Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, po svemu sudeći, pogodiće neke od najteže obolelih pacijenata, jer lekari opšte medicine, više neće moći da otvaraju bolovanja na 60 dana, već samo na dve nedelje kako je najavila ministarka zdravlja Danica Grujičić. Iako je navodno sprečavanje zloupotreba glavni motiv za izmene zakona, lekari u domovima zdravlja ističu da je ova ona neosnovana. Kako objašnjavaju, velikom broju obolelih je neophodno više od 15 dana bolovanja, naročito pacijentima sa teškom pneumonijom, bubrežnim bolesnicima, a ne samo onkološkim i srčanim, koji nisu u stanju da na svake dve nedelje produžavaju odsustvo sa posla. Bolovanja su, naglašavaju, i do sada, posle 20 dana odobravali isključivo na osnovu izveštaja specijaliste.
“Apsurdno je ograničavati bolovanje na dve nedelje, kad ima toliko radno sposobnih ljudi kojima je neophodan duži period oporavka ili lečenja, zbog bolesti, koja ih onemogućava da na svake dve nedelje produžavaju odsustvo sa posla, odnosno idu pred Komisiju. U svakom slučaju o bolovanjima i treba da odlučuje jedna Komisija pri Ministarstvu zdravlja ili Fondu. Uz dokumentaciju lekara opšte medicine i specijaliste, oni treba da procene koliko je neophodno da pacijent odsustvuje sa posla, jer je to individualno, u zavisnosti od prirode bolesti, a ne da maltretiraju ljude da po nekoliko puta u mesec dana dolaze zbog produžavanja bolovanja”, kaže za Nova.rs neurološkinja dr Gorica Đokić, kandidatkinja za predsednicu Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS).
Ona ističe da su i do sada lekari opšte medicine produžavali bolovanja samo uz konsultaciju sa specijalistima.
“Kada su u pitanju ozbiljne dijagnoze, o dužini odsustva sa posla odlučuje lekar specijalista, na osnovu čijeg izveštaja, izabrani doktor u domu zdravlja produžava bolovanje do dva meseca. Komisija svakako treba da ima autonomiju da rešava bolovanja od slučaja do slučaja. Ministarka je navela da ovo ‘pravilo’ neće važiti za onkološke i postoperativne kardiološke pacijente, ipak mora da ima u vidu da i ljudi sa teškom pneumonijom, kao i oni sa bubrežnom insuficijencijom, infarktom miokarda i drugim oboljenjima, ne mogu za dve nedelje da se oporave, niti da tako često idu pred Komisiju”, objašnjava dr Đokić.
Zloupoteba ima, ali uvek će ih biti, bez obzira na zakon.
“Ima žena koje posle porođaja produžavaju bolovanje, ali ni njima lekar opšte medicine ne može da produži odsustvo sa posla, ako nema izveštaj pedijatra, neurologa, fizijatra, koji je doneo zaključak da dete mora biti sa majkom, duže od porodiljskog bolovanja predviđenog zakonom. Tokom pandemije je napravljena zbrka, kada su zdravstveni radnici, oboleli od kovida, posle samo dve nedelje vraćeni na posao. Kod mnogih se stanje zakomplikovalo i došlo je uglavnom do akutnog popuštanja rada srca, što se ne bi desilo da su imali više vremena za oporavak”, smatra doktorka Đokić.
Izjava ministarke o otvaranju bolovanja, pogodila je lekare u domovima zdravlja, koji tvrde, da odluke donose samo u konsultaciji sa specijalistima i Komisijom.
“Teški pacijenti koji imaju indikacije za bolovanje, ne mogu se vraćati na posao minimum 20 dana, posle tog perioda im produžavamo odsustvo, ali samo uz specijalistički konsultativni pregled. Ako je pacijent 60 dana na bolovanju, 61. dan šaljemo Komisiji kompletnu dokumentaciju, ispostavljamo izveštaj o pacijentu, da li je u tom periodu išao na fizikalnu terapiju, kod neurohirurga ili ortopeda ili ležao u bolnici, u zavisnosti od dijagnoze, a potom oni odlučuju da li se bolovanje zaključuje ili produžava. Naravno da bolovanje od dva meseca ne traži svaka dijagnoza, samo najteže. Ako majka, recimo, traži bolovanje zbog bolesnog deteta, uvek joj otvorimo, ali na nekoliko dana”, priča za Nova.rs dr Andrijana S. (doktorka je zamolila da ostane anonimna) iz jednog beogradskog doma zdravlja.
Sve ređe, napominje ona, pacijenti ostaju duže na bolovanju, jer im se odbija 35 odsto od plate, a mnogi to ne mogu da priušte, pa se bolesni vraćaju na posao.
Pročitajte još:
“Poslodavac uzima 35 odsto od plate dok je radnik na bolovanju, pa pacijenti i bolesni odlaze da rade, a to često ima fatalne posledice. Naime, prvih 30 dana bolovanja plaća firma, a od 31. dana platu daje država, pa vlast verovatno najviše ’boli’ to što oni moraju da isplaćuju radnike na bolovanjima“, kaže ova doktorka opšte medicine.
Podsetimo, ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da je “privreda imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije i da je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58 dana”.
Ona je naglasila da će lekar opšte medicine ubuduće moći da otvori bolovanje pacijentu najduže na dve nedelje, a ne, kao što je bio slučaj do sada, dva meseca, što će biti jedna od stavki u predlozima izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju.
“Tako ćemo uspeti da sprečimo mogućnost zloupotrebe. Kontrola će faktički biti na komisijama, sa izuzetkom za onkološke pacijente koji prolaze višemesečnu terapiju ili pacijente koji su tek izašli iz bolnice posle teške kardiohirurške operacije”, objasnila je ministarka.
Ona je istakla da će novim zakonskim aktima postojati samo jedna komisija koja će odlučivati o lečenju pacijenata.
„Da li će se ona nalaziti u ministarstvu ili u Fondu, videćemo, ali će ubrzati procedure i olakšati pacijentima“, rekla je Grujičić.
Naime, 11. aprila 2019. godine stupio je na snagu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji, između ostalog propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad.
***
BONUS VIDEO: Čekaonice Domova zdravlja pune pacijenata
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare