Zakonom zaštićenu kuću na najatraktivnijoj lokaciji u centru Vranja žele da sruše i da je naprave lakom metom investitora

Zbog navodnog javnog interesa, sa ciljem „izgradnje Kreativno-inovacionog centra“ na ovoj lokaciji, naprednjačka vlast u Vranju, počev od Skupštine u kojoj imaju apsolutnu većinu, preko institucija gradskog Pravobranilaštva i nadležnih službi Gradske uprave – traži eksproprijaciju, odnosno prenos vlasništva ove parcele i kuće sa Republike na Grad Vranje, piše slobodnarec.com.

Time se ignorišu odluke iz poslednjih 9 decenija – od testamenta Dinića 1935. godine, preko rešenja nekadašnjeg Sreskog suda u Vranju 1953. godine, presude Opštinskog suda 1998. godine, rešenja Agencije za privredne registre iz 2019. godine, do pravosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Vranju 2021. godine.

Sva navedena dokumentacija u koju smo imali uvid, dokazuje da pravo svojine na ovoj parceli ima Gimnazija „Bora Stanković“, kao osnivač „Zadužbine Olge i Nikole J. Dinića, potpukovnika u penziji iz Vranja“.

Uprkos tome, Gradska uprava je 20. januara ove godine donela rešenje o prenosu prava u korist Grada. U javnosti se dodatno otvara pitanje poverenja u institucionalne odluke, posebno u kontekstu ranijih spornih slučajeva vezanih za zaštitu kulturnog nasleđa na republičkom nivou.

Zbog toga je Gimnazija 6. februara uz sve dokaze podnela detaljnu žalbu Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu nadležnom za pitanja eksproprijacije.

Pravo korišćenja na ime Zadužbine, u Katastru nepokretnosti upisano je 13. februara, a do tada je pravo korišćenja imala njen osnivač Gimnazija. Zadužbna je podnela i zahtev za priznavanjem svojstva stranke u upravnom postupku, o kom još nije odlučeno.

Kako za Slobodnu reč kaže smenjena direktorka, naknadnim upisom prava svojine na ime Zadužbine, nedvosmisleno je potvrđeno da predmetna nepokretnost ne predstavlja opštu javnu imovinu, već namensku imovinu posebnog pravnog režima.

"Organ koji je odlučivao u postupku eksproprijacije bio je dužan da tu činjenicu utvrdi i pravno ceni, što nije učinjeno, čime je doneto rešenje zasnovano na nepotpunom i pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju“, kaže naša sagovornica, profesorka srpskog jezika i književnosti.

Iz advokatske kancelarije „Stamenković“, koja zastupa Gimnaziju, navode da u postupku nije na pravilan način utvrđeno postojanje javnog interesa za sprovođenje administrativnog prenosa prava svojine:

„Objekat je već namenjen unapređenju obrazovanja i kulture, ali su potrebna ulaganja. Zadužbina trenutno ima prikupljena novčana sredstva od kojih je planirana delimična rekonstrukcija objekta, uz svo poštovanje zakona i propisa kako bi se zaštitila autentičnost, a preostali deo novčanih sredstava bi se sigurno prikupio od donacija bivših gimnazijalki i gimnazijalaca i građanki i građana Vranja koji bi se nesumnjivo odazvali pozivu Zadužbine“, kaže za Slobodnu reč advokat Aleksandar Stamenković.

Prema tehničkoj dokumentaciji koju je za rekonstrukciju, adaptaciju i prenamenu, u decembru 2018. godine izradio „Noveco“, a u kojoj se kao investitor ne navodi Grad Vranje, već Gimnazija, procenjeno je da bi arhitektonsko-građevinski radovi, hidrotehničke instalacije, elektroinstalacije, telekomunikacije, mašinske instalacije i zaštita od požara, ukupno sa PDV-om iznosili 12.764.078,96 dinara, odnosno nešto manje od 110.000 evra. Prema nekim procenama, u realnim uslovima 2026. godine, to bi verovatno koštalo približno oko 20 miliona dinara.

Kako dodaje Stamenković, Školski odbor Gimnazije „Bora Stanković“ je nakon ovih pokušaja gradske vlasti doneo jednoglasnu odluku da se iskoriste sva pravna sredstva kako bi se zaštitio legat potpukovnika u penziji Nikole J. Dinića. Zbog toga će, kako kaže, u slučaju neadekvatne povratne informacije drugostepenog organa – Ministarstva finansija, pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Bivša direktorka Gimnazije, koja je i dalje zvanično upraviteljka – zakonska zastupnica Zadužbine, smatra da država ne bi smela da dopusti poništenje poslednje volje za života Dinića.

