5
Jedan od najstarijih stanovnika u niškom kraju Vidoje Jovanović iz Niške Banje proslavio je juče 100. rođendan u krugu porodice. U znak zahvalnosti za bezrezervnu podrušku koju im je pružao svih proteklih decenija njegovi najmiliji su mu priredili malo rođendansko slavlje i svi se okupili - dva sina, dve snaje, četvoro unučadi i tri praunuke.
Još sasvim dobrog zdravlja, deka Vidoje poručuje da je za dug život potrebno da čovek bude stalno aktivan.
„Rad, rada i rad, ali i red i discipina. Uz to ne sekirati se za ono što ne moraš da promeniš i biti umeren u jelu, u piću“, poručio je slavljenik, inače po zanimanju automehaničar.
Pročitajte još:
Najstariji stanovnik Niške Banje sve doskora je redovno čitao dnevnu štampu, prvenstveno Politiku i Večernje novosti, a minulog leta je sekao drva za ogrev ručnom testerom. Do pre šest godina je radio u svojoj automehaničarskoj radnji, a do pre dve godine sam je išao autobusom do pijace da kupi sve što mu treba.
Njegova snaja Slavica Jovanović kaže za Nova.rs da je njen svekar čitavog života nešto radio i nikada nije želeo da bilo kome bude na teretu, već je naprotiv svima pomagao.
„Već sa 10 godina otišao je u u Beograd da uči automehaničarski zanat i tamo je počeo da radi, međutim, otac mu je umro i morao je da se vrati u Nišku Banju. Preuzeo je brigu o majci i starijem bratu koji je bio bolestan, školovao je mlađeg brata. Tada je naučio da čovek mora da prihvati sve što mu život donosi. Radio je jedno vreme i u vojsci kao vozač i kao automehaničar. Oženio se u 31 godini, što je u to vreme bilo kasno, ali kako kaže, dok je brinuo o svima nije imao vremena za sebe“, rekla je Slavica.
Deka Vidojevi potomci ističu da je najstariji član njihove porodice uvek puno radio, ali da je u njegovom životu uvek postojao red od koga nikada nije odstupao.
„Uvek je u isto vreme ustajao, doručkovao pio kafu. Znalo se da radi u radionici do pet sati popodne i nikada nije pristajao da ostane duže. Pre ručka je voleo da popije čašicu ili dve rakije, ali nevviše od toga. Za ručak je jeo ono što bi mu supruga pripremila, međutim, nikad preveliko parče mesa ili prepun tanjir, već samo onoliko koliko je smatrao da mu je dovoljno“, istakla je Slavica.
Prema njenim rečima, deka Vidoje je nakon smrti supruge 2008. godine sam brinuo o sebi, iako živi u istoj kući sa jednim sinom i njegovom porodicom, dok drugi živi u Smederevu.
„Nije mi dozvoljavao da mu kuvam, uvek mi je govorio da sam mnogo opterećena, a da on ništa ne radi po ceo dan i da mu nije teško. Do pre godinu dana je za sebe sve kuvao i spremao. Prao je i sudove, uključivao mašinu za pranje veša. Nedelju dana posle svekrvine smrti kada sam sišla da mu promenim posteljinu i pustim mašinu, on mi je rekao: „Šta to radiš, nemoj to da radiš, ja sam to već oprao“, istakla je Slavica i dodala da je deka Vidoje kuću održavao bolje nego dok mu je supruga bila živa.
Prema njenim rečima, deka Vidoje je pre pet godina imao blag šlog, ali se oporavio i sada ne pije nikakve lekove. U poslednje vreme jedino malo slabije čuje, a to što ne može tako dugo da hoda kao pre pripisuje svojoj bolesti, a ne starosti, mada zapravo nije bolestan.
Jovanovići kažu da je Vidoje nadživeo sve svoje pretke, uključujući i njegovu majku koja je živela 96 godina.
