Protokole u zdravstvenom sistemu koji, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, propisuju na koji način će lekari otvarati bolovanje pacijentu, a koje su države regiona i pojedine u Evropi, izmenile kao lošu praksu, ova vlast, na čelu sa ministarkom zdravlja Danicom Grujičić, pokušava u Srbiji da vrati.
U regionu, ali i u Evropi, zdravstveni sistem je, po pitanju bolovanja, naklonjen pacijentima. Naime, dok je u susednoj Crnoj Gori izabranom lekaru dozvoljeno da otvori bolovanje pacijentu na period do 30 dana, u Hrvatskoj, doktor sam procenjuje na koliko će odobriti privremenu sprečenost za rad obolelog u zavisnosti od stanja i dijagnoze. U Evropi je slična situacija, pa tako u Nemačkoj, u kojoj živi i radi veliki broj građana Srbije, bolovanje otvara porodični lekar na čak šest nedelja.
Međutim, nije uvek bilo tako.
U regionu je do pre nekoliko godina, scenario sa bolovanjima bio je sličan onome koji se sada sprema u Srbiji. U Crnoj Gori je izabrani lekar, umesto do mesec, privremenu sprečenost za rad odobravao najduže do 15 dana, dok je dalje svaka odluka bila na lekarskoj komisiji.
Zbog komplikacija, pre svega birokratskih, ali i predugog čekanja i fizičkog maltretiranja obolelih i lekara, kao i preobimne administracije, otvaranje bolovanja je izmenjeno i sada izabrani lekar u ovoj državi ima pravo da pacijentu potpiše odsustvo sa posla na 30 dana. Posle ovog perioda osiguranik se upućuje na prvostepenu lekarsku komisiju na dalju procenu potrebe za bolovanjem.
Proveru privremene sprečenosti za rad, koju je utvrdio izabrani doktor do 30 dana, vrši komisija koju imenuje Fond, dok proveru privremene sprečenosti za rad koju je utvrdila Lekarska komisija Fonda, vrši komisija koju obrazuje Ministarstvo zdravlja. Na ovaj način je gotovo nemoguće doći do zloupotrebe.
Pročitajte još:
U Hrvatskoj je zastupljen sličan sistem, s tim što početak i dužinu trajanja bolovanja radnika, utvrđuje izabrani porodični lekar, u zavisnosti od vrste bolesti. Njegov rad, kao i odluke komisije, takođe su na proverama nadležnih službi.
Malo dalje, u Zapadnoj Evropi, u zemlji u kojoj živi i radi najviše građana iz Srbije – Nemačkoj, po zakonu, svako ko je zaposlen duže od četiri meseca, ima pravo na bolovanje do šest nedelja, koje je 100 odsto plaćeno.
“Radnici mogu poslodavcima do tri dana da prijave da su bolesni bez ikakvog lekarskog izveštaja, više puta godišnje, a posle toga, sve zavisi od stepena bolesti. Bolovanje se može produžavati mesecima uz adekvatnu dijagnozu. Na primer, na račun bolesti deteta, oba roditelja mogu da uzmu bolovanje po 10 dana godišnje, ali sa opravdanjem od pedijatra. Bolovanje svima otvara kućni lekar, koji na maksimalno tri nedelje može da ga opravda u kontinuitetu, ali može neograničeni broj puta da se produžava, zavisno od dijagnoze i stepena bolesti”, objašnjava za Nova.rs dr Nikola Ljubisavljević, koji radi u Nemačkoj, u bolnici u blizini Minhena.
Podsetimo, sve do aprila 2019. lekari u domovima zdravlja u Srbiji, mogli su pacijentima da otvaraju bolovanja do 30 dana. Međutim, pre četiri godine ova praksa je promenjena, pa su dobili pravo da potpisuju odsustva sa posla i do 60 dana. U ekstremnim situacijama zakon je dozvoljavao uput na Komisiju i posle 90 dana.
Prema najavi ministarke zdravlja Danice Grujičić, praksa sa bolovanjima se u Srbiji uskoro dramatično menja, a plan je da se nakon samo dve nedelje ide pred komisiju.
“Pomeranje otvaranja bolovanja od strane izabranog lekara, koje je urađeno 2019., je upravo bilo sa ciljem da se pacijenti ne bi maltretirali, a sad ih ponovo vraćamo na staro. Umesto da poboljšavamo i pojednostavljujemo sistem, mi ga komplikujemo”, kaže za Nova.rs dr Rade Panić, član Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Ministarka Grujičić je naime izjavila da je “privreda imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije i da je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58 dana”.
Ona je naglasila da će lekar opšte medicine ubuduće moći da otvori bolovanje pacijentu najduže na dve nedelje, što će biti jedna od stavki u predlozima izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju. Međutim, nije objasnila po kom principu će se produžavati bolovanje, na koje će komisije i u koje institucije pacijenti morati da odlaze, koji uputi i dokumentacija će im biti neophodna. Ministarka je naglasila da će novim zakonskim aktima postojati jedna komisija koja će odlučivati o lečenju pacijenata.
Ostaje nejasno, međutim, na koji način će ova komisija “ubrzati procedure i olakšati pacijentima“, kako je istakla Grujičić.
***
BONUS VIDEO: Gužva na Institutu za onkologiju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare