NOVA BAZA Sudija kome su Bagzi i "Sablja" zapečatili karijeru, sudija koji je zamalo postao tužilac: Ko u Srbiji deli pravdu (17. deo)

Borivoj Pap, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu

Kao predsednik Krivičnog odeljenja Apelacionog suda, sudija Pap ima kontrolu nad svim krivičnim predmetima koje taj sud ima u radu. Smatra se drugim čovekom najvišeg suda u pokrajini, a iza njega je nekoliko decenija karijere, tokom koje je i sudio u više medijskih ispraćenih postupaka. Kao sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, vodio je ponovljeno suđenje optuženima za požar u diskoteci „Kontrast“, nakon što je prethodna sudija, čiju je presudu ukinuo Viši sud, otišla u penziju.

Kao krivci za ovu tragediju, uhapšeni i osuđeni su vlasnik diskoteke Alojz Ganić, zakupci Slaviša Stanišić i Dejan Ratković i električar Miroslav Papuga, ali su im kazne bliže zakonskom minimumu. Pap nije donosio konačnu odluku u ovom suđenju, jer je 2018. postao rukovodilac posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Novom Sadu.

Tih godina bio je i na funkciji disciplinskog tužioca Visokog saveta sudstva, a zbog svog postupanja u vezi sa disciplinskim progonom sudije Specijlanog suda Vladimira Vučinića koji je svoju zakonsku odluku da vrati Miroslavu Miškoviću pasoš tokom suđenja, naposletku platio zahtevom za sopstveno razrešenje.

Držanje sudije Papa tokom ovog postupka koji je inicirao nekadašnji predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, nailazio je na osude kako stručne tako i laičke javnosti, kojoj je od početka bilo jasno da je sudija Vučinić žrtva političkog progona, koji je sprovodio tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Da je sve u vezi sa postupanjem sudije Vučinića bilo u najbljem redu, dokazala je na kraju pravosnažna presuda protiv Miškovića.

Međutim, sudija Pap je tokom trajanja disciplinskog postupka osporavao to što je Vučinić istupao u javnosti, kako bi bar od nje, ako ne od kolega, dobio zaštitu. Prvobitno odlukom sudija Vučinić je oslobođen odgovornosti da je počinio teži disciplinski prekršaj, ali je nakon toga odluka preinačena i sudija je razrešen. Ime Borivoja Papa pominjali su i studenti u blokadi, svesni njegovog položaja koji uživa u Apelacionom sudu, a u vreme kada su trajali protesti i blokade zbog nelegalnog procesuiranja aktivista koji su dva meseca držani u pritvoru.

Tamara Radović, sudija Osnovnog suda u Novom Sadu

Na mestu predsednice Osnovnog suda u Novom Sadu nalazi se od početka 2019, dok je u istom sudu postupala još od 2001. kao stručni saradnik. Tokom 2013. godine sudija Tamara Radović je izabrana za sudiju Višeg suda u Novom Sadu, gde je, sve do stupanja na funkciju predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu, radila kao sudija u prvostepenom krivičnom odeljenju.
U zvaničnoj biografiji se navodi da poseduje licencu za suđenje u predmetima sa maloletnim učiniocima krivičnih dela i u predmetima iz oblasti nasilja u porodici.

U svom profesionalnom radu aktivno je učestvovala na savetovanjima iz oblasti krivičnog prava, te je na savetovanju na Zlatiboru učestvovala kao koautor stručnog rada na temu „Pripremno ročište – norma i praksa“. Sudija Tamara Radović je i član Ispitnog odbora za polaganje pravosudnog ispita Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - za predmet Privredno pravo. Potpisnik je podrške studentima, zaposlenima u pravosuđu, kao i reagovanja zbog pretnji koje je predsednik republike izrekao tužiocima i sudijama da će biti zamenjeni ukoliko ne budu štitili poredak.

