Beograđani okupirali bazene zbog paklenih vrućina: Na Banjici nema mesta, a evo koliko koštaju ulaz, ležaljke i hrana

Autor: Ana Marić za nova.rs

U Sportskom centru „Banjica“ tokom letnje sezone, svakog dana od 10 do 19 časova, dupke su puni i dečji bazen i otvoreni olimpijski bazen namenjen plivačima. Meteorolozi su do oko 10. avgusta najavili najjači ovogodišnji toplotni talas, pa je i mlado i staro, kako zna i ume, pristiglo da se opusti pored bazena ili u vodi, čija je temperatura 27,2 stepena.

– Sa ćerkama sam došla da uživamo u plivanju i sunčanju. Svako leto, već treću godinu zaredom, otkako postoje vaučeri, ovo nam je baš „vau-vau“ zabava na bazenu blizu stana. Radim kao nastavnica u osnovnoj školi i znam koliko koštaju potrebe školaraca, ali i da nam je potreban odmor. Nas tri provedemo oko nedelju dana u Sutomoru, u privatnom smeštaju, a onda ovde nastavimo da se brčkamo – kaže Goga sa Voždovca dok sa ćerkama leškari na peškirima, jer bi joj bilo skupo da za iznajmljivanje dve plastične ležaljke plati 900 dinara, plus još 100 dinara za suncobran.

Uz bazene, na uzvišenim osmatračnicama, sede spasioci u jarkim crveno-žutim uniformama, sa majicama, kačketima, šortsevima i pištaljkama oko vrata. Posmatraju plivače, a ponekom priđu i opomenu ga kada skoči u bazen. Povremeno se začuje i pištaljka dok se nekoliko dece takmiči ko će lepše skočiti na glavu ili na noge.

– Niko se ne kažnjava zbog skakanja u bazen, niti se udaljava sa bazena. Opomena nestašnim kupačima i plivačima, prema proceni osoblja, izgleda da je dovoljna mera za bezbednost. Ima i maloletnika koji ponekad borave na bazenu bez pratnje odraslih. Vidim da ni neki odrasli, i muškarci i žene, ne mogu da odole, pa pljasnu u vodu koliko su dugi i široki i bez pardona zapljusnu nas plivače – negoduje Ceca, ljubiteljka plivanja, koja je naučila da pliva po sredini bazena kako bi izbegla skakače.

– Nigde nije dozvoljeno skakanje, piše i na tabli ovde, i ne treba nikome gledati kroz prste, zato što skakači mogu da povrede i sebe i plivače u blizini. Ali šta ćeš, gotovo svi smo ovde besplatno, pa trpi i biraj gde plivaš – objašnjava Vlada, penzioner koji svakog dana prepliva tri kilometra kako bi održao kondiciju, kao nekadašnji sportista.

– Imam i decu i unuke, moji mi se penju na glavu za džeparac, pa i ove klince blago opomenem ako se baš zalete i skoče u bazen.

Do njega je zadihano doplivao mladić sa plavim plastičnim naočarima za plivanje. Udahne, vešto napravi kolut u vodi i nastavi da pliva kraulom.

– Voda u bazenu je prijatno topla, a tokom dana po njoj pluta poneka grančica ili list. Čista je, ali nije sasvim prozirna. Tokom raspusta svakog dana ima mnogo posetilaca, a ponekad deluje kao da je svaki broj dobrodošao. Vikendom ima i više zaposlenih. Valjda neko redovno kontroliše kvalitet vode u bazenima – priča Predrag, profesor klavira iz komšiluka.

On tvrdi da mu leđno plivanje pomaže da pravilnije drži kičmu dok sedi i prebira prstima po dirkama klavira.

Uživanje u sunčanju, ali i bez kupanja u bazenu, čitanje knjige, posmatranje kupača, grickanje užine, dopisivanje i razgovor preko mobilnog telefona nekim posetiocima predstavljaju pravi užitak tokom slobodnih letnjih sati.

– Radim celo leto na beogradskim gradilištima, prijavljen sam na adresi u Beogradu i plivanje mi prija. Barem da kičmu, ruke i noge nagradim jednom nedeljno boravkom u bazenu. Studiram mašinstvo, iz provincije sam došao ovde zbog fakulteta i štedim koliko mogu – priča Jovan sa juga Srbije, kojem je leto omiljeno godišnje doba.

– Planiram da sa devojkom i drugarima sledećeg vikenda na bazenu proslavim 22. rođendan. Retko sam slobodan i opušten, pa ću da ih častim hranom i pićem.

Iz zvučnika se čuje domaća i strana pop muzika brzog ritma. Oko bazena se prodaju sladoledi, kokice, bezalkoholna pića, pivo, vino i tonik, a dostupni su i proizvodi iz pekare i picerije.

– Molim vas, dva parčeta pice i dva kroasana – naručuje devojčica i pruža novac prodavačici u kiosku pored bazena.

U ponudi su i palačinke, pljeskavice u lepinji, kobasice i druga hrana. Mogu i da se podgreju, a u redu gotovo uvek čeka neka ogladnela ili ožednela mušterija.

