Bivši suprug joj je govorio da nije lepa i da niko ne želi da bude sa njom: Iza osmeha Suzane Mančić krije se velika bol

Najlepše vesti stigle su kada je njena starija ćerka Teodora Kunić u privatnoj klinici prirodnim putem rodila zdravog dečaka teškog 3.650 grama. Ona i njen suprug, brigadni general Miroslav Talijan, odlučili su da sinu daju ime Mijat. Ponosna baka nije krila emocije.

– Presrećna sam što sam postala baka i što je sve proteklo u najboljem redu. Beba je dobro, Teodora je bila hrabra i neizmerno sam ponosna na nju – rekla je Suzana.

Posebno emotivan detalj čitave priče jeste činjenica da je tokom porođaja uz Teodoru sve vreme bila mlađa sestra Natalija. Kada su posle ponoći počeli trudovi, nije želela da dodatno uznemiri majku dok sve ne bude gotovo, pa je tiho izašla iz kuće i otišla u porodilište. Držala je sestru za ruku, bodrila je i bila joj najveća podrška, dok je Miroslav Talijan uzbuđeno čekao ispred porođajne sale.

Dolazak prinove usledio je nakon što je javnost sa velikim interesovanjem pratila vest da se Teodora udala za brigadnog generala Miroslava Talijana, čoveka sa bogatom vojnom karijerom, koji je od nje stariji 23 godine. Venčanje je izazvalo mnogo pažnje, ali je Suzana od prvog trenutka jasno stavila do znanja da joj je jedino važno da joj je ćerka srećna.

Malo ko zna da je put do majčinstva za Suzanu bio daleko teži nego što je ikada zamišljala. Pre nego što je na svet donela Teodoru, izgubila je čak tri trudnoće. Lekari su joj tada rekli da su sve tri bebe bili dečaci, zbog čega je bila uverena da i četvrti put nosi sina.

Kada joj je doktor saopštio da čeka devojčicu, nije mogla da sakrije emocije.

– Bila sam ubeđena da ponovo nosim dečaka. Kada mi je lekar rekao da je devojčica, zaplakala sam. Ali moja želja za muškim detetom bila je potpuno sebična. Ja sam jedinica i ceo život sam morala da budem i muškarac i žena. Želela sam da moja ćerka ima starijeg brata kakvog ja nikada nisam imala – ispričala je jednom prilikom.

Sudbina je, međutim, odlučila drugačije. Umesto sina, dobila je dve ćerke koje danas smatra svojim najvećim životnim uspehom. Danas otvoreno priznaje da je tokom njihovog odrastanja bila stroga majka.

"Najvažnije mi je bilo da nauče poštovanje prema drugima, da budu odgovorne, da same spremaju svoju sobu i da znaju da se rad i disciplina isplate", govorila je više puta.

Upravo zato je posebno ponosna što su obe završile fakultete, izgradile svoje karijere i postale samostalne žene. Starija ćerka Teodora godinama se bavila muzikom, komponovanjem i pisanjem tekstova, pa je čak napisala i pesmu namenjenu svojoj majci.

Suzana Mančić rođena je 22. novembra 1956. godine u Beogradu kao jedinica Vere i Aleksandra Mančića. Detinjstvo pamti kao srećno, iako ga je obeležila ozbiljna borba sa astmom. Zbog bolesti je prve godine života često provodila u krevetu, a upravo tada je, kako je kasnije govorila, shvatila koliko ljubav roditelja može da bude bezuslovna.

Bila je odličan đak, vukovac i veoma ambiciozna. Još kao devojčica volela je muziku. Odrastala je slušajući Đorđa Marjanovića, dok je njen otac bio veliki obožavalac Duška Jakšića.

Visinom i pojavom odskakala je od svojih vršnjaka. Rođena je sa više od pet kilograma, pa je odmalena izgledala starije nego što jeste. Već sa jedanaest godina privlačila je pažnju starijih mladića, što ju je u početku plašilo, ali joj je kasnije pomoglo da shvati koliko harizma može da bude važna u javnom poslu.

Po završetku gimnazije upisala je Pravni fakultet, iako je muzika već tada ozbiljno osvojila njen život. Bila je članica grupe "Trag", nastupala na festivalima i sve više ulazila u svet estrade.

Prvi veliki uspeh ostvarila je sredinom sedamdesetih godina na Subotičkom festivalu mladih, gde je osvojila drugo mesto. Ubrzo je usledila pesma "Ogledalce, ogledalce", koja joj je otvorila vrata muzičke scene. Kasnije je nastupala na brojnim festivalima, a pesma "Mijaćik" donela joj je nagradu za interpretaciju u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

Iako je imala potencijal da izgradi veliku pevačku karijeru, život ju je odveo u sasvim drugom pravcu. Nakon ljubavne veze zbog koje je jedno vreme živela u Iraku i Kuvajtu, vratila se u Beograd i počela da radi različite poslove – od sinhronizacije crtanih filmova do reklamnog programa Radio-televizije Beograd.

Tada je dobila ponudu koja će joj zauvek promeniti život – da vodi izvlačenje Loto brojeva.

Nije mogla ni da pretpostavi da će upravo zbog tog angažmana postati jedna od najpoznatijih žena u Jugoslaviji i dobiti nadimak koji će je pratiti do danas – "Loto devojka".

Ogromna popularnost stigla je gotovo preko noći. Suzana Mančić postala je jedno od najprepoznatljivijih televizijskih lica u Jugoslaviji, a njena pojava izazivala je pravu euforiju.

Tokom godina postala je mnogo više od voditeljke. Njeno ime pretvorilo se u simbol jedne epohe, a nadimak "Loto devojka" ostao je uz nju i više od četiri decenije kasnije. Gde god bi se pojavila, privlačila je pažnju, a brojni muškarci pokušavali su na najrazličitije načine da osvoje njeno srce.

Kasnije je kroz osmeh pričala da je dobijala na stotine pisama, prosidbi i neobičnih poklona. Neki su joj nudili putovanja oko sveta, drugi brak, treći čak i traktore, dok su najuporniji ostavljali cveće ispred vrata njenog stana ili provodili noći u liftu zgrade samo kako bi je sreli.

– Moja sudbina je bila takva da su muškarci padali na kolena preda mnom, a da se nisam posebno trudila – govorila je Suzana.

Paralelno sa televizijskom karijerom gradila je i muzičku, ali i glumačku. Tokom sedamdesetih i osamdesetih igrala je u nekoliko domaćih filmova i serija, među kojima su "Ćao, inspektore", "Žikina dinastija" i druga ostvarenja. Ipak, jedna odluka ostala joj je najveći profesionalni žal.

Naime, bila je pozvana da glumi u kultnom filmu "Nacionalna klasa", ali je u poslednjem trenutku odustala.

Kasnije je priznala da se uplašila i da je upravo taj kukavičluk jedan od retkih poteza zbog kojih i danas žali. Smatra da je tek posle četrdesete godine života zaista upoznala sebe i stekla sigurnost koja joj je ranije nedostajala.

I dok je profesionalno nizala uspehe, privatni život odvijao se sasvim drugačijim tokom.

Prvi suprug bio joj je Nebojša Kunić, nekadašnji član grupe "Sedmorica mladih". Upoznali su se tokom zajedničkih televizijskih snimanja, a iz prijateljstva se rodila ljubav. Venčali su se i zajedno dobili ćerke Teodoru i Nataliju.

Porodica je jedno vreme živela na Kipru, zatim u Moskvi, gde Suzani nije bilo lako da se privikne na potpuno drugačiji način života. Kako nije govorila ruski jezik, osećala se usamljeno, pa je pozvala majku Veru da im se pridruži.

– Retko ko ima takvu mamu. Imala je samo mene, pa njenu ljubav nisam delila ni sa kim. Bila je potpuno posvećena meni i mojoj deci – govorila je voditeljka.

Iako su važili za skladan par, brak nije potrajao.

Suzana je više puta isticala da se udala iz velike ljubavi, ali da je shvatila kako emocije nisu dovoljne da bi zajednica opstala.

– Ljubav je kvarljiva roba. Jednostavno, partneri počnu da ćute i tada sve polako nestaje – iskreno je govorila.

Nakon razvoda usledili su teški dani. Priznala je da je bivši suprug umeo da je omalovažava govoreći joj da više nije lepa, da nije mlada i da je niko osim njega ne bi želeo. Takve reči ostavile su dubok trag na njeno samopouzdanje.

Preuzela je svu brigu o ćerkama, nastavila da radi i trudila se da pred njima nikada ne govori loše o njihovom ocu.

– Ja sam jaka, stabilna i vredna žena. Sve sam u životu stekla sama. Nisam se pokajala zbog razvoda, iako nije bilo lako – govorila je.

Njena starija ćerka već je jednom bila u braku. Godinama ranije iznenada se udala za imućnog Amerikanca, a odluka je toliko bila neočekivana da čak ni Suzana nije prisustvovala venčanju.

Kasnije je priznala da joj je bilo veoma teško kada je Teodora odlučila da se razvede.

– Kao svaka majka, bila sam uz nju. Podržala sam je, ali sam plakala danima – iskreno je ispričala.

Kada je Teodora stupila u brak sa brigadnim generalom Miroslavom Talijanom, Suzana nije skrivala zadovoljstvo. Njena ćerka ponovo je pronašla ljubav, a sada je dobila i sina Mijata, čime je porodica postala bogatija za još jednog člana

Dok Teodora vodi povučen život, mlađa ćerka Natalija češće se pojavljuje sa majkom u javnosti. Ipak, obe su ostale daleko od estrade, što Suzana smatra jednom od svojih najvećih pobeda kao roditelja.

Njena životna priča, međutim, nije bila lišena ni velikih trauma.

Jedan od najtežih trenutaka dogodio se kada je u javnost dospeo njen privatni intimni snimak. Bio je to period koji je potpuno promenio njen život.

– To je bila mala smrt. Nisam izlazila iz kuće. Rodbina mi je donosila hleb. Deca nisu išla u školu. Najgore mi je bilo što su mnogi mislili da sam to sama uradila zbog reklame – prisetila se.

U drugom intervjuu opisala je taj osećaj još slikovitije.

– Osećala sam se kao da su me obesili golu nasred Terazija.

U tom trenutku već se borila i sa tugom zbog smrti majke, pa joj je čitava situacija dodatno otežala svakodnevicu. Uprkos svemu, uspela je da se vrati poslu i ponovo izgradi život, iako priznaje da taj period nikada neće moći potpuno da izbriše iz sećanja.

Posle brojnih razočaranja sreću je pronašla uz grčkog biznismena Simeona Ocomokosa.

Njihova ljubavna priča traje više od dve decenije, a venčali su se 2018. godine nakon dugogodišnje veze. Njihov odnos specifičan je po tome što najveći deo vremena provode u različitim državama, ali upravo u tome vide tajnu uspeha.

– To je ljubav na daljinu. Viđamo se za vikende, putujemo zajedno i funkcionišemo odlično. Nikada nisam upoznala boljeg čoveka – govorila je Suzana.

Otkrila je i da je oba puta upravo ona zaprosila svoje muževe, ali i da je tokom života volela mnogo puta.

– Ceo moj život zapravo je potraga za ljubavlju. Neko voli jednom ili dva puta, a ja sam volela mnogo više. Važno je da vas neko zaintrigira – iskreno je priznala.