Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Uprkos tome što je u Srbiji vakcinisano milion stanovnika i što se poslednji talas koronavirusa još nije stišao, stižu upozorenja da se Srbija nalazi na pragu novog, četvrtog, talasa epidemije. Nako godinu dana života pod epidemiološkom merama prirodno je da se pitamo kada ćemo se konačno vratiti normalnom životu, kakav smo vodili pre pojave kovida 19. Epidemiolozi kažu da mnogo toga zavisi od brzine sticanja kolektivnog imuniteta.

„Ne može se ignorisati pogoršanje epidemiološke situacije, posebno u Beogradu. Ukoliko se nastavi pogoršanje moraće da se pooštre mere, kako bi se sprečio novi talas“, upozorio je juče Kon.

Članovi Kriznog štaba epidemiolog Branislav Tiodorović i imunolog Srđa Janković, rekli su da na epidemiološku situciju trenutno nepovoljno utiče nepoštovanje mera na planinama – ne toliko na ski stazama, koliko u pratećim sadržajima, ali i u gradovima.

Povezane vesti:

Ukoliko mere u kafićima i restoranima i dalje ne budu bile poštovane, Janović nije isključio ni mogućnost njihovog potpunog zatvaranja.

Epidemiolog Radmilo Petrović rekao je za Nova.rs početkom februara da kriva sa brojem novoobolelih neće padati ni u narednih mesec dana i očekuje da bi moglo da dođe do novog talasa. Ipak veruje da će četvrti talas biti blaži od prethodnih.

“Svakim vakcinisanim, ali i svakim novoobolelim smanjuje se broj osetljivih stanovnika. I što je više vakcinisanih, manje su šanse za širenje zaraze. Verujem da će taj novi talas biti blaži” istakao je Petrović.

Dobra vest je da broj vakcinisanih u Srbiji raste, i prema poslednjim podacima iz Vlade Srbije, do sada je vakcinisano 1.002.949 građana.

Petrović smatra da nam je potrebno trostruko više vakcinisanih u što kraćem periodu da bi mogli “da se opustimo”.

On je za Nova.rs ranije rekao da, ako uzmemo u obzir to da je ovdašnja populacija oko 6,5 miliona, kao i da je oko 20 posto prirodno steklo imunitet, potrebno je da se vakciniše najmanje tri miliona građana, da bismo dostigli kolektivni imunitet i da bismo mogli da se opustimo. Epidemiolog je, međutim, napomenuo da nije važan samo broj vakcinisanih građana, već i period u kom se izvrši imunizacija, a on me bi smeo da bude duži od tri meseca.

Dodao je i da pod vakcinacijom podrazumeva primanje i druge doze, koju je do sada primilo 356.010 građana Srbije, dok je masovna vakcinacija u počela 19. januara.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

“Lepo je što imamo vakcine i proces je organizovan za svaku pohvalu. Međutim, sve to ide sporo, mora vakcinacija da bude mnogo brža i da se više ljudi vakciniše dnevno”, rekao je za NovaS Petrović i dodao:

“Važno je da znamo da ljudi koji su primili prvu dozu još nisu zaštićeni. Vakcinacija je potpuna tek kad se primi i druga doza. I pogrešno je što se to zove revakcinacija. Sve je to primarna vakcinacija.”

Radovanović je pak upozorio da kolektivni imunitet nije “čarobna granica preko koje nas čeka spas”.

“Jednom ranije upotrebio sam metaforu da to nije taraba, čijim preskakanjem se oslobađamo straha od besnog psa. Realno je govoriti o kolektivnom imunitetu kao terenu za ragbi gde se linije odbrane i napada stalno pomeraju, uz hvatanje igrača za gušu”, bio je slikovit profesor.

Povezane vesti:

On je objasnio da problem stvara to što se imunitet na koronavirus vremenom gubi, kao i što se virus vremenom menja, pa stečena otpornost postaje manje delotvorna. Ukoliko se budemo ponašali razumno, Radovanović smatra da će četvrti talas biti blaži od prethodna dva.

“Ako priliv vakcina bude tekao po planu i ako ne dođe do otpora prema ovoj važnoj preventivnoj meri, možemo se nadati da ćemo se kasnije suočavati s talasićima, bar u poređenju sa izazovima čiji smo bili svedoci”, zaključuje Radovanović. Ono oko čega su epidemiolozi saglasni, a na šta je apelovao i direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša, je da, uprkos vakcinaciji, odgovorno ponašanje i preventivne mere nemaju alternativu.

“Dobre vesti o vakcinama donele su nam nadu i mi počinjemo da vidimo svetlo na kraju tunela, koje postaje sve jače kako sve više zemalja započinje vakcinaciju. Nadam se da nas normalnija vremena očekuju u 2021. Ali će nam odgovor na to pitanje dati budućnost kojoj mi možemo da doprinesemo našim odgovornim ponašanje i vakcinisanjem. Moramo imati na umu da, iako će vakcine pomoći da se okonča pandemija, one neće sve rešiti, naročito ne u prvoj polovini 2021”, poručio je Ivanuša u intervjuu za Nova.rs krajem prošle godine.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare