Prodavao kikiriki da bi preživeo: Doktori hteli da mu amputiraju nogu sa 14 godina, a postigao je prvi gol na Marakani

Prošao je neverovatan životni put od uličnog prodavca kikirikija u siromašnom mestu Kampos dos Gojtakazes, gde je rođen 8. oktobra 1928. godine, pa sve do statusa dvostrukog svetskog šampiona i istinske fudbalske ikone.

Teško detinjstvo i borba za život

Odrastanje u nemaštini primoralo je Didija da od malih nogu radi kako bi pomogao roditeljima, pa je rano detinjstvo proveo prodajući kikiriki na ulici. Sa samo 14 godina suočio se sa najvećom životnom krizom kada je zbog teške povrede kolena dobio opasnu infekciju. Lekari su u tom trenutku videli amputaciju desne noge kao jedino rešenje, ali su na sreću uspeli da je spasu. Ovaj traumatičan događaj nije ugasio njegovu strast prema fudbalu, te je nastavio da igra na prašnjavim terenima rodnog grada, pokazujući upornost koja će ga kasnije lansirati u sam svetski vrh.

Od Marakane do Real Madrida

Profesionalnu karijeru započeo je 1947. godine u Madureiri, ali je punu afirmaciju stekao u Fluminenseu, za koji je potpisao dve godine kasnije. Pored trofeja koje je osvojio sa ovim klubom, Didi je ostao upisan u istoriji kao strelac prvog gola na legendarnoj Marakani, igrajući za selekciju Rio de Žaneira protiv Sao Paula na otvaranju stadiona 1950. godine.

Najveću klupsku slavu ipak je doživeo u dresu Botafoga, gde je činio legendaran tim sa Garinčom, Niltonom Santosom i Zagalom. Koliko je bio privržen klubu i navijačima svedoči i detalj iz 1957. godine – nakon osvajanja titule ispunio je obećanje i peške u opremi prepešačio put od Marakane do klupskih prostorija, a u tom maršu pratilo ga je više hiljada pristalica.

Godine 1959. usledio je prelazak u Real Madrid, gde su mu saigrači bili Alfredo di Stefano, Ferenc Puškaš i Francisko Gento. Iako je formalno bio deo tima koji je 1960. godine osvojio Kup evropskih šampiona, Didi se nije najbolje snašao u Španiji. Glavni razlog bio je sukob sa prve zvezdom tima, Di Stefanom, koji nije želeo da deli liderski status sa novom zvezdom svetskog fudbala. Zbog toga se brzo vratio u Južnu Ameriku, gde je nastupao u Peruu i Meksiku, da bi igračku karijeru završio 1966. godine u Sao Paulu.

Dvostruki šampion sveta i izumitelj "suvog lista"

Za nacionalni tim Brazila odigrao je 68 utakmica i postigao 20 golova, a učestvovao je na tri Svetska prvenstva. Na Mundijalu u Švedskoj 1958. godine bio je ključni igrač reprezentacije, zvanično proglašen za najboljeg fudbalera turnira (Zlatna lopta), gde je ujedno bio i mentor tada sedamnaestogodišnjem Peleu. Četiri godine kasnije, u Čileu 1962. godine, ponovo je komandovao sredinom terena i odbranio titulu prvaka sveta.

Fudbalski svet ga pamti i kao inovatora koji je izmislio čuveni udarac „folha seca“ (suvi list). Bila je to specifična tehnika izvođenja slobodnih udaraca spoljnim delom stopala, zbog koje je lopta imala nepredvidivu putanju i naglo padala tik ispred golmana, što je decenijama kasnije poslužilo kao inspiracija majstorima poput Žuninja Pernambukana i Kristijana Ronalda.

Trenerski rad i nasleđe

Nakon povlačenja sa terena, Didi je izgradio i uspešnu trenersku karijeru. Sa velikim uspehom je predvodio reprezentaciju Perua, koju je odveo do četvrtfinala Svetskog prvenstva 1970. godine, a radio je i u klubovima kao što su River Plejt, Fluminense, Botafogo i Fenerbahče, sa kojim je osvojio dve uzastopne titule prvaka Turske.

Slavni fudbaler, kojeg su zbog elegancije i gospodskih manira na terenu zvali „Etiopski princ“, preminuo je 12. maja 2001. godine u Rio de Žaneiru u 72. godini života, ostavši upamćen kao jedan od simbola i pionira autentične brazilske fudbalske magije.