„Država koja je spremna da, pod izgovorom javnog intersa, pogazi testamentarnu volju ostavioca, obezvredi registrovanu zadužbinu i zanemari režim zaštite kulturnog dobra, ne štiti javni interes – već ga suštinski poništava. Dopuštanje da ovakvo rešenje opstane, značilo bi institucionalno odricanje od obrazovanja, kulture i pravne sigurnosti kao temeljnih vrednosti ustavnog poretka“, navodi Mišić Stanković.

Advokat Stamenković u žalbi ističe i da bi se održavanjem na snazi rešenja o prenosu prava svojine na Grad u potpunosti dovela u pitanje sva buduća dobročiniteljska davanja građana u korist neke ustanove, jer je „očigledno da prvostepeni organ nema razumevanja i saosećanja za poslednje želje ostavioca.

„Građani će radije svoju imovinu ostavljati svojim daljim rođacima, komšijama, prijateljima, nego da dopuste da im organi grada nekoliko decenija nakon njihove smrti prekrajaju poslednje želje i naloge“, navodi se u žalbi.

Kako je vlast pripremala teren

Na sednici Skupštine grada Vranja, 10. juna 2025. godine, usvojene su Izmene i dopune Plana generalne regulacije zone 1 u Vranju, u kojem se pojavjuje „Kreativno-inovativni centar“, za izgradnju na ovoj katastarskoj parceli. Potom 27. juna 2025. godine Gradsko pravobranilaštvo podnosi predlog za administrativni prenos, a 10. jula 2025. godine od njih u Odeljenje za za imovinsko-pravne odnose i komunalno-stambene delatnosti stiže i dokumentacija. Ovaj organ je 8. novembra 2025. godine uputio dopis Državnom pravobranilaštvu – odeljenju u Leskovcu za izjašnjenje o predlogu. Nakon „zelenog svetla“, Gradska uprava 20. januara 2026. godine donosi rešenje o prenosu prava u korist Grada.

Objekat posebne vrednosti

Međutim, čak i u slučaju da Grad nađe način da postane vlasnik, radi se o objektu od posebne vrednosti koje uživa status dobra pod prethodnom zaštitom. Za sve radove na objektu potrebno je utvrđivanje mera tehničke zaštite, pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, koji je 2024. godine sproveo istraživanje starog jezgra Vranja u sklopu izrade Studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Prema ovoj studiji, kuća je sastavni deo „Varoš mahale“, autentične urbane celine koja predstavlja samu srž Vranja vekovima unazad, u kojoj se nalaze sve bitne javne zgrade – obimno graditeljsko nasleđe koje čini identitet grada.

Od ZZSK Niš zatraženo je mišljenje o slučaju. Prema odgovoru koji je v.d. direktor Dušan Andrejević poslao Gimnaziji 30. januara, u cilju očuvanja nepokretnog kulturnog nasleđa, pre izvođenja radova, „sopstvenik je u obavezi da zatraži konkretne mere zaštite, na osnovu njih izradi projektnu dokumentaciju i na nju pribavi saglasnost ovog Zavoda“.

Kako građani mogu spasiti kuću da bi služila đacima Gimnazije

Potpukovnik Nikola J. Dinić i njegova supruga Olga su u Vranju živeli početkom 20 veka i nisu imali potomke, zbog čega su 1935. godine odlučili da imovinu – parcelu od 456 kvadrata na kojoj su kuća od blizu 180 kvadrata i pomoćni objekti, daju na poklon vranjskim gimnazijalcima, pod uslovom da ova škola i zvanično osnuje fond-zadužbinu koja će nositi njihovo ime.

Njihova ideja je bila da upravitelji Zadužbine koriste imovinu u obrazovne svrhe ili da izdaju nepokretnosti, uz poštovanje zakona, a da sve prihode preusmere za unapređenje školovanja gimnazijalaca, kroz razne aktivnosti, kupovinu knjiga, nagrade, stipendije.

U maju 2019. godine, Školski odbor Gimnazije je doneo odluku o osnivanju „Zadužbine Olge ii Nikole J. Dinića potpukovnika u penziji iz Vranja“, usvojen je Statut, izvršena je registracija u Agenciji za privredne registre, a kao imovina je i zvanično upisana nepokretnost – kuća na parceli 2505 KO Vranje 1, čija je procenjena vrednost 74.400 evra.

Stanje objekta je narušeno, statički je u lošem stanju i Zadužbina bi morala što pre da uđe u proces rekonstrukcije u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, kako bi kuća dobila svoju svrhu u službi učenika, obrazovanja i kulture.

Prema našim saznanjima, Zadužbina ima određena sredstva kojima se može započeti proces, ali ona nisu dovoljna – bilo bi neophodno da se uključi zajednica i da se započne kampanja prikupljanja sredstava u kojoj bi verovatno rado učestvovali bivši učenici ove lokalne prestižne škole.