Presretao je žene na Mostarskoj petlji i silovao uz pretnju nožem, a onda je upao u zamku hrabre policajke: "Kad sam ga ugledala, zaboravila sam na hladnoću"

Mostarska petlja i ceo potez oko mosta Gazela jedna su od onih mesta na koje žene ne vole da zalaze same. Jedno je od najprometnijih raskršća linija gradskog prevoza i za mnoge obavezno stajalište, a negativnoj reputaciji doprineli su mračni, zavučeni prolazi, stepenice bez osvetljenja, ali ponajviše bivši vojni policajac Dejan Gojković, silovatelj koji je upravo na toj lokaciji presretao svoje žrtve i napastvovao ih. Sa svojim bezumnim nasrtajima započeo je 2010 godine, a devojke i žene je presretao sve do hapšenja tri godine kasnije.

U to vreme tridesetogodišnji bivši vojni policajac nije birao koga će napasti - mete su mu bile sve žene, nevažno koje starosne dobi, izgleda, a među njima su bile i maloletnice. Uvek bi ih dočekivao na autobuskom stajalištu Mostar, a kada bi odabrao žrtvu, pratio bi je do mračnog stepeništa ili zavučenih prolaza. Uvek je prilikom napada kod sebe imao nož koji bi pokazao žrtvi i upozorio je da bude tiha. Pribijao bi nesrećne žene uza zid ili na zemlju, a onda terao na gnusni čin.

Jedna od njegovih žrtava, koje su svedočile na suđenju, ispričala je da se zaštitila tako što je počela da vrišti, a manijak ju je pustio verovatno kako ne bi bio razotkriven. Međutim, mnoge od njih mu nisu videle lik.

"Nisam mu videla lice jer me je zaskočio sa leđa. U policiji su mi prikazali snimak sigornosnih kamera, a optuženog sam prepoznala na osnovu telesne konstitucije", rekla je jedna od žrtava na suđenju.

Policija je već tada počela da dobija prijave o manijaku koji presreće žene na Mostarskoj petlji. Zahvaljujući DNK profilu koji je ostavio na jednoj od žrtava, policajci su uspeli da identifikuju napadača. Sada kada su znali ko je, kako izgleda i na koji način napada, na policiji je bilo da osmisli plan kako da ga uhapsi.

Bio je to filmski plan, a glavnu ulogu odnele su hrabre beogradske policajke koje su svake večeri, odevene u civilnu odeću, šetale Mostarskom petljom i pokušavale da ga namame u zasedu. Tako je bilo i u noći kada je uhapšen, a primetila ga je inspektorka Trećeg odeljenja beogradske policije Biljana Petrov.

"Te noći nijedna od nas nije bila mamac. Čekali smo ga satima, a pogled nismo sklanjali s tog jezivog stepeništa. Kad sam ga ugledala, zaboravila sam na hladnoću, sneg i promrzle noge, već samo da ne smem da ga pustim da pobegne", ispričala je za “Blic” ranije inspektorka Petrov. Objasnila je da napadi nisu bili konstantni, zbog čega im je u prvi mah bilo teško da prepoznaju da se radi o serijskom silovatelju. Bili su svesni da hapšenje moraju da isplaniraju detaljno, a da mu lisice moraju biti stavljene iz prvog puta, u suprotnom bi znao da ga policija traži.

"Trebalo je da mi žene sa odeljenja poslužimo kao mamac, ali su nam planove promenili sneg i jak vetar. Rasporedili smo se i satima nemo posmatrali to stepenište", opisivala je tu noć inspektorka Petrov. Znali su policajci da Gojković najpre protrči pored svojih žrtava, a onda ih sačeka na odmorištu stepeništa koje vode ka stanici na Gazeli.

"Iznenada je protrčao i zaustavio se na odmorištu. Instinktivno sam znala: To je on! Potrčala sam preko kolovoza Gazele, preskakala sam automobile i bežala od kamiona koji su mogli da me pregaze. Za mnom su išli koleginica i kolega. Stigli smo ga na tramvajskoj stanici. Nisam osećala strah, samo želju da ga uhvatim", ispričala je Petrov.

Prišla je silovatelju i zatražila dokumenta.

"Hladnokrvno mi je odgovorio da je vojni policajac i da mu nije jasno o čemu se radi. Pitala sam ga da li je nekoliko sekundi ranije bio na stepeništu, a on je odgovorio da nije. Tada sam znala da je to naš čovek i odmah sam osetila olakšanje", nastavlja inspektorka Petrov.

Suočen sa troje inspektora, silovatelj nije uspeo da izbegne hapšenje.

"Kada smo se vratili u stanicu, svi do jednog smo skakali od sreće. Šef Dragiša Ramović, koji je sve vreme bio sa nama tokom akcije, čestitao nam je na uspehu. Tim koji od 2010. radi na ovom slučaju napokon je mogao da odahne", završava priču Biljana Petrov.

"Nisam sve silovao"

Svoja dela priznao je u policijskoj stanici prilično neverovatnim obrazloženjem minule tri godine.

"Napao sam 15 žena, nisam sve silovao, neke su uspele da pobegnu. Napadao sam ih s leđa, stavljao sam im nož pod grlo. U stvari, to nije bilo silovanje, samo sam ih prisiljavao da me oralno zadovolje", ispričao je posle hapšenja Gojković.

Osuđen, sud mu smanjio kaznu

Gojković je vrlo brzo i optužen, a usledio je sudski postupak protiv njega. Optužen je za četiri silovanja i tri pokušaja silovanja na Mostarskoj petlji u Beogradu između 2010. i 2013. godine. Ubrzo je i osuđen, oktobra 2015. godine, na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora, ali je pravi šok usledio kada je 2016. godine Apelacioni sud odlučio da mu tu kaznu smanji.

U obrazloženju svoje odluke, Apelacioni sud je naveo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve olakššavajuće i otežžavajuće okolnosti koje su od uticaja na to da kazna bude veća ili manja.

"Međutim, izrečena jedinstvena kazna okrivljenom u trajanju od 18 godina prvostepenom presudom strožža je nego ššto je to sa stanoviššta svrhe kažžnjavanja neophodno, na šta se osnovano u žžalbi branioca okrivljenog ukazuje", navedeno je bilo na sajtu Apelacionog suda. Takođe je opisano da je kazna od 12 godina zatvora "adekvatna težžini izvrššenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog kao učinioca, te da će se njome postići svrha kažžnjavanja".

Gojković bi na slobodi trebalo da se nađe najkasnije 2027. godine.

Bonus video: Hapšenje navijača koji su se tukli kod Vukovog spomenika