NIN otkriva: Vrhovni sud odbacio sve zahteve odbrane Šarića u postupku za šverc 5,7 tona kokaina, narko bos bi trebalo da završi u srpskom "Alkatrazu"

Taj zatvor kolokvijalno nazvan „Alkatraz“ izgrađen je baš za te svrhe, pušten je u rad 2010. i u njemu je propisan znatno stroži tretman za zatvorenike. U odluci Vrhovnog suda povodom svih zahteva odbrane u postupku za krijumčarenje 5,7 tona kokaina, u koju je NIN imao uvid, piše da je odluka doneta još 12. juna 2023, ali je zanimljivo da ona do štampanja ovog broja NIN-a nije javno objavljena, otkriva NIN.Vrhovni sud je, naime, samo u jednom slučaju preinačio pravosnažnu presudu za krijumčarenje kokaina u delu za osuđenog Nenada Novakovića, smanjivši mu kaznu za šest meseci, sa 11 i po godina na 11 godina. Svi ostali zahtevi, pa i Šarićeve odbrane, odbačeni su, čime su iscrpljena sva pravna sredstva u Srbiji po pitanju pravosnažnosti presude za krijumčarenje 5,7 tona kokaina.

Od predviđenih 14 godina, Šarić je već proveo u zatvoru više od osam, od 17. marta 2014. do 14. aprila 2022, kada je uhapšen u kućnom pritvoru, zbog novih sumnji da je vodio kriminalnu organizaciju od februara 2020. iz pritvora Specijalnog suda. Po zakonu Šarić ima pravo da traži da bude pušten posle dve trećine odslužene kazne. Za to mu fali oko godinu dana i tri meseca, jer nakon hapšenja 2022. nije upućen na izdržavanje kazne. Odluku u koji će zatvor biti upućeni osuđenici pred Specijalnim sudom (Posebno odeljenje Višeg suda) donosi prema propisima predsednik Višeg suda u Beogradu.Sada je to u svojstvu vršioca funkcije sudija Dragan Milošević.Odbrana Šarića pokušavala je ranije da izdejstvuje da on kaznu izdržava u Sremskoj Mitrovici, gde je i formalno i suštinski znatno blaži tretman nego u „Alkatrazu“. Tako je već odbrana u postupku po novoj optužnici protiv Šarića tražila od sudećeg Veća u tom predmetu da mu se ukine pritvor i da bude upućen na izdržavanje kazne po presudi za šverc kokaina u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Veće je to odbilo.

Predsednik tog Veća bio je sudija Dejan Terzić, čije je izuzeće odbrana tražila tri puta. To im je na kraju uslišila predsednica Vrhovnog suda Jasmina Vasović, koja kao predsednica Visokog saveta sudstva nije čak ni na dnevni red stavila podneti predlog da se sudiji Terziću produži mandat u Specijalnom sudu. On je za NIN od 11. maja 2023. detaljno govorio o ovome. Nakon odbijanja tog predloga, odbrana je tražila da se odloži Šarićevo upućivanje na izdržavanje kazne dok Vrhovni sud ne odluči po njihovom zahtevu o zaštiti zakonitosti. Posle 13 godina postupak za krijumčarenje kokaina je napokon okončan odbacivanjem zahteva odbrane.Pravna bitka se vodila i o dužini kazne za Šarića, jer je Tužilaštvo za organizovani kriminal zahtevalo da bude kažnjen po zakonu, po kome mu preti maksimalna kazna od 40 godina, i koji je, kako su navodili, donet u septembru 2009, a više od dve tone kokaina je zaplenjeno u novembru te godine. Na početku postupka čak 12 optuženih je pristalo da sklopi sa Tužilaštvom sporazum o priznanju krivice, po kojima su neki od njih osuđeni čak i na 12 godina, kao vojnici narko-kartela. Međutim, za Šarića je primenjen stari zakon, po kome je maksimalna kazna mogla da bude 20 godina. Protiv Šarića je ovo druga pravosnažna presuda.Prvu je iz formalnih razloga oborio Vrhovni sud, neposredno nakon što je Jasmina Vasović izabrana za predsednicu. Onda je Apelacioni sud umesto da ispravi formalnosti, na koje je ukazao Vrhovni, otvorio postupak i kaznu Šariću sa 15 preinačio na 14 godina, iako je označen kao predvodnik kriminalne grupe. Jedan od optuženih, Goran Soković, koji je u bekstvu sve vreme i čija se sudbina ne zna, čak je dobio veću kaznu, od 15 godina.

