1
Srbija je među prve tri države u Evropi sa godišnjom najvećom stopom umrlih od raka, dok je na dnu lestvice kada je u pitanju nabavka inovativnih lekova za sva obolenja. Zdravstvene vlasti u našoj zemlji poslednji put sprovele su nabavku inovativnih lekova još 2023, dok je u susednoj Hrvatskoj na listi tri puta više inovativnih terapija u odnosu na našu zemlju, a blizu je čak i Crna Gora. Pacijenti se nadaju vanrednim parlamentarnim izborima jer, kako kažu, poslednje tri nabavke sprovedene su u predizbornim kampanjama.
Na listi inovativnih lekova u Evropskoj uniji, godišnje bude odobreno 40 do 50 terapija, dok je u Srbiji u periodu od prvog januara 2020. do kraja 2023, od 173 inovativna leka registrovano samo 16, a u istom periodu u Hrvatskoj je na listi bilo 46 novih lekova. Iza Srbije su samo Bosna i Hercegovina sa 15 i Severna Makedonija sa 13 lekova.
“Mi smo odavno daleko iza Hrvatske kad je nabavka inovativnih lekova u pitanju. Nas je sa terapijama pretekla i Crna Gora. Hrvati imaju potpuno drugačiji sistem nabavke novih lekova u odnosu na nas. Kad su ušli u EU napravili su odličan sistem koji podrazumeva jedan Fond za kupovinu inovativnih lekova. Svake godine se na nivou države odredi količina para i taj novac služi isključvo za kupovinu inovativnih lekova, koji se te godine odobre na teritoriji EU, odnosno koje EMA odobri. O tome koji će lekovi biti kupljeni te godine dakle odlučuje samo jedno telo, a ne ‘100 komisija’, kao kod nas”, objašnjava Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
Za razliku od susedne Hrvatske, u Srbiji postoji veliki broj komisija za svaku bolest pojedinačno.
“Postoji Republička stručna komisija koja odlučuje za svaku bolest posebno. Oni daju predloge za prioritete u nabavci. Potom ti predlozi idu na farmako-ekonomsku komisiju koja odlučuje šta je najbolje nabaviti u odnosu na cene, broj pacijenata, kvalitet terapija i slično. Niko zaista ne zna kako oni to procenjuju. Tek kad donesu odluke, one idu na Centralnu komisiju za lekove, koja kao donosi krajnju odluku koji će lekovi te godine biti nabavljeni. Realno odluka ne može biti odneta bez uprave Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje”, kaže Pilipović.
Naš problem je, ističe on, što – nema para.
“Mi već dve godine nismo imali nabavku lekova. Poslednja odluka te Centralne komisije je bila 2023, tačnije poslednje tri nabavke koincidiraju sa izborima. Zaključak je da nam trebaju vanredni parlamentarni izbori zbog nabavke inovativnih lekova, a najviše onkoloških”, naglašava Pilipović.
Pre nekoliko nedelja u Hrvatskoj je bio pokušaj da se kupovina dela inovativnih terapija prebaci sa Centralne nabavke na zdravstvene ustanove, priča on.
“Naše kolege iz hrvatskih udruženja pacijenata pobunil su se i uspele to da spreče. Stvar je u tome što ni Hrvati nemaju para, ali moraju da nabavljaju nove lekove preko jednog Fonda jer su u EU”.
Cena svakog inovativnog leka je od nekoliko desetina hiljada evra, pa naviše.
“U našoj zemlji postoji samo Fond za lečenje retkih bolesti, jer su njihove terapije najskuplje, dok mi godinama tražimo Fond za inovativne lekove za sva obolenja”, kaže predsednik Udruženja pacijenata.
Inovativni lek u 2025. najavio predsednik države Aleksandar Vučić, ali ništa od toga.
“Imali smo obećanje čak i od predsednika Vučića da će biti sprovedena nabavka u 2025. britanskog leka, proizvođača AstraZeneka za rak dojke. Početkom 2025. Vučić je primio britanskog šefa diplomatije i rekao da će u oktobru ove godine kupiti lek AstraZeneke za rak dojke, koji nam nedostaje na listi. Bila je čak zakazana i Centralna komisija za lekove za 1. oktobar, objavljena na sajtu RFZO. Međutim nabavka ovog leka nikada nije sprovedena”, priča Pilipović.
Ne samo što Srbija nema jedinstven Fonda za nabavku inovativnih lekova, već se i za onaj minorni broj novih terapija koji nabavlja, najduže čeka od registracije do stavljanja na listu.
“Situacija sa inovativnim lekovima kod nas je katastrofalna već godinama. Kada u Srbiji i odobre inovativni lek, od prve registracije do stavljanja na listu prođe čak 799 dana i p toe smo sedma zemlja od kraja u Evropi. U Nemačkoj se čeka 128 dana, a u Hrvatskoj 549”, kaže za Nova.rs. dr Bojan Trkulja iz Udruženja Inovia.
Prema poslednjim istraživanjima, iz marta ove godine, u Srbiji je na registraciju čekalo 45 inovativnih lekova za 77 indikacija.
Pročitajte još:
1
0
0
“U zemljama okruženja većina tih lekova je već bila registrovana u martu, a mi još čekamo. U Bugarskoj je već bilo na listi 95 odsto, u Rumuniji 85, u Hrvatskoj 77 odsto, a u Crnoj Gori 42 odsto tih lekova. Pacijenti u ovim susednim državama cele godine koriste ove inovativne lekove, dok obolele u Srbiji lečimo zastarelim terapijama”, kaže Trkulja.
Od 2015. Srbija je među poslednje tri zemlje po nabavci inovativnih lekova.
“Razlog zašto mnogo kaskamo za zemljama u okruženju i EU je što u našoj državi nije rešeno pitanje finansiranja ulaska lekova na listu. Takva stavka ne postoji ni u RFZO-u, ni u budžetu Republike Srbije, stavka prema kojoj se zna koliko je novca namenjeno za nabavku inovativnih lekova. Za ovu godinu nije bilo novca za inovativne terapije, a sudeći po budžetu, neće biti ni za 2026. Budžet za inovativne lekove mora da postoji, jer jedno je kad pacijent boluje od bolesti za koju lek ne postoji i kad ima dijagnozu za koju postoji lek, ali nike odobren u državi. Lekari u takvim situacijam znaju da pacijentu ima pomoći, ali oni ne mogu da mu pomognu, jer nemamo odobrene lekove, što je tragedija”, naglašava Trkulja.
On takođe pominje da se Centralna komisija za lekove poslednja tri puta sastajala samo u vreme predizbornih kampanja.
“Postojanje Fonda za nabavku inovativnih lekova je pitanje političke volje, koja u našoj državi ne postoji. Mi smo poslednje tri liste inovativnih terapija imali u izbornim kampanjama, pa čak i tada su sredstva bila iz nekih budžetskih rezervi”, kaže Trkulja.
Podsetimo, prema statistikama iz 2025. godine, Srbija je na 18. mestu po učestalosti oboljevanja od raka u Evropi, a na 1. mestu po smrtnosti. Godišnje se u našoj zemlji registruje oko 40.000 novoobolelih, a gotovo 20.000 preminulih od različitih vrsta kancera, dok se za najveći broj ovih obolenja, prmenjuju zastarele i jefitne terapije, umesto inovativnih koje spašavaju ili bar produžavaju život, ali i znatno poboljšavaju njegov kvalitet.
***