Milan Grkinić, sudija Višeg suda u Beogradu

Sudija Grkinić bio je član tročlanog krivično-vanpretresnog veća nekadašnjeg Četvrtog opštinskog suda, koje je postupajući po žalbi, ukinulo pritvor vozaču kamiona, koji je na auto-putu pokušao da udari u vozilo iz kolone pod pratnjom, u kom je bio premijer Zoran Đinđić. Pomenuti kamiondžija bio je Dejan Milenković Bagzi, pripadnik „zemunskog klana“ , koji je tog dana na auto-put pokušao da izvrši atentat na premijera, dvadesetak dana pre nego što je iz narednog pokušaja ubijen pred zgradom Vlade.

Tokom „Sablje“, iza rešetaka su završile mnogobrojne sudije bivšeg Četvrtog opštinskog suda, koje su godinama uoči atentata, zbog teritorijalne nadležnosti, vodile najveći broj postupaka protiv „zemunaca“, koji su označeni spornim. Među njima je bio i sudija Grkinić, a pod lupom su se našle i njegove kolege iz KV veća koje je Bagzija pustilo na slobodu – sudije Đorđe Miljković i Aleksandar Veljić. Grkinić se sve vreme branio da je odluka bila zakonita, iako su ga, u godinama nakon „Sablje“, mnogobrojni funkcioneri prozivali upravo zbog Bagzija.

„Grkinić je nekako uspeo da izbegne veće posledice, a nakon „Sablje“, na zaprepašćenje mnogih, vratio se na posao. Još tada se pričalo da mu je rečeno da ne računa na to da će ikada napredovati kao sudija, te da bude srećan što je uspeo da sačuva funkciju. Kada je posle nekoliko godina demokratska vlast sprovodila reformu i reizbor sudija i tužilaca, Grkinić je, na još veće iznenađenje, uspeo i to da ’preživi’, što nije bio slučaj sa preostalima iz njegove ’garniture’, koji su vukli sličan prtljag iz prošlosti“, kazao je za „Novu“ izvor iz beogradskog pravosuđa.

Dodaje da je sudija Grkinić, zajedno sa sudijom Veljićem, nastavio da sudi u Četvrtom opštinskom, a nakon reforme 2009. u Prvom osnovnom sudu, a posle četiri godine u novoformiranom Trećem osnovnom, koji je po nadležnosti gotovo istovetan nekadašnjem Četvrtom opštinskom.

„I zaista, ’obećanje’ koje je dato sudiji Grkiniću o nemogućnosti napredovanja, bilo je na snazi punih 18 godina, sve dok se, osim promene vlasti, nisu stekli još neki ’uslovi’. Ključnim po njega bilo je imenovanje Jasmine Vasović za predsednicu Vrhovnog suda 2021. Upravo je ona inicirala da Grkinić bude unapređen i to, ni manje ni više, nego u sudiju Višeg suda i to Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije“, ističe naš sagovornik i dodaje:

„Činjenica da je baš njemu dodeljen u rad predmet protiv policajaca koji su radili na slučaju ’Jovanjica’, za koje svakodnevno svedočimo da trpe organizovani režimski progon zbog svog smenjenog načelnika i razotkrivanja ’Jovanjice’, nametnula je utisak o postojanju očigledne namere da se sudski okonča nešto što je i pokrenuto pod sumnjivim okolnostima, a čemu svakako, od starta, nije ni bilo mesto u antikoruptivnom odeljenju.“
Ono što nesporno jeste simptomatično, to je što sudija Grkinić nije vratio optužni predlog Višem tužilaštvu na doradu, imajući u vidu sve propuste koje isti sadrži, a o čemu je „Nova“ ranije izvestila.

„Optužnice se i za mnogo manje propuste vraćaju na doradu, a ovde je suđenje ekspresno zakazano. S kojim pobudama, možemo samo da nagađamo“, završava naš sagovornik.