U novoj optužnici protiv Šarića u Skaj prepisci optuženi indirektno navode predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića i visokog funkcionera BIA Marka Parezanovića, ali spominju i tri nadimka: „Oskar“, „$“ (oznaka za američki dolar) i „Edo“, iza kojih se po navodima više izvora NIN-a iz istrage, kriju najviši funkcioneri vlasti.Sagovornici NIN-a sumnjaju da je „Oskar“ – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a „Edo“ – tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović. S tim u vezi vrlo je indikativna komunikacija između optužene braće Šarić, Darka i Duška.

„Markus (Marko Parezanović) nas je pitao, takođe, koje garancije imamo kao država ako pomognemo tebi, što smo mi razumeli da možda on zna nešto više s obzirom da je on od poverenja Oskaru i da ima institucionalnu težinu. Jedina naša mogućnost naredna jeste da se sutra vidimo sa Markusom, mislimo da jedino on može da ode kod Oskara i da prezentuje svu ovu papazjaniju i predloži rešenje ili makar pita za pravac. Mislimo brate da ovo jedino može da preseče Oskar, da ni Edo niti bilo ko drugi uz svu dobru volju ne može da preseče...“Sledeća je poruka: „Borimo se dalje, mislimo da je ovo jedini realni put, preko Markusa do Oskara pa da on priča sa sudijama. Brate, mislim da je zaista realna priča da samo on može da odluči i, kako obično radi, u poslednjem trenutku povuče potez. Ali mislim da Oskar hoće da on bude taj koji će na kraju rešiti. Edo je sada O.K. Ja se nadam da će Edo ostati.“Parezanović, koga predsednik Vučić javno srdačno pozdravlja i familijarno oslovljava imenom, „proslavio“ se izjavom 2018, kada je javno rekao kako su pretnja bezbednosti države opozicija, sindikati, nevladine organizacije i mediji.Niko od prozvanih funkcionera vlasti od objavljivanja ove prepiske u NIN-u 2. marta 2023. do slanja u štampu ovog broja nije ni pokušao da objasni zašto se oni spominju u prepisci vođe narko-kartela. Istraga protiv Šarića je započeta novembra 2009, kada je sprovedena akcija Balkanski ratnik, u kojoj je u urugvajskim vodama zaplenjeno više od dve tone kokaina. Zbog te akcije predstavnici BIA, MUP-a i Tužilaštva dobili su međunarodna priznanja.Sve se, međutim, menja kada se Šarić dobrovoljno i pod do danas nepoznatim okolnostima predaje u martu 2014. Svi iz BIA i MUP-a koji su učestvovali u akciji Balkanski ratnik bivaju smenjeni, čak i istražni sudija Dragan Lazarević, koji je odobrio da se presretne komunikacija klana. Šarić u sudu optužuje ljude iz bezbednosnih službi, a režimski mediji razrađuju prljavu kampanju protiv pripadnika BIA, MUP-a i tužilaca. Srbija koja je bila predvodnik u akciji protiv ovog narkokartela zaostaje za drugim državama - Urugvajem, Italijom, Španijom i Slovenijom, u kojima se donose pravosnažne presude.

Drugi postupak protiv Šarića i njegovih saradnika za pranje novca od kokaina, kojije takođe otvoren pre 2012, još nije ni okončan. Samo prva prvostepena završnica suđenja za pranje novca je tokom 2019. i 2020. odlagana čak 24 puta zaredom.Suđenje su sve vreme pratili napadi režimskih medija na sve koji su doprineli otkrivanju kartela i na svedoke saradnike, naročito na ključnog, Nebojšu Joksovića.Ceo tekst pročitajte u najnovijem broju nedeljnika NIN.VIDEO: Nastavak suđenja Darku Šariću za pranje novca