"Ja sam kardiolog – ovo je prvo pitanje koje postavim kada mi neko kaže da oseća stezanje u grudima"

Kardiolozi ističu da je kod svake nove ili neuobičajene tegobe najvažnije što pre potražiti medicinsku pomoć, jer je kod srčanih oboljenja vreme često presudan faktor.

Prvo pitanje koje postavlja kardiolog

Kada se pacijent požali na stezanje u grudima, lekar najpre želi da utvrdi gde se tačno javlja neprijatan osećaj.

Kardiološkinja dr Nika Goldberg iz zdravstvenog centra NYU Langone objašnjava da upravo lokacija bola predstavlja prvi trag koji može pomoći u postavljanju dijagnoze.

Nakon toga slede dodatna pitanja – da li je bol na levoj, desnoj ili sredini grudnog koša, kakav je njegov karakter i koliko je intenzivan.

Lekara zanima da li pacijent oseća:

• oštar ili tup bol,
• probadanje,
• pritisak,
• stezanje ili osećaj gnječenja.

Podjednako je važno i kada se simptomi javljaju. Stručnjaci pitaju da li su nastali tokom fizičkog napora, posle obroka ili se pojačavaju prilikom dubokog udaha.

Simptomi koji mogu ukazivati na hitno stanje

Kardiolog dr Alan Rozanski sa Medicinskog fakulteta Ikahn pri bolnici Mount Sinai kaže da je prvi cilj da se isključe ozbiljna stanja poput srčanog udara ili koronarne bolesti.

Zbog toga lekari proveravaju da li se uz stezanje u grudima pojavljuju i drugi simptomi, među kojima su:

• otežano disanje,
• mučnina,
• hladan znoj,
• vrtoglavica,
• bol koji se širi u vilicu, rame ili ruku.

Odgovori na ova pitanja pomažu lekarima da procene koliko je stanje hitno i da li su potrebna dodatna ispitivanja.

Nakon razgovora sledi pregled, a po potrebi i dijagnostika poput elektrokardiograma (EKG), testa opterećenja ili snimanja srca kako bi se utvrdilo postoji li koronarna bolest.

Anksioznost može izazvati isti simptom

Iako se često zaboravlja, anksioznost je jedan od čestih uzroka stezanja u grudima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se nikada ne sme unapred pretpostaviti da je upravo ona krivac.

Dr Rozanski naglašava da simptome najpre treba medicinski proceniti kako bi se isključile bolesti srca ili druga ozbiljna oboljenja.

Lekari objašnjavaju da stezanje izazvano anksioznošću obično traje kraće i često se opisuje kao oštar bol, dok srčani problemi češće izazivaju dugotrajan osećaj pritiska ili stezanja.

Zašto anksioznost izaziva stezanje u grudima

Istraživanje objavljeno u časopisu The American Journal of Medicine pokazalo je da je bol u grudima najčešći simptom kod osoba koje imaju panične poremećaje.

Prema rečima dr Goldberg, anksioznost aktivira reakciju organizma na stres, zbog čega dolazi do ubrzanog rada srca i povećanja krvnog pritiska.

Dr Rozanski dodaje da se tada oslobađa adrenalin, koji povećava napetost mišića, uključujući i mišiće grudnog koša. Istovremeno mnogi ljudi počinju da dišu ubrzano ili dublje nego inače, što može promeniti nivo ugljen-dioksida u krvi i izazvati osećaj pritiska, stezanja ili nedostatka vazduha.

Šta učiniti ako je uzrok anksioznost

Bez obzira na to što anksioznost može biti uzrok tegoba, stručnjaci naglašavaju da se svako novo stezanje ili bol u grudima mora posmatrati kao potencijalno hitno stanje dok lekar ne utvrdi drugačije.

„Nemojte sami pokušavati da procenite da li je reč o anksioznosti ili srčanom problemu. Prepustite dijagnozu lekarima“, upozorava dr Rozanski.

Ako se nakon pregleda utvrdi da simptome izaziva anksioznost, mogu pomoći sporo i kontrolisano disanje, pri čemu izdah treba da traje nešto duže od udaha. Takvo disanje umiruje nervni sistem, usporava rad srca i doprinosi snižavanju krvnog pritiska.

Korisno je i opustiti ramena, smanjiti napetost mišića i pokušati da se pažnja usmeri sa uznemirujućih misli na nešto drugo.

Ukoliko se ovakve epizode često ponavljaju, važno je razgovarati sa lekarom. Nakon što se isključe bolesti srca, pacijent može biti upućen psihologu ili psihijatru kako bi naučio tehnike za kontrolu anksioznosti, a po potrebi se mogu uključiti i odgovarajući lekovi.

Stručnjaci ističu da dugoročno najbolje rezultate daje lečenje samog uzroka anksioznosti. Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, tehnike opuštanja, vežbe svesne pažnje (mindfulness) i kvalitetni odnosi sa porodicom i prijateljima mogu značajno smanjiti učestalost simptoma.

Na kraju, kardiolozi podsećaju na jednu važnu činjenicu – anksioznost i srčane bolesti mogu postojati istovremeno. Zbog toga svako novo, neobjašnjivo ili sve jače stezanje u grudima zahteva pregled lekara, čak i ako vam je ranije rečeno da su slične tegobe bile posledica anksioznosti. Samo stručna procena može pouzdano utvrditi uzrok i obezbediti odgovarajuće lečenje.