Sara el Sarag Foto:Zorica Popović

Nakon stravičnih tragedija koje su u proteklih nekoliko nedelja potresle javnost u Srbiji, sa posebnim osvrtom na ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i zločin u Mladenovcu, ali i svim društveno-političkim odgovorima koji su nakon njih usledili, beogradski ugledni advokat Sarah El Sarag napisala je autorski tekst za portal Nova.rs. Njen tekst prenosimo u celosti.

Kada sam dobila poziv 03. maja godine da napišem autorski tekst u vezi sa događajem koji se desio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, zamolila sam novinarku da mi da jedan dan i da ću napisati sutradan, 04. maja posle paljenja sveća u 14.00 časova. Pokušavala sam nekako da kupim vreme jer nisam imala reči, nisam znala šta da napišem, nisam znala kako da opišem osećanja koja su se smenjivala.

Kada su izvodili Kostu sa krpom na glavi, zapalo mi je za oko njegovi pokreti prstima ali nisam shvatala ni sada ne shvatam šta sam videla.

Nisam znala kako da pretočim u reči ono što sam videla ispred škole, ta uplašena lica te dece, suze, drhtaje njihove, izbezumljenost policije, novinara, prolaznika. Te krike roditelja čija su deca bila tada u školi, DA falile su reči, nisam umela, dok mi je samo u glavi bila misao “Krila od katrana”.

Tog istog dana deca su organizovala paljenje sveća i polaganje cveća na Cvetnom trgu….TIŠINA…koja je probijala srce i dušu je bila toliko jaka da si mogao da čujes dah onoga ko je stajao pored tebe.

U toj celoj tišini se Neko napravio pametan i odveo tu noć ljude ispred Ministarstva prosvete, počeli su “govori” prvog, drugog, trećeg i ljudi su odlazili. Pomislila sam kakav peh, NIKO tu nije došao da sluša, već da ćuti i tuguje, ni to NEKO nije mogao da pusti.

Šta su mi “Krila od katrana” tada značila nisam znala, ali mi je jedino to bilo u glavi.

Sutradan kada sam pokušala da pišem pokušaj je opet bio neuspeo, neki dečko se pojavio sa spiskom, drugi je otišao u školu sa plastičnim pištoljem, devojcica je otišla nožem da izbode nekog dečka…. Usta su mi se osušila, nedostajao mi je vazduh, bol u grudima, bol od nemoći da apsolutno ništa ne možeš da uradiš.

Ni tada nisam mogla da ga napišem, molila sam za još jedan dan. Ali opet kada sam ustala sam videla da je razjareni bik kome je idol Kristijan Golubović vitlao i ubijao nasumice ljude po Mladenovcu. Pomoslila sam ovo se širi, ima li kraja, šta se dešava, šta je ovoj deci , niko više i nigde nije bezbedan.

Nasilja su se nizala iz dana u dan.

Ni sama ne znam da li ovo pišem kao žena, majka ili advokat, sve se pomešalo.

Onda je država pokušala opet da vrši podele, nagoveštavajući da su pobijena deca iz škole koja su iz bogatih porodica, kako su tamo deca čiji roditelji imaju visoka primanja, da je direktorkin sin kriminalac, MUP je tražio “popis” tihe i povučene dece, razoružavanje naroda, hitno vraćanje dece u klupe, rušenje škole, CIA, BIA, sve u cilju da se TRAGEDIJE stave u drugi plan, jer je državnom aparatu svaki put to uspevalo.

Afera za aferom pa opet afera i zaborav!

Zaborav se ovog puta nije desio i ne sme da se desi, TO dugujemo nevinim žrtvama, dugujemo im izvinjenje. Izvinjenje je slaba reč, dugujemo im ŽRTVOVANJE.

Da se Vratim na suštinu.

SNS je akcionarsko društvo, u kom je Generalni direktor ON. ON se za sve pita, ON omalovažava žrtve. ON urinira po ovom narodu. ON je po zakonu IKEBANA a ne poglavar. ON kao najbolji student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu to treba da zna, i zna, ali takođe zna da niko neće da mu se suprodstavi, jer je strah postao neprikosnoveni vladar bas kao i ON.

ON dozivljava ekstaze kada mu se ime pomene. ON nije otišao da zapali sveće jer se PLAŠI da će biti izviždan, ON se plaši jedino SLOBODNIH i neucenjenih ljudi. Pozivanje njega da ima dužnost i moralnu obavezu da zapali sveće je, najblaže rečeno, nehigijenski poziv.

S druge strane imamo Zagorku Dolovac, čija je tišina glasnija od tišine nakon ovih tragedija. Koja ima ovlašćenje da pokrene postupak zabrane rada SNS a.d. Zbog kršenja Ustava Republike Srbije, ali NE ona je odlučila da ćuti, da i pored ove tragedije ništa ne preduzme jer veli “proći će, kao sve što prođe”-ali neće proći.

I na kraju imamo Proku Pronalazača! Proka je odlučio zahvaljujući Oliveri Zekić da promoviše nasilje, opštenje, psovanje, narkomaniju kao model ponašanja gde svi prolaze nekažnjeno. Dakle možes da se bijes na nacionalnoj frekvenciji, onanišeš na to, jedeš kokice i još plaćaš sms poruke navijajući da najgori, najprimitivniji od njih ostane unutra!

Sve troje gore nabrojanih NAS mrze, to nikako ne treba smetnuti s uma i uradiće sve da ostanu na tim pozicijama, ali sada je do nas.

Protesti koji su započeti, po meni malo i zakasneli, su ujedinili SVE.

Jedina izjava koja mi se dopala je TA da je opozicija tu iz formalnih razloga, prijava skupa i eventualno preuzimanje odgovornosti narodnih poslanika.

Od broja ljudi su se uplašili i jedni i drugi, i pozicija i opozicija. SNS a.d. Jer ne zna kako da umanji značaj, da ga tako nazovem, ovih zahteva protesta a opozicija jer nema ideju.

Ljudi koji su izašli su oni koji su osetili da nema dalje, i koje ne mogu ni jedni ni drugi da kontrolišu.

Mi treba da shvatimo da smo mi u LOGORU, da nismo još uvek okačili žute trake, ali svako ćutanje je upravo TA žuta traka.

Iskreno se nadam da se ovi protesti neće pretvoriti u besumučne šetnje, da se neće pretvoriti u 1#5 miliona. Da će se odrediti dan kada nema razlaza do ispunjenja jednog zahteva ON I Samo ON! Tada će neko izvesti Zagu na sunce da vidimo da postoji, tada će mnogi sami otići da “odnesu tetki lek” i tada nema tužnog, jeftinog mađioničara, ponestaće i zečeva iz šešira koje ON može da vadi u nedogled!

Nama treba prelazna Vlada, nikako tehnička, oročena, koja će obezbediti uslove za slobodne izbore. Jer pod uslovima šetnje u žici i žute trake oko ruke, čuvari logora će opet zaokruživati kako im ON naredi.

Imam pravo da budem naivna, nama treba Neko NOV, neko ko ima radno iskustvo, neko harizmatičan, neko ko zna da ne zna sve, neko ko zna da kaže pogrešio sam, neko ko će staviti javno svoju imovinsku kartu na sto, neko ko voli ovu zemlju… kada se taj NEKO ili NEKA bude pojavio ili pojavila, tek TADA će katran spasti s krila.