Od 42.000 logova, dva su bila ključna za istragu ubistva male Danke Ilić: Bazne stanice u još jednom slučaju imale ključnu ulogu

Potraga za telom devojčice i dalje traje, a policija danonoćno pretražuje teren u okolini Bora odakle je devojčica. Sumnja se da su osumnjičeni najpre telo deteta bacili na deponiju, a da su ga potom, dva dana kasnije, premestili.

Ipak, telo do danas nije pronađeno.

Osumnjičeni su otkriveni zahvaljujući baznim stanicima, ali i na osnovu okolnosti koje su ukazivale da su se u kritičnom trenutku kada je Danka nestala nalazili u Banjskom polju.

"Preko 40 pripadnika UKP su bili na terenu danima, ljudi iz tehnike i poligrafisti su spavali po dva sata da bi ispunili sve što se od njih traži. Radi se o 46.000 logova, takozvanih, telefonskih brojeva. Toliko je bilo promena na baznim stanicama, uvezati, pregledati, da vidimo da li je neko majku pratio u tim trenucima, ili je ona komunicirala sa nekim", rekao je ranije ministar policije Bratislav Gašić i dodao:

"U potrazi su korišćena sva tehnička sredstva. Dronovi i helikopteri, psi tragači... Pregledano je više stotina vozila, kuća, u istom danu kada je nestala Danka Ilić uradili smo 15 poligrafskih testiranja. Pitali ste zašto smo ponovo išli na teren i pričali sa meštanima Banjskog Polja. Pa da bi isključili sve brojeve telefona i ispratili da li se neko kretao ka Borskom jezeru".

Upravo bazne stanice imale su ključnu ulogu u rasvetljavanju slučaja.

"Prateći bazne stanice, policija je utvrdila kretanje službenog vozila 'Vodovoda', koje takođe ima i GPS, te je policija naknadno uspela u potpunosti da rekonstruiše kretanje tog automobila. Naknadno su pronađeni tragovi krvi za koju je utvrđeno da pripada Danki Ilić", rekao je Gašić ranije.

Susret na nasipu neminovan

Ovo nije jedini slučaj kada su bazne stanice bile ključne za rasvetljavanje svih okolnosti. Još jedan slučaj koji je medijski bio ispraćen bazirao se na analizama baznih stanica. Reč je o slučaju ubistva Jelene Marjanović, za koje se sudi njenom suprugu Zoranu Marjanoviću.

Marjanović je najpre osuđen na 40 godina zbog ubistva, ali je ova presuda oborena i suđenje je vraćena na početak. Tokom prvostepenog sudskog postupka utvrđeno je da je susret osuđenog Marjanovića i Jelene bio neminovan na nasipu u periodu kad se zločin dogodio.

Tokom suđenja utvrđeno je da je Zoran Marjanović pre nego što je Jelenu lišio života u kanalu na nasipu u Crvenki, u 16:38 časova, svesno isključio svoj mobilni telefon i postao nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije.

Nakon ubistva, telefon je ponovo uključio u 17:04:28 časova i ponovo postao dostupan odnosno registrovan od strane baznih stanica.

Analiza baznih stanica i kretanja okrivljenog i ubijene pevačice duž nasipa, pokazuje da je njihov susret oko 17 časova na otvorenom prostoru u zoni mesta kritičnog događaja bio neizbežan.

VIDEO: Sedmi dan potrage za telom Danke: Pretraženi rezervoari i korito potoka u selu Zlot