Ko će sada da štiti Netanjahua? Kako Orbanov odlazak menja odnos EU prema Izraelu

Njegov odlazak dolazi u trenutku kada kritike na račun Izraela širom Evrope postaju sve oštrije, čime se povećavaju šanse za uvođenje novih sankcija nasilnim jevrejskim naseljenicima na Zapadnoj obali, ali i jača inicijativa za smanjenje nivoa odnosa između EU i Izraela.

Taj zaokret vidljiv je čak i među liderima koji su se ranije smatrali relativno naklonjenim Izraelu. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u utorak da je „duboko zabrinut zbog razvoja događaja na palestinskim teritorijama“, nakon izveštaja organizacija za ljudska prava o porastu nasilja naseljenika nad Palestincima na Zapadnoj obali. Italija je prošle nedelje suspendovala sporazum o odbrani i tehnologiji sa Izraelom, pošto je ministar spoljnih poslova Antonio Tajani osudio, kako je rekao, „neprihvatljive“ izraelske napade u Libanu.

Orban, koji je vladao 16 godina i dobio podršku Netanjahua tokom neuspešne kampanje za reizbor, u februaru je blokirao predlog za uvođenje sankcija nasilnim naseljenicima na Zapadnoj obali, iako je imao podršku 26 od 27 članica EU.

Kada Peter Mađar, koji je pobedio Orbana 12. aprila, preuzme funkciju premijera, očekuje se da će te sankcije biti pokrenute, navode tri diplomate EU i dva zvaničnika koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti teme.

Iako je Mađar izjavio da će zadržati posebne odnose Mađarske sa Izraelom, dan nakon izbora rekao je novinarima da „ne može da garantuje da će Mađarska nastaviti da blokira odluke EU u vezi sa Izraelom“.

Jedan zvaničnik EU ocenio je da je „prelomna tačka“ u raspoloženju Brisela prema Izraelu nastupila nakon serije izraelskih vazdušnih napada na Liban početkom aprila, u kojima je poginulo više od 250 ljudi. „To je Izrael koštalo nekih prijatelja“, rekao je.

Još jedna moguća mera EU jeste suspenzija Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela, što je opcija koju je predložila Evropska komisija tokom vrhunca rata u Gazi, a koju je u nedelju ponovo pokrenuo španski premijer Pedro Sančez. Taj sporazum, koji je na snazi od 2000. godine, predstavlja osnovu trgovinskih odnosa između EU i Izraela, piše Politiko.

Ova mera zasad nema potrebnu kvalifikovanu većinu, ali bi mogla da je dostigne ukoliko Italija odustane od protivljenja, navodi visoki zvaničnik EU.

Povećanje pritiska na Izrael nalazi se u fokusu ove nedelje, dok visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas predsedava sastankom Globalne alijanse za rešenje dve države, kao i na sastanku ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu. Očekuje se da će ministri razmatrati pitanje sankcija za Zapadnu obalu i pomenuti sporazum, iako pojedine države možda neće želeti da preduzmu konkretne korake zbog mirovnih pregovora između Izraela i Libana.

Rastu tenzije

Inicijativa za uvođenje sankcija dolazi u trenutku kada lideri EU pojačavaju kritike Izraela zbog njegovih akcija u Libanu, ali i zbog kontroverznog zakona, koji podržava Netanjahu, a kojim se uvodi smrtna kazna za teroriste sa palestinskih teritorija.

Kaja Kalas je taj zakon nazvala „ozbiljnim nazadovanjem“ u saopštenju od 31. marta. Nemačka, Francuska i Velika Britanija upozorile su da bi takva mera mogla „ugroziti izraelsku posvećenost demokratskim principima“.

Desničarski ministri u Netanjahuovoj koaliciji, iako ne i sam premijer, odgovorili su na kritike optužujući protivnike za slabost i pozvali izraelski Vrhovni sud da ne blokira primenu zakona. Portparol izraelske misije pri EU odbio je da komentariše ove navode.

Očekuje se da će zakon dodatno podstaći inicijative za uvođenje sankcija Izraelu, uključujući i ponovno otvaranje rasprave o Sporazumu o pridruživanju, iako, prema rečima diplomata, konkretne mere još nisu formalno predložene.

„Raspoloženje se menja“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU uključen u diplomatske razgovore o Izraelu, ukazujući na izjave nemačkog kancelara i poteze Italije. Kako je dodao, mnogo toga zavisiće od razvoja mirovnog procesa u Libanu.

Prošlogodišnja inicijativa, koju je predvodila Holandija, za suspenziju sporazuma zbog navodnih kršenja ljudskih prava u Gazi nije dobila potrebnu većinu. Na pitanje da li bi predlog Evropske komisije trebalo ponovo razmotriti u svetlu primirja u Gazi, diplomate EU iznele su različita mišljenja, jedni smatraju da nema potrebe, dok drugi ocenjuju da predlog više nije relevantan.

U novim okolnostima, izraelski zvaničnici priznaju da bi odlazak Orbana mogao promeniti diplomatski pejzaž u Evropi. Ipak, Izrael očekuje da će Mađarska ostati „prijateljska zemlja“, navodi jedan izvor upoznat sa stavovima Netanjahuove vlade.

Mađar i Netanjahu su u sredu obavili „srdačan uvodni razgovor“, tokom kojeg su se dogovorili da se njihovi ministri spoljnih poslova uskoro sastanu, saopšteno je iz kancelarije izraelskog premijera.