Samo Vučić, svuda Vučić: Dojče vele o tome kako srpska vlast tretira medijski prostor

"Glavni cilj Srpske napredne stranke bio je da, po preuzimanju vlasti 2012. godine, stave celokupnu medijsku scenu pod čvrstu kontrolu. I to su radili sistematski", ocenjuje za DW novinar i medijski analitičar Nedim Sejdinović.

Model je, kaže, bio veoma jednostavan, mediji koji su pristali na saradnju s vlastima dobili su finansijsku i institucionalnu podršku, dok se oni koji to odbijaju suočavaju sa ekonomskom i političkom izolacijom.

Preuzimanje medija

Jedan od prvih poteza bilo je preuzimanje RTV Vojvodine, gde je nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast u Vojvodini smenjeno kompletno rukovodstvo, kao i urednici i voditelji informativnog programa.

"Jedan od najvažnijih elemenata medijskog inženjeringa je kupovina medija, pogotovo na lokalu, od strane ljudi koji su deo vlasti, kao što je porodica ministra Bratislava Gašića, ili tajkuna koji su vezi s vlašću kao što je Radojica Milosavljević", kaže Sejdinović i podseća da taj proces i dalje traje.

On kaže da je to rezultiralo u tome da je oko 90 odsto medija, direktno ili indirektno, povezano sa režimom Aleksandra Vučića.

Finansijska podrška propagandi

Te medije, kaže Sejdinović, vlast finansira novcem građana, i to kroz nekoliko paralelnih kanala, što potvrđuju i brojna istraživanja posmatračkih organizacija.

Prema analizama BIRN-a i Centra za održive zajednice, u poslednjih deset godina je na konkursno sufinansiranje medija vlast potrošila oko 120 miliona evra, pri čemu je najveći deo sredstava završio u medijima koji otvoreno podržavaju vlast.

Drugi, znatno veći i skriveniji kanal, jeste državno oglašavanje, za koje brojne analize pokazuju da se dominantno sliva ka istim tim medijima.

Treći oblik pritiska dolazi sa tržišta.

"Stvorena je takva atmosfera da čak i velike privatne kompanije izbegavaju oglašavanje u nezavisnim medijima, kako ne bi narušile odnos sa vlašću, a u deregulisanom političkom i ekonomskom okruženju za bilo kakav biznis je to neophodno", kaže Sejdinović

Vučić izlazi iz frižidera

Vlast je tako kreirala razgranatu mrežu medija koji izveštavaju gotovo isto i uvek izrazito pozitivno o nosiocima vlasti. Javni prostor u potpunosti je zasićen prisustvom predsednika Aleksandra Vučića.

Njegova obraćanja prenose se uživo uz prekid redovnog programa, a stranački skupovi istovremeno se emituju na televizijama s nacionalnom frekvencijom, ali i na lokalnim kanalima.

Tokom jedne kampanje, predsednik se čak simbolično pojavio "iz frižidera" u studiju TV Pink, aludirajući na sopstvenu sveprisutnost u medijima.

Obim kontrole nad medijskim prostorom posebno je bio vidljiv tokom predsedničke kampanje 2017. godine, kada je gotovo čitava dnevna štampa osvanula sa reklamama tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.

U redovnom izveštavanju, opozicija je gotovo nestala s političke scene, dok se neistomišljenici predstavljaju kao "izdajnici", "strani plaćenici" ili "neprijatelji države", u atmosferi u kojoj su targetiranje i diskreditacija postali uobičajen deo medijskog narativa.

Centar za društvenu (ne)stabilnost

Na novu fazu disciplinovanja medijske scene ukazuje i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), koja beleži ubrzano osnivanje novih medija. Samo od početka godine registrovano ih je 78.

"Radi se o širenju medijske mašinerije za propagandu vlasti. Njihovi tekstovi su nepotpisani i gotovo identični. Više liče na pamflete nego na novinarske sadržaje, a koriste se za kampanje protiv kritičara vlasti", kaže za DW Bojan Cvejić iz ANEM-a.

Kako dodaje, najveći broj tih medija registrovala je kompanija "Zapple Media Group", a svi imaju istog glavnog i odgovornog urednika, Gradimira Bankovića, saradnika Centra za društvenu stabilnost.

Centar za društvenu stabilnost (CZDS) je prorežimska "trust mozgova" organizacija koja je prvo služila kao baza analitičara koji u provladinim medijima zastupaju i brane politiku vladajuće partije.

Poslednjih godina, međutim, Centar za društvenu stabilnost masovno proizvodi televizijske emisije usmerene protiv opozicije, nezavisnih novinara i organizacija civilnog društva, koji se zatim emituju kroz čitavu mrežu provladinih televizija, portala i društvenih mreža.

Celu analizu možete pročitati OVDE.