Istraga curenja informacija o Vujadinu Saviću otkriće isto što i ona u slučaju iskaza maloletnika iz "Ribnikara". Niko ne pita - šta je motiv?

Da se sa suđenja roditeljima maloletnog ubice, koji je počinio masovni zločin i ubio devetoro đaka i čuvara OŠ "Vladislav Ribnikar", isključi javnost, bio je zahtev upravo Nenada Stefanovića i pojedinih zastupnika oštećenih porodica. Uprkos tome, u medijima su s uredno pojavljivali izveštaji sa gotovo svakog pretresa, zbog čega se odmah postavilo pitanje zašto je javnost isključena sa suđenja, ako se o istom uredno izveštava.

Dodatno je od početka bilo neobjašnjivo i problematično što je javnost isključena samo iz krivičnog, ali ne i iz parničnih postupaka koji su se istovremeno odvijali.

Da je situacija izmakla kontroli bilo je jasno krajem prošle godine, kada se u medjima pojavio kompletan iskaz maloletnog ubice, zbog čega su burno reagovale i oštećene porodice. Stefanović je tada saopštio da je "formiran predmet" kao i da će biti ispitano kako je iskaz procureo, ali to do danas nije otkriveno.

U poslednjem slučaju koji se odnosi na navodnu ucenu bivšeg fudbalera Vujadina Savića, Stefanović je reagujući na izjavu predsednika, očigledno požurio sa "formiranjem predmeta", pa nije baš do tančina ni ispratio njegovu izjavu, a u kojoj je podsetimo, policiju označio kao odgovornu za "uništavanje Savićevog života".

Jer samo bi se takvom Stefanovićevom nepažnjom mogla objasniti naredba koja je jutros iz VJT izdata Upravi krminalističke policije da upadne u prostorije Trećeg osnovnog tužilaštva koje u Savićevom slučaju vodi istragu, kako bi utvrdila kako je procerueo deo zapsinika sa saslušanja osumnjičenog za ucenu i pokušaj iznude.

Budući da informacija o navodnom ucenjivanju neimenovanog fudbalera datira još od letos, a da je njegov identitet zvanično otkriven nedavno nakon što je slučaj prijavio policiji, pitanje koje se jasno nameće jeste zašto je Stefanovićev najnoviji "formirani predmet" usmeren na curenje zapisnika, i to jednog dela, a ne na policijske ili neke druge službe za koje je sasvim izvesno da su prve pustile informaciju, mnogo bre nego što je sporni zapisnik uopšte sačinjen. Posebno što je njegovu reakciju izazvala tek izjava predsednika, u kojoj okrivljuje policiju. 

Sa druge strane, curenje informacija is određenih istraga redovna je pojava u Srbiji, ali se retko na njih gleda iz pravog ugla. Dok se na meti osuda najčešće nađu oni koji te informacije učine javnim, gotovo neizostavno u drugi plan padaju oni koji te informacije dostavljaju, kao i razlozi zbog kojih to čine. Budući da još nijedna informacija nigde na svetu nije iscurela radi zabave i razonode javnosti, već isključivo sa određenim predumišljajem, postavlja se pitanje šta je u poslednjem slučaju bivšeg fudbalera bio početni motiv.

Isto pitanje o motivu može se odnositi i na procureli zapisnik, jer je iz nekog razloga, javnosti dostupan samo jedan njegov deo, a ne i onaj na kom bi trebalo da su okrivljenom postavljena pitanja u vezi sa izvršenjem dela.

Ovim se zasigurno neće baviti "formirani predmeti".

Kao ni u slučaju "Ribnikar".