Prljavi novac zarađen kriminalnim delatnostima, uglavnom prodajom droge, kriminalci "peru" na razne načine, pa tako, u nameri da ih ubace u legalne tokove, pare ulažu u nekretnine i vozila. Ipak, u poslednje vreme zapažen je novi trend, pa tako kriminalci novac pere, ni manje ni više nego, ulaganjem u skupocena luksuzna dela, vredna desetine hiljada evra.
Novi trend prebacivanja novca, stečenog kriminalnih aktivnostima, u legalne tokove u poslednjih nekoliko godina primetan je i našem području. O tome svedoče i nedavni pretresi objekata u Crnoj Gori koji su u vlasništvu Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa „kavačkog“ klana.
Policajci mu je tom prilikom oduzeli više predmeta, između ostalog i vredne umetničke slike. Reč je o slikama, čija se vrednost procenjuje na hiljade evra.
Ovaj novi trend ponovo je pokrenuo pitanje prebacivanja kriminalnog novca u legalne tokove. U poslednjih nekoliko godina imali smo situaciju da pripadnici kriminalnih grupa, koje deluju na Balkanu, svoj novac uvode u legalne tokove kupovinom nekretnica, ali i luksuznih vozila.
Upravo se grupi osuđenog narko-bosa Darka Šarića sudi u Specijalnom sudu povodom optužbi da su novac od trgovine kokaina „legalizovali“ putem kupovina hotela.
Kako je za naš portal već govorila finansijska forenzičarka MIroslava Milenović, nakon hapšenja kriminalnih grupa, prvi korak je utvrđivanje porekla imovine koja je oduzeta, odnosno tek treba da bude.
„Prvo se utvrđuje da li osoba ima novca na računima u zemlji, da li poseduje imovinu, kola, kuće, stanove, zemljište u zemlji i koju, da li poseduje pokretnu imovinu: automobile, čamac, jahtu, avion…, da li poseduje vredna umetnička dela ili zbirke. Zatim, da li familija poseduje imovinu. Ukoliko postoje indicije, može da se proširi pretraga i na inostranstvo, pogotovu na zemlje u okruženju i zemlje u kojima tradicionalno organizovani kriminal skriva imovinu.
Takođe, proveravaju se i udeli u preduzećima, ukoliko je potrebno i imovina tih preduzeća. Finansijska istraga se može proširiti i na interesno povezana lica ukoliko postoji indicija da su ista samo fiktivni vlasnici. Kada se utvrdi sva pokretna i nepokretna imovina, utvrđuje se i njeno poreklo, da li je kupljeno, nasledstvo, poklon, i zvanicni prihodi, prilivi -zarada, renta, … koje ostvaruje taj ko je pod istragom“, navela je MIroslava Milenović, u jednom od intervjua koji je dala za Nova.rs i dodala da nakon što se to dokaže sledi oduzimanje te imovine.
Opšte je poznato da je više stotina miliona evra koje su kriminlaci iz Crne Gore stekli mafijaškim poslovima „oprano“ preko nekretnina u Beogradu, o čemu su pisali mediji. Istražitelji su tada utvrdili da su oni pokupovali nekretnine u centralnoj beogradskoj opštini, Vračaru.
Tamošnja policija je navela da su luksuzne nekretnine kupljene od novca koji je stečen prodajom kokaina.
Potom, poznat je takozvani – Šarićev model pranja para, o čemu je Krik svojevremeno detaljno pisao.
Suđenje Darku Šariću i njegovoj grupi za pranje više od 20 miliona evra odlično ilustruje kako kriminalci pronalaze načine da tajno ubace novac u ekonomiju zemlje. Ovaj slučaj pokazuje da veoma bitnu ulogu imaju posrednici – ljudi koji su fiktivno vlasnici firmi. Oni bezbeđuju da kriminalci, pravi vlasnici kompanija, ostanu skriveni i da se njihovo ime ne pojavljuje u zvaničnim papirima.
Zato kriminalne organizacije otvaraju firme u ofšor zonama, poznatijim i kao „poreski rajevi“, državama koje dozvoljavaju da se kompanije vode na advokate, a ne prave vlasnike.