– Unuk i unuka su završili prvi razred i najviše vole da ovde jedu slatke palačinke. Izigraju se u bazenu, pa ogladne i ožedne. Čuvam ih dok su im roditelji na poslu. Obožavam da ih učim da plivaju, a i oni se raduju i sve su bolji – otkriva ponosna baka Smiljka „iz solitera koji gleda na bazen“.

– I mi penzioneri zaslužujemo da neko misli na nas. Radili smo decenijama, ali penzije kod nas retko dobacuju do morskih i planinskih odmarališta. Možda će sledeće godine biti bolje sa vaučerima za naše banje, ovog leta je mrka kapa. Moj muž samo sedi u stanu, popunjava lutrijske srećke, gleda skupštinske TV prenose i ponosi se što ponekad od vlasti „dobije“ koji dinar više. Kritikujem ga što mu u zabludi, sa nogama u lavoru, proleti leto umesto da nam se pridruži na bazenu. Nema, bre, ništa džabe u životu!

Ona tvrdi da besplatni beogradski bazeni ipak nisu sasvim besplatni.

– Kada stavim na papir koliko plaćamo komunalije tokom cele godine, onda ni provod ovde na bazenu zbog unučadi nije baš besplatan. Ali možda i nismo za bolje ili smo razmaženi – priznaje Smiljka i unucima stavlja u ruke tek kupljene palačinke umotane u salvete.

Uz bazene se nalaze prostrane stepenice za publiku, a poređane su i bele plastične ležaljke. Na njima su raznobojni peškiri, dok se ispod suncobrana odmaraju uglavnom mladi ljudi. Tri preplanule devojke igraju karte pod suncobranom, ispijaju sokove i glasno se smeju.

– Uvek dovezem društvo automobilom na ovaj bazen. Ispred ima mnogo parking mesta i to mi znači, zato mi je Banjica omiljena. Stanujem blizu Slavije, nije mi daleko da povedem i drugarice i baš se lepo družimo. Na „Tašu“ je bazen odličan, ali ima malo parking mesta i ona se plaćaju, pa mi se onda vaučer ne isplati – kaže Olga.

– Zasad nemamo momke, možda neki prinčevi doplivaju do nas na bazenu – mašta naglas njena najbolja drugarica Gabrijela i namiguje prijateljicama, koje joj čestitaju pobedu u remiju.

U baru pored bazena za plivače toče se pivo i vino u plastične čaše. Za nekoga je to alkohol, a za nekoga samo osveženje.

– Kada dođem na plivanje, ne želim da se cimam i donosim piće iz prodavnice. Popijem sa drugarima jedno ili dva piva, ostanemo do zatvaranja bazena i opustimo se svakog radnog dana posle posla – priča Moma, nazdravlja sa prijateljima pored bazena, a potom odlazi da se istušira pre plivanja.

– Niko ovde nije došao da kvari opuštenu atmosferu i da se ponapija. Sigurno nam ni redari to ne bi dozvolili. Hajde, živeli svi! A studenti pobeđuju! – kaže njegov drug Stefan, koji je u junu diplomirao pravo, a odmalena se kupao na Adi Ciganliji.

Pamti da je tamo naučio da vesla i pliva, ali kaže da „ne podnosi meduze u jezeru, miris roštilja uz plažu, gužve i naporne ugostitelje koji na Adi ne daju mira posetiocima i stalno očekuju narudžbine pića i hrane ako kod njih iznajmite ležaljku i suncobran“.

– Prošlog leta moj brat se zaljubio u devojku koju je upoznao na bazenu, a sada spremaju svadbu za jesen. Možda se i meni ovde posreći neka letnja ljubavna avantura sa zgodnom i pametnom devojkom. Tek mi je 18 godina i još ne planiram ženidbu – otkriva svoje želje i planove Marko iz Kumodraža.

On ima i veliku baštu sa plastičnim bazenom, ali poštuje nova upozorenja gradskih vlasti da se tokom sušnih avgustovskih dana u Srbiji voda ne troši bez preke potrebe.

Sunce je pomalo popustilo posle 18 časova. Prodavci kokica i sladoleda počeli su polako da se pakuju, kao i radnici u barovima oko plastičnih stolova i nekoliko bifea namenjenih ožednelim posetiocima. Zadovoljno trljaju ruke zbog odlične prodaje i zarade.

– Priđeš, naručiš, platiš, poneseš ono što želiš i ideš, nema konobara. Ugostitelja na otvorenim bazenima na Banjici svakog leta ima sve više. Ne žalimo što nemamo slobodne dane – kaže maturantkinja kojoj rad u bifeu donosi pristojnu zaradu za letovanje pre početka nove školske godine.

– Ljudi na bazen dolaze da se razonode. Niko nije bahat ni prebogat i svima prija ukusan zalogaj i piće. Zato smo tu da im pružimo taj užitak, a nije skup – kaže prodavac sladoleda, kojem kolega iz bifea dobacuje: „Vidimo se sutra!“

– Kakvo god bilo, leto nam je milo! – poručuje nam u odlasku, uz mahanje rukom, otac četvoro dece iz naselja Stepa Stepanović, dok se njegovi nasmejani sinovi i ćerke, još mokre kose, dobacuju loptom na izlasku iz Sportskog centra „Banjica“.