Radovanović o vakcinama: Kolektivni imunitet je još daleko

Društvo 02. feb. 202114:33 > 15:33
Podeli:
Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

U Srbiji bi ovih dana broj vakcinisanih trebalo da pređe pola miliona. Šta to znači za postizanje kolektivnog imuniteta? Ovakvim tempom, da li bi i kada mogli da stignemo do kolektivnog imuniteta? U kom periodu i koji broj vakcinisanih je potreban da se to postigne?

Na ova pitanja odgovara prof. dr Zoran Radovanović, jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

„U pogledu obuhvata vakcinacijom Srbija trenutno ima, da upotrebimo sportsku terminologiju, zavidno prolazno vreme čak i u svetskim razmerama. Međutim, cilj je još vrlo daleko“ ističe profesor Radovanović.

Ako procenimo da u Srbiji, prema njegovim rečima, „trenutno boravi 6,5 miliona ljudi (mnogi su u inostranstvu) i ako pretpostavimo da ih se u prethodna tri talasa epidemije prokužilo čak 40 odsto, to je 2,6 miliona duša“.

„Teoretski, trebalo bi vakcinisati još dva miliona građana da bismo ostvarili često pominjanu želju da zaštitimo preko 70 odsto populacije“ navodi.

Foto: EPA-EFE/PIROSCHKA VAN DE WOUW

Međutim, Radovanović upozorava da gubimo iz vida da ti brojevi jednostavno ne mogu da se sabiraju.

„S jedne strane, mnoge ovih dana vakcinisane osobe potiču iz grupe ranije zaraženih novim virusom korona. S druge strane, znatan broj neprimetno (supklinički) inficiranih prošlog marta već je izgubio stečena antitela“ podseća.

Sledstveno, naglašava, treba shvatiti da je „reč o pomičnoj meti koja nam stalno izmiče“.

Na sve to, kako objašnjava, moramo dodati da se i „virus vremenom menja, pa mada ne očekujemo radikalne promene u bliskoj budućnosti, njegova nestalnost čini da će već stvorena otpornost biti manje delotvorna u susretu sa novoiskrslim varijantama istog uzročnika“.

„Najvažnije od svega je razbiti ukorenjenu zabludu da je kolektivni imunitet čarobna granica preko koje nas čeka spas. Jednom ranije upotrebio sam metaforu da to nije taraba, čijim preskakanjem se oslobađamo straha od besnog psa. Realno je govoriti o kolektivnom imunitetu kao terenu za ragbi gde se linije odbrane i napada stalno pomeraju, uz hvatanje igrača za gušu“ slikovit je profesor Radovanović.

Ističe da što je u jednoj zajednici više zaštićenih pojedinaca, bilo prirodnim zaražavanjem, bilo vakcinacijom, manja je verovatnoća da haraju epidemije većih razmera.

„Završimo optimistički: mada je trenutno dostignuti nivo kolektivnog imuniteta u Srbiji ispod (lako je moguće čak i znatno ispod) 50 odsto, ipak je dovoljan da nas zaštiti od epidemija kakve smo doživeli letos i jesenas“, naglašava on.

Ukoliko se ne budemo ponašali nerazumno, zaključuje profesor Radovanović, čevrti talas će biti blaži od prethodna dva.

„Ako priliv vakcina bude tekao po planu i ako ne dođe do otpora prema ovoj važnoj preventivnoj meri, možemo se nadati da ćemo se kasnije suočavati s talasićima, bar u poređenju sa izazovima čiji smo bili svedoci“, zaključuje naš sagovornik.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

 

Komentari

Vaš komentar