"Marinu su mučili i zaklali, čak su joj i uvo odsekli": Miloša sopstvena deca izbola, a njegovu partnerku ubili

U prvom delu potresne ispovesti našeg sagovornika mogli ste da pročitate kako su ga sin i ćerka mučili pre dve nedelje, a između ostalog, rekao je i da ga je sin gurnuo niz stepenice usled čega su mi slomljena tri rebra.„Rekao sam mu: „Marko, nemoj sine da me bodeš više“, a on je došao iznad mene i utrljao svoje ruke u moju krv koja je liptila. Stao je iznad mene i počeo da se smeje. Onda se tim krvavim rukama mazao po licu, po očima“, ispričao je sagovornik našeg portala.

Na pitanje o Marini, ženi koja je preuzela brigu o njegovoj deci nakon što ih je majka ostavila, ženi za koju sam kaže da mu je bila desna ruka, Miloš je briznuo u plač.„U komi sam bio 36 sati, borili su mi se za život. Probudio sam se 37. sat i tu je bila moja starija ćerka. Odmah sam je pitao: „Što nije došla Marina?“, a ona je pokušala da mi ne kaže, ali nije mogla. Priznala mi je. Rekla mi je: „E tata, Marinu su zaklali pre tebe““, uz uzdahe i pauzu od nekoiliko sekundi, jedva izgovara naš sagovornik.

Kroz suze naš sagovornik uporno ponavlja da mu je ubijena Marina bila sve kao i da sada više nema nikoga.„Nije mi žao što su mene povredili, ali zašto su Marinu zaklali? Znam da su zajedno bili kod nje kući tu noć i da su je mučili, pa zaklali. Marina inače nije dobro čula, nosila je slušni aparat, a oni su joj odsekli to uvo, a zatim su joj odsekli dojku. Takođe, rekli su mi da je u kući pronađen njen grkljan“, jecajući navodi Miloš.

Posle nekoliko minuta jecaja, jaukanja i neverice, naš sagovornik uporno ponavlja da smrt svoje nevenčane supruge neće preživeti.„Teško mi je za nju, duša me boli. Sve mi je bila, bila mi je desna ruka, znala me bolje od rođene majke. Nikada u životu je neću preboleti, do sudnjega dana će me boleti njena smrt. Mučan je bio njen život, mučna je i umrla“, kaže Miloš, pa dodaje:„Čuvala ih je od malena, bila im je kao majka koja ih je ostavila. Kada odemo zajedno na njivu, a Marina me tera kući i kaže: „Ostavi sve sada, idemo kući, doći će nam Marko iz škole da ne trpi gladan“. Bezdušno ju je zaklao, a čuvala ga je od njegove devete godine. Neka ih Bog kazni, za njih zatvor nije. Što su mene izboli bih im oprostio i isterao iz kuće, ali što su mi Marinu ubili, to nikada ne mogu da im oprostim."BONUS VIDEO: Izjave povodom zločina u Trešnjevici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tresnjevicadrugideodsisp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5290666"]