Može li Evropa da uradi ono što Amerika nije: Da dovede Putina za pregovarački sto

Međutim, iako Berlin, Pariz i London sve otvorenije podržavaju takav susret, Kremlj za sada ne pokazuje spremnost da odustane od svojih ratnih ciljeva.

Na sastanku održanom u Londonu nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvali su Rusiju na hitan prekid vatre i početak pregovora. Kako prenosi Dojče vele, evropski lideri i Kijev usaglasili su pet ključnih principa koji bi trebalo da budu osnova budućih razgovora.

Pet uslova za mir

Prvi uslov je trenutni i potpuni prekid vatre. Drugi podrazumeva da se sadašnja linija fronta koristi kao polazna osnova za pregovore, ali bez priznavanja teritorijalnih promena koje su rezultat vojne sile. Treći princip odnosi se na pravo Ukrajine da samostalno odlučuje o svojim bezbednosnim savezima, uključujući eventualno članstvo u NATO-u. Četvrti predviđa pravno obavezujuće bezbednosne garancije za Ukrajinu, dok peti podrazumeva da zamrznuta ruska sredstva ostanu blokirana dok Moskva ne okonča rat i ne plati ratnu odštetu, navodi Dojče vele.

U zajedničkom saopštenju lidera ističe se i da bezbednosni interesi Evrope moraju biti zaštićeni u svakom budućem sporazumu. Takođe se navodi da o pitanjima koja se tiču Evropske unije i NATO-a mogu odlučivati samo njihove države članice.

Evropske sile su istovremeno obećale nastavak vojne pomoći Ukrajini. Kako navodi Dojče vele, na sastanku je naglašena potreba za jačanjem protivvazdušne odbrane, povećanjem isporuka projektila dugog dometa i širenjem vojne industrijske saradnje sa Ukrajinom kako bi se dugoročno ojačala bezbednost evropskog kontinenta.

Zelenski traži direktan susret

Međutim, najveći problem ostaje pitanje da li je Putin uopšte spreman za razgovor sa Zelenskim.

Ukrajinski predsednik pokušao je prošle nedelje da napravi diplomatski iskorak. U otvorenom pismu pozvao je Putina na direktan sastanak kako bi dvojica lidera razgovarala o završetku rata. Kako prenosi Euraktiv, Putin je predlog odbacio već narednog dana tokom Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

„Ne vidim nikakav smisao u takvom sastanku za sada“, rekao je ruski predsednik.

Putin je istovremeno poručio da vojna dejstva neće biti obustavljena dok Rusija ne ostvari ciljeve koje je postavila na početku invazije.

„Vojne operacije će se završiti kada ostvarimo ciljeve koje smo sebi postavili“, izjavio je Putin.

Takav odgovor dodatno je učvrstio uverenje evropskih lidera da Kremlj trenutno ne traži kompromis, već pokušava da poboljša svoju pregovaračku poziciju na bojnom polju.

Zašto Putin odbija sastanak?

Putinovo odbijanje nije bilo potpuno neočekivano. Ruski predsednik smatra da direktan sastanak nema smisla dok pregovarački timovi prethodno ne usaglase nacrt sporazuma.

„Neka stručnjaci rade, neka razviju rešenja, pa onda možemo da se sastanemo“, rekao je Putin.

Kremlj već duže vreme insistira da se ključna pitanja prvo reše na tehničkom nivou, a tek potom na najvišem političkom nivou. Problem je što se Moskva i Kijev i dalje fundamentalno razlikuju po gotovo svim najvažnijim pitanjima.

Rusija zahteva međunarodno priznanje teritorija koje je okupirala ili anektirala tokom rata, uključujući Krim i delove Donbasa. Ukrajina takvu mogućnost kategorički odbacuje i insistira na poštovanju međunarodno priznatih granica.

Dodatni problem predstavlja činjenica da Putin i dalje ne priznaje Zelenskog kao legitimnog sagovornika u meri u kojoj to čine zapadne zemlje. Tokom nastupa u Sankt Peterburgu ruski predsednik kritikovao je ton otvorenog pisma koje mu je Zelenski uputio, ocenivši da pojedini delovi nisu bili iskreni niti primereni.

Kremlj napada i formu Zelenskog pisma

Negativne reakcije iz Moskve nastavile su se i nakon Putinovog obraćanja.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je Zelenski prekršio diplomatsku praksu time što je pismo objavio javno. Kako prenosi portal New Voice of Ukraine, Lavrov je ocenio da „pristojni ljudi verovatno ne postupaju na taj način“.

Sličan stav izneo je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je kritikovao Zelenskog zbog toga što je, kako je rekao, koristio „megafon“ umesto direktnih diplomatskih kanala.

Međutim, sam Zelenski objasnio je zašto je odlučio da pismo bude javno.

„Poslao sam otvoreno pismo jer ne znam da li bi ga on uopšte pročitao. Otvoreno pismo znači da mora da odgovori i svom društvu, koje živi u nekom fantastičnom svetu u kojem Rusija nije izvršila agresiju“, rekao je ukrajinski predsednik.

Zelenski tvrdi da Rusija gubi inicijativu

U intervjuu za britanski Gardijan, Zelenski je izneo procenu da se ratna situacija postepeno okreće u korist Ukrajine.

„Ne možemo da kažemo da Rusija gubi rat. Ali možemo da kažemo da svakog dana gubi inicijativu“, rekao je on.

Prema njegovim tvrdnjama, ruska vojska trenutno trpi velike gubitke.

„Gube više od 30.000 vojnika mesečno. To znači da ne pobeđuju u ovom ratu“, rekao je Zelenski za Gardijan.

Ukrajinski predsednik tvrdi da je rusko napredovanje na istoku zemlje gotovo zaustavljeno, dok ukrajinski napadi dronovima sve češće pogađaju ciljeve duboko unutar Rusije, uključujući Sankt Peterburg i Krim.

Prema njegovim rečima, cilj tih operacija nije samo vojni već i psihološki.

„Pobeda u ovom ratu biće trenutak kada rusko društvo shvati da je rat tragedija za njih same“, rekao je Zelenski.

Može li Evropa da zameni Ameriku?

Jedan od razloga za novu evropsku inicijativu jeste promena prioriteta u Vašingtonu.

Administracija Donalda Trampa poslednjih meseci sve više pažnje usmerava na Bliski istok i sukob sa Iranom. Zelenski je u razgovoru za Gardijan otvoreno priznao da je američki fokus preusmeren.

„Naravno da se pažnja prebacila na Bliski istok od samog početka rata sa Iranom“, rekao je.

To je otvorilo prostor za snažnije angažovanje evropskih sila. Nemačka, Francuska i Velika Britanija sada pokušavaju da preuzmu vodeću ulogu u diplomatskim naporima, ali bez podrške SAD njihov uticaj na Kremlj ostaje ograničen.

Kako navodi Dojče vele, u nemačkoj vladi procenjuju da bi eventualni proces približavanja stavova mogao da traje mesecima.

Istovremeno, Berlin odbacuje Putinov predlog da bivši nemački kancelar Gerhard Šreder posreduje između Moskve i Kijeva. Taj predlog se u nemačkim političkim krugovima smatra provokacijom i ne uzima se ozbiljno.