Sudiji Grkiniću ovo neće biti prvi predmet s prizvukom „državnog projekta“, koji ima u radu od kada je napredovao. Prošlog leta on je prvostepeno osudio bivšeg načelnika SBPOK Gorana Papića na 16 meseci zatvora, jer je naredio da se Marku Miljkoviću vrati zaplenjeni blindirani BMW. Apelacioni sud je, pak, ovu presudu preinačio i Papića osudio na dve godine zatvora.

Ovaj postupak često su pratile nesuglasice između sudije i Papićevog branioca Branislava Tapuškovića, koji je osporavao način na koji se vodi zapisnik. U jednom trenutku je sudija Grkinić zbog svega toga tražio sopstveno izuzeće iz predmeta, ali mu to nije uslišeno. Osporavanje vođenja zapisnika obeležio je još jedan slučaj iz Grkinićeve karijere, zbog kog je zaradio čak i krivičnu prijavu, a koju je odbacilo – Više tužilaštvo u Beogradu.

Naime, sudija Grkinić je na suđenju Dejanu Dragojloviću, optuženom za utaju poreza, koji je za potrebe Vojske uvezao lekove i sanitarni materija, odbio da u zapisnik unese iskaz veštakinje koja je rekla da nije radila po pravilima struke, već onako kako joj je on naložio. Kad je optuženi zbog toga podneo prijavu, i sudija i veštakinja Mirjana Labović su pred tužiocem negirali da su ikada imali takav razgovor.

Na Jutjubu se, međutim, pojavio audio-snimak sa tog ročišta u kome se jasno čuje i dijalog između sudije i veštakinje, koji je predat tužilaštvu uz žalbu, ali Grkinić ni tad nije procesuiran. Dragojlović je inače godinama dokazivao svoju nevinost iako je bila očigledna od samog početka, jer su poslovi koje je obavljao za Vojsku, u tom trenutku, bili oslobođeni poreza.

Dejan Terzić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu

Sudiju Dejana Terzića je Državno veće tužilaca (DVT) krajem 2015. godine kandidovalo za tužioca za ratne zločine. U javnosti je bio spominjan kao najozbiljniji među petoro kandidata, zajedno sa tadašnjom zamenicom tužioca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Snežanom Stanojković, pisao je KRIK.

Na konkursu za tužioca za ratne zločine, Terzić nije prošao iako je dobio najveći broj glasova poslanika. Tog decembra 2015. godine skupština nije izglasala tužioca s obzirom na to da niko od kandidata nije dobio većinu, odnosno više od polovine glasova od 250 poslanika. Terzić je dobio 109 glasova, Snežana Stanojković 75, dok su ostali imali po manje od deset glasova. Zanimljivo je da su se tada poslanici SNS, inače poznati po usklađenom glasanju, podelili – jedan deo je glasao za Terzića, a drugi za Stanojkovićevu.

Terzić navodi da je „činjenica” da su se poslanici SNS tada podelili, ali nije hteo da spekuliše o razlozima za to što nisu hteli da izglasaju tužioca za ratne zločine.

Srbija nije imala tužioca narednih godinu i po dana. Krajem 2016. godine, DVT je Vladi Srbije opet predložilo kandidate među kojima je bio i Terzić, ali njegovo ime nije stiglo do skupštine. Naposletku je izabrana Stanojkovićeva, pisao je KRIK.

Tokom karijere Terzić je sudio u velikim slučajevima poput „stečajne mafije“ – procesa koji je nazivan „velikim udarcem protiv korupcije“, a tokom kog je doneto nekoliko presuda. Bio je u veću koje je većinu optuženih, uključujući i predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, oslobodilo optužbi da su po proglašenju stečaja izvlačili novac iz državnih firmi i tako oštetili državu za 50 miliona evra. Ovaj postupak završen je posle 12 godina, kada su svi oslobođeni krivice, podsetio je KRIK.