Manja Grčić preuzima RTS, REM ćuti, Telekomov narativ jača, a vlast je konačno rešila jedan od najvažnijih "državnih problema"

Rešenje je nađeno, Manja Grčić je generalna direktorka sa upravo onakvim iskustvom i preporukama koji su potrebni da vlast bude mirna, a da i građani budu načisto da ne treba da imaju iluzije. Jeste javni medijski servis njihov i oni ga finansiraju, ali valjda svima treba da bude jasno da je njegova osnovna uloga da radi za predsednika i za vlast. Eto inovativnog pristupa koji bi mogao da obogati teoriju medija, piše Danas.

Čime se medijska grupa Minacord medija, nepostojeći Tanjug reinkarniran kroz firmu Tačno sa televizijama K1, TV Doktor, Kazbuka i TV Tanjug preporučuju kao izvorište kadrova za najviše profesionalne medijske funkcije?

Emisija Mi danas, TV Tanjug, 13. februar, nešto posle 16 časova, voditeljka Ivon Jafali, razgovor o Kosovu. Gosti Dragoljub Kočović, bivši ministar u Vladi Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) i Ivan Bošnjak, sadašnji državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Razgovor se vodi o najnovijim događajima na Kosovu i Metohiji i o najavljenim novim propisima o državljanstvu, registarskim tablicama i drugim pitanjima. O mukama Srba govori se kao i u celokupnom arsenalu Telekomovih televizija na način koji te probleme može samo da produbi, a ne umanji i poboljša njihov položaj. Na pitanje voditeljke „kada će se stanje promeniti“, Kočović zajapureno odgovara „promeniće se kad mi budemo spremni da ih proteramo preko Prokletija“! Naravno, gost misli na kosovske Albance, voditeljka gleda sa odobravanjem, ne reaguje, a ćuti i drugi sagovornik, niko nema problem sa pogromaškom izjavom koja ne bi smela da se čuje na iole pristojnoj televiziji. Kočović nastavlja: „verujte bez jednog trećeg Kosovskog boja, srpskome narodu na Kosovu nema sreće“! Sa ponosom je sagovornik dodao i da, dok je on bio uticajan u Bujanovcu, on četiri godine nije dozvolio njima (Albancima) da osvoje vlast.

Nova direktorka RTS-a dolazi iz tog medijskog miljea u kome je Tanjug neprincipijelno spašavan od strane države koja ima moć da ga upotrebi, jeste bila na nekoliko funkcija u raznim medijima, ali da li je preporuka rukovođenje preduzećem B 92 u momentu kada ova kuća posustaje i praktično se gasi, ili K1 koja od nastanka postaje režimska televizija u mreži Telekoma. Pri tome nije najvažnije kome je Telekom sve vlasnik već je očigledan proces okupljanja sveopšte mogućnosti vizuelnog javnog komuniciranja u jedan sistem pod jedan krov, koji postaje više nego monopol. Ne toliko monopol vlasništva, koliko monopol mogućnosti da se jedna politika, jedna ideologija, samo nečija istina promoviše u javnoj sferi.

Zbog ignorisanja zakona i očigledne namere vlasti da u Savet REM-a ugura svoje poslušnike nema ko da reaguje na pomenuti govor mržnje i ratno huškanje na TV Tanjug. To je još jedan razlog da razumemo zašto je vlast raznim nečinjenjem, odugovlačenjem, a zatim formalnim, ali nekorektnim procedurama, dovela do toga da skoro godinu i po nemamo organ Regulatora elektronskih medija koji jedini može da odlučuje. Ali to istovremeno demantuje predsednika države koji, kada kritikuje savez Kosova, Albanije i Hrvatske, naglašava da Srbija želi samo mir, ali da mora da brine o svojoj odbrani. Ako se na televizijama koje se gledaju u celoj Srbiji, mogu otvoreno, bez ikakve reakcije bilo koga iz vlasti da čuju zalaganja za isterivanje Albanaca preko Prokletija i za novi Kosovski boj, mogu li priče o našoj bezbednosnoj nevinosti ikoga da uvere?

Reprezentativni kadar televizija koje se upinju da pokažu kako je vlast u svemu u pravu, čak i onda kada pozovu po nekoga sa drugačijim mišljenjem, sada će rukovoditi javnim medijskim servisom. Da li je diploma validna ili ne, o čemu se pričalo proteklih dana, nije najvažnije, uostalom Tijanić je bez diplome bio generalni direktor. To tako može kada je u pitanju najveća medijska kuća u zemlji, u nekoj manjoj ne bi moglo. Razume se, procenu diplome može da da samo najviša akademska ustanova istog ili sličnog usmerenja kao ustanova koja je u inostranstvu izdala diplomu. Ako se to dogodilo, onda je diploma u redu, ako nije, trebalo bi da bude logično šte mora da bude posledica.

Kako je Bujošević napustio mesto generalnog direktora, ni Nenad LJ. Stefanović više nije glavni i odgovorni urednik Informativnog programa televizije RTS. To je dobro. Ali na to mesto je odmah, za sada u stanju vršioca dužnosti, postavljena Bojana Mlađenović novinarka koja je RTS senka predsednika Aleksandra Vučića, stalno na događajima sa kojih od njega uzima izjave, intervjue, komentare i onoga o čemu na događaju nije bilo reči.

Ima li nekoga kome nije jasno šta se događa sa kadrovanjem u republičkom javnom medijskom servisu? Čelični zagrljaj medija i politike postaje sve jači, a u tom kolopletu su i Kosovo, evrointegracije, Hrvatska, Republika Srpska, NIS, Expo, protesti, blokade i naravno predstojeći izbori. Od krađe na izborima delotvornija je samo krađa dela društvene svesti koja se događa perfidno, „potkožnim uticajem“ propagande. Preparirano javno mišljenje oslobađa vlast neizvesnosti pred izbore. Zato je važno da RTS bude kadrovski „ojačan“ i pridruži se Telekomovom medijskom serijalu. Posle njih – potop.