INTERVJU Profesor Dušan Spasojević: Rektor Đokić bi bio odličan predsednički kandidat, ali ga treba čuvati za nosioca liste

Govoreći o stalnom odlaganju vanrednih parlamentarnih izbora i mogućoj rekonstrukciji Vlade, Spasojević kaže da to ne bi moglo da smiri tenzije u društvu.

“Potencijalni dolazak Aleksandra Vučića na mesto predsednika Vlade bi još jasnije pokazao strah vlasti od izbora i njihovu spremnost da po svaku cenu podređuje državu svojim interesima”.

Aleksandar Vučić je vodio dijalog oko izbora mahom sa strankama iz vlasti. Da li vam u ovom trenutku izgleda da smo bliži vanrednim parlamentarnim izborima ili rekonstrukciji Vlade? 

Ne vidim da bi rekonstrukcija Vlade išta donela, ni vlasti ni društvu. U normalnijim uslovima bi bilo korisno za vlast smeniti ministre Bratinu i Glišića posle onakvih izjava, ali je vlast već mesecima u fazi pokazivanja mišića i represije, pa sada ne smeju da dopuste priznavanje greške. Što se tiče datuma parlamentarnih izbora, to samo Vučić zna, a možda ni on još uvek nije prelomio. Čini se, već mesecima, da SNS ide na trošenje vremena i odugovlačenje sa izborima, što su usavršili kao taktiku. Izbori su rizik i nema razloga da ih raspisuju čak i ako veruju da će na njima pobediti. Rezultati lokalnih izbora nam kažu da je rejting vlasti i dalje konkurentan, iako je daleko od stabilnosti i izvesnosti na koju je SNS navikao. Dva su razloga za izbore, gledano iz perspektive vlasti - sa jedne strane oni najbolje znaju koliko su glasova ukrali na lokalnim izborima i kako zaista stoje, te kakvi su trendovi podrške. Pored toga, vlast zna da studenti i opozicija još uvek nisu spremni za parlamentarne izbore i da bi raspisivanje brzih izbora možda sprečilo da se iskoriste svi potencijali. Dakle, u pitanju je procena rizika od strane vlasti.

Kakvu kombinatoriku bi SNS trebalo da izvede tako da Vučić sa mesta predsednika pređe na čelo Vlade? 

Vučić i Macut bi morali da podnesu ostavke, a nakon što se one verifikuju u Skupštini, Ana Brnabić bi kao vršilac dužnosti predsednika mogla da poveri mandat za formiranje Vlade Vučiću. Zaista ne vidim neku posebnu dobit od te rokade, jer bi u roku od 90 dana morali na predsedničke izbore, a SNS nema spremnog kandidata i postoji značajna verovatnoća da bi te izbore izgubili. Vučić se ionako ponaša kao predsednik Vlade, a nova vlada svakako ne bi dobila nekakav grejs period da pokaže šta ume.

Da li mislite da rekonstrukcija Vlade može da smiri tenzije u društvu koje traju godinu i po dana? 

Nikakva rekonstrukcija ne može da smiri tenzije. Pre godinu dana bi hapšenje ministara i njihovo procesuiranje možda moglo da ostvari taj efekat, ali sada svakako ne. Potencijalni dolazak Aleksandra Vučića na mesto predsednika Vlade bi još jasnije pokazao strah vlasti od izbora i njihovu spremnost da po svaku cenu podređuje državu svojim interesima. Zapravo, deluje mi izvesno da nema smirivanja tenzija dok se ne održe parlamentarni izbori, a oni mogu biti uvod u još veću krizu ukoliko vlast ne bude spremna da prihvati eventualni poraz ili ako rezultati izbora ne bi dali jasnog pobednika. Ipak, nema drugog razrešenja krize od izbora, makar i pod ovakvim uslovima.

Rekonstrukcija bi dovela do prevremenih predsedničkih izbora. Mislite li da je SNS u stanju da obezbedi kandidata koji bi mogao da dobije te izbore?   

SNS nema nikoga osim Vučića, ali im je on bio do sada dovoljan za sve izbore. I zbog toga verujemo da će spajati predsedničke sa parlamentarnim, kako bi „pokrio“ slabog kandidata. Zanimljivo je da su predsednički izbori ipak malo teži za „pokrivanje“ jer ne možeš po ceo dan da pratiš svog kandidata i da mu dižeš rejting. Verujem da bi neko poput Petrova ili Macuta bio pobediv na izborima, kao i da vraćanje Tomislava Nikolića iz penzije ne bi puno donelo.

S druge strane, da li bi studenti i opozicija mogli da stanu iza jednog kandidata? 

Deluje da trenutno ne mogu da se dogovore, ali bi možda studentskom kandidatu za predsednika bilo lakše da pregovara sa opozicijom kako bi dobio njihovu podršku. Ipak, nije ni prevelik problem da u prvom krugu bude više opozicionih kandidata, ako se međusobno podrže u drugom krugu. Predsednički izbori bi mogli biti primer referendumske atmosfere koju studenti prizivaju pa mi je zaista nejasno zašto bi vlast rizikovala s takvim scenarijom.

Kakav bi predsednički kandidat, prema vašem mišljenju, bio rektor Vladan Đokić?

Rektor bi bio odličan predsednički kandidat, ali verujem da ga treba čuvati za nosioca liste na parlamentarnim izborima, a posle i za eventualnog premijera jer je to najvažnija funkcija u Srbiji. Rektor Đokić se odlično dopunjuje sa studentima jer im donosi iskustvo i znanje, što je verovatno jedan od najvećih nedostataka buduće studentske liste, naročito iz perspektive kolebljivih birača. Takođe, deluje mi da je Đokić dobar simbolički izbor za nosioca liste i da bi svaki drugi kandidat na tom mestu „krivio“ poruku.

Kako komentarišete aferu oko navodnog postavljanja eksploziva u blizini gasovoda? Da li je to Vučićev pas Orbanu pred izbore?

Nema nikakve dileme da je reč o nekoj zloupotrebi kako bi se olakšalo Orbanu da pobedi na izborima. Kontekst, lokacija, te medijska upotreba nam sve to potvrđuju. Nadam se da će efekat izostati, jer bi pad Orbana bio veoma dobra vest za demokratske snage u Srbiji i Evropi.

Kako komentarišete Vučićevu najavu da bi jedan profesor Fakulteta političkih nauka mogao biti uhapšen jer je, kako on kaže, blokaderima davao desetke, a onima koji to nisu šestice?

Budalaština. Ne znam da li je besmislenija vest ili targetiranje konkretnih profesora po društvenim mrežama, naročito kad znamo kako izgledaju ispiti kod njih.

Kada se podvuče crta nakon poslednjih lokalnih izbora u 10 opština, na osnovu svega što smo videli, da li mislite da SNS može biti pobeđena na parlamentranim izborima i na koji način? 

Mislim da može. Lokalni izbori nam pokazuju da je došlo do promene u biračkom telu i da ona daje šansu realnu opozicionim snagama da izazovu vlast. Naravno, ta pobeda nije sigurna i mislim da je važno da se iskoriste svi potencijali, što znači da ne bude bačenih glasova i da se uspostavi makar minimalna koordinacija između studenata, opozicije i civilnog društva, te komunikacija sa međunarodnom zajednicom koja će biti od velikog značaja u danima nakon izbora, bez obzira da li bude reč o odbrani izbornih rezultata ili pregovorima o tranziciji vlasti.