U slučaju Šarićeve grupe, novac je preko posrednika i ofšor kompanija ulagan u kupovinu hotela i poljoprivrednih firmi od kojih su neke bile na rubu propasti. Možda neko drugi ne bi ulagao u propala preduzeća, ali peračima kokainskog novca bili su potrebni takvi poslovni sistemi jer su kroz njih mogli da u ekonomiju zemlje ubace milionske sume.
Kao primer se navodi Šarićev novac u hotelima.
Nebojša Jestrović, Šarićev prijatelj iz detinjstva, imao je bitnu ulogu u njegovim velikim poslovima.
Kao diplomirani ekonomista Jestrović je imao zadatak da stručnim znanjem pomogne i osmisli načine ubacivanja novca u legalne poslove, ali tako da Šarić ostane u senci, tvrdi tužilaštvo.
Jestrović, koji za sebe kaže da je bio među najboljim studentima, jedno vreme je živeo u Rusiji, a zatim je došao u Srbiju. Vodio je kompaniju „Municipium S“ kako je utvrdio sud koja će poslužiti Šarićevoj grupi da opere milione, a bio je i predsednik Upravnog odbora firme „Palić“ koja je iskorišćena za kupovinu dva hotela u centru Novog Sada.
Na primeru „Municipiuma“ može lako da se razume kako je Šarićeva grupa ubacivala novac sa ofšor firmi na račune domaćih preduzeća kojima je upravljala. Firmu je osnovao Jestrović sredinom 2005. godine, a već godinu dana kasnije sklopio je ugovor sa delaverskom kompanijom „Financial angels“. Firma iz Delavera je srpskoj uplatila pozajmicu, a taj novac nikada nije bio vraćen. Umesto toga, ofšor kompanija preuzela je vlasništvo „Municipiuma“. U Srbiju je, na ovaj način, za samo godinu dana stiglo gotovo osam miliona evra, piše u optužnici. Ono što priču čini zanimljivom je činjenica da su i delaversku kompaniju kontrolisali Šarićevi saradnici, pa to i nije bila prava pozajmica – već lažni posao koji je iskorišćen kao povod da se novac prebaci na račune u Srbiji.
Tužilaštvo je dokazalo da je Jestrović isplanirao da se kompanija „Palić“ udruži u konzorcijum sa firmom „Meastraltours“ iz Crne Gore, kako bi kupili hotele „Vojvodina“ i „Putnik“ u Novom Sadu. Pre nego što su postali vlasnici hotela 2009. godine, bilo je neophodno da novac sa računa u Crnoj Gori prebace u Srbiju.
Način na koji je grupa uplaćivala novac i prebacivala ga sa računa na račun može da deluje komplikovano, što je verovatno i bila namera kako bi se što teže utvrdilo odakle novac stvarno potiče.
Na račun „Maestraltoursa“ crnogorska firma „Mat Company“, za koju je tužilaštvo otkrilo da je kontoriliše Šarić, uplatila je 3,7 miliona evra. Šarić je preko saradnika poslao još najmanje 700.000 evra u kešu koje su uplaćene na račun „Maestraltoursa“. Potom je u više navrata sa računa „Maestrala“ prebačeno oko 4,2 miliona evra kompaniji „Palić“ i gotovo milion evra na račun kupljenog hotela „Putnik“.
Jestrović je, utvrdio je sud, osmislio i sistem kako da grupa uplati novac u domaće banke, a da ostane van radara Uprave za sprečavanje pranja novca, o čemu će kasnije u tekstu biti više reči.
#related-news_0
On je ranije na sudu rekao da su, prema njegovom shvatanju, u ovom slučaju eventualno oštećeni budžeti država Zapadne Evrope.
„U ekonomiji postoji jedno pravilo, koje kaže ‘svačiji prihod je nečiji rashod’. Ako je organizovana kriminalna grupa prodala kokain na teritoriji Zapadne Evrope, to znači da je prikupljen novac od sitnijih korisnika narkotika. Znači mi smo tim novcem od narkomana evropskih, kupovali firme u Srbiji. Znači, da je potencijalno ostvaren gubitak za budžete evropskih zemalja i taj novac nije završio u njihovim budžetima, već je završio u budžetu Srbije, jer Srbija se ne odriče toga novca“, ispričao je Jestrović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare