Na krajnjem jugu Srbije, na tromeđi sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, postoji rudnik olova, cinka i bakra, odnosno postrojenje Karamanica čiji je direktor Miodrag Vukajlović pre nekoliko nedelja novinare Bugarske nacionalne televizije, koji su imali dozvolu nadležnog ministarstva za snimanje, revoltiran zbog posete gađao kamenjem.

Dok kolege vode njihovu borbu za pravdu, meštani Bosilegrada, na čijoj se teritoriji rudnik nalazi vode drugu – za zdravu životnu sredinu. Neki tvrde da njihove ovce više ne piju vodu sa potoka jer je zagađena, a apel lokalnih aktivista koji tvrde da Bosil-Metal zagađuje vodu, zemljište i vazduh i radi bez dozvole, u ovu opštinu doveo je i narodnog poslanika i ekološkog aktivistu Aleksandra Jovanovića Ćutu.

Ćuta je direktora rudnika podsetio da je gađanje kamenjem postupak za zatvor, a direktor odgovara da su ga prethodno aktivisti napali.  O Ćutinom sukobu sa Vukajlovi smo ranije izvestili.

Novinari portala Nova.rs uspeli su da uđu u rudnik zbog kojeg se diže prašina. Radnici i uprava nisu hteli da bez ovlašćenja daju zvanične izjave, ali su nam usput objasnili kako i da li sve funkcioniše.

Naime, firma u čijem vlasništvu je rudnik je krajem 2016. godine dobila dozvolu za pilot projekat koja je bila na tri godine, sa produžetkom na dve godine. Taj period je istekao u februaru, ali meštani tvrde da se ruda i dalje eksploatiše i prevozi, te da ceo proces zagađuje planinske reke oko Bosilegrada i zabrinuti su za svoje zdravlje, jer kažu da kamioni koji prevoze taj materijal nisu pokriveni.

Dok uprava rudnika tvrdi da je sve po zakonu, i da otkad je istekla dozvola postrojenje radi samo zbog redovnog održavanja mašina, meštani su revoltirani. Na njihov apel juče je odgovorio narodni poslanik Jovanović, koji je sa predstavnicima Ekološkog ustanka posetio Bosilegrad.

On je, pozivajući se na istraživanje Instituta za hemiju, lokalnim vlastima postavio pitanja o prisustvu velikih količina opasnog arsena u vodi, dok je predsednik Opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev pokazivao istraživanje akreditovanog Instituta zaštite na radu, prema čijim rezultatima otrova u vodi nema.

Iako je direktor nekoliko puta sakrivao lice pred našom kamerom, uspeli smo da dobijemo odobrenje da uđemo u rudnik.

Postrojenje u Karamanici nalazi se u planini na 40-ak kilometara od Bosilegrada, na samoj tromeđi Srbije, Severne Makedonije i Bugarske. Na putu do rudnika prolazi se pored graničnog prelaza Ribarci, i putem koji je u lošem stanju tamo se stiže za oko sat vremena.

Međutim, na nekim deonicama magistralni put je potpuno nov i ima i radnih mašina. Usput osim malog planinskog sela Donja T’lmina nema većih naselja, te se stiče utisak da se u ovaj put ulaže upravo zbog rudnika.

Na samom ulazu je postavljena tabla „zabranjeno snimanje“ i čini se da je tu odnedavno. Pre nekoliko nedelja su kolege sa Bugarske nacionalne televizije pokušale da snime rudnik i provere da li zaista radi bez dozvole kako tvrde meštani, ali su dočekani kamenicama. Gađao ih je, ni manje ni više no direktor rudnika Miodrag Vasiljković.

Na svu sreću, nismo dočekani kamenicama. Na samom ulazu je ogromna količina jalovišta, i izgleda zastrašujuće pri pomisli na jaču kišu. Međutim, zaposleni nas uveravaju da se to sve filtrira na odgovarajući način, te da ne završava u vodotoku.

Postrojenje je malo, ima nekoliko objekata. Okno sa natpisom „srećno“ iz kog struji ledeni vazduh bilo je otvoreno, a zatekli smo i lokomotivu sa punim vagonima koja izlazi iz okna. Sadržaj iz vagona odlazi u halu u kojoj se obavlja filtriranje, a voda se, prema navodima zaposlenih, vraća nazad u jamu.

Nije bilo radnika, tek nekolicina prisutnih, ali deluje da postrojenje funkcioniše. Ipak, zaposleni su nam rekli da se radi o redovnom održavanju. Miris nimalo prijatan.

Nakon obilaska i objašnjenja o funkcionisanju postrojenja usput, odlazimo iz rudnika nepovređeni!

Rudnik uverava: Nismo zagađivači

Nova.rs kontaktirala je rudnik u Bosilegradu. Ukratko, oni tvrde da nisu uzrok bilo kakvog zagađenje i uništenja životne sredine. Odgovor vam prenosimo u celosti.

Dozvola za pilot projekat je istekla u februaru 2022 godine i pilot postrojenje ne radi od tada. Rudnik posebnu pažnju posvećuje kontroli kvaliteta voda. Pilot postrojenje ima zatvoren sistem voda, ne ispusta vodu u lokalne reke i svu vodu koja se koristi u tehnoloskom postupku preko sistema za taloženje vraća ponovo u tehnološki proces.

Bezimeni potok, koji protiče kroz područje rudnika i koji je oko 5 meseci godišnje gotovo suvog korita, ne obezbeđuje dovoljnu količinu vode za rad pilot postrojenja, pa je rudnik konstruisao zatvoreni sistem, tako što se u jednom bazenu prikuplja sveža voda, koja se potom ispušta u flotaciju. Nakon upotrebe u flotaciji, ona se pumpama, uz minimalne gubitke, vraća u drugi bazen, gde se taloži, prerađuje, a potom ponovo koristi u flotaciji, dok se malo sveže vode samo pridodaje da nadoknadi gubitak. Rudnik, na taj način, nema nikakvih otpadnih voda. Iz tih razloga ne postoji mogućnost da rudnik svojim aktivnostima prouzrokuje bilo kakvo zagađenje vodotokova.

Ispitivanje vode iz Bezimenog potoka sprovodi se svaka 3 meseca i to 150 metara iznad i 250 metara ispod rudnika, a sprovodi ga akreditovani Zavod za javno zdravlje iz Vranja. Rezultati svih ispitivanja dostavljaju se odmah Republičkoj ekološkoj inspekciji i ostalim nadležnim institucijama Republike Srbije. Po dostavljenim rezultatima nismo do sada imali primedbi od nadležnih institucija i organa. Prema nalazima, svi parametri su u dozvoljenim koncentracijama i ne odstupaju čak ni od rezultata analiza takozvanog „nultog stanja“, koje je sprovedeno pre pokretanja pilot postrojenja.

****

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram