Investitori dele otkaze dok su radnici na bolovanju

"Dve i po godine sam radila kao operater u proizvodnji, a otkaz  sam dobila u vreme kada sam bila na kovid bolovanju i to kao tehnološki višak, da bi nedugo zatim bio otvoren konkurs za novo upošljavanje. Međutim, sada se zapošljava preko agencije koju vodi supruga jednog od rukovodioca fabrike.

Ivana navodi da je podnela veliku žrtvu kada je otišla u Nemačku na obuku, budući da je ostavila malo dete, po nagovoru supruga, na čuvanje svojoj majci.

Prema njenim rečima, otkazi su deljeni u etapama, a nedeljno je bez posla ostajalo po desetak radnika u smeni."Ne bojim se posla i sam početak je bio dosta obećavajući. Međutim, ispostavilo se sasvim drugačije.

Plate su u skladu sa onim kako je i obećao gradonačelnik MilunTodorović, minimalac, na šta se još dodaje prevoz i ishrana."Rukovodioci imaju nešto veće plate dok su plate radnika nešto iznad minimalca. Ko ima prekovremeni rad može da izađe do 45.000 dinara ", precizirala je Ivana.Ona ističe da svojom ispovešću za naš portal ne misli samo na sebe, već i ostale radnike u toj fabrici."Tamo su ostali divni ljudi i žao mi je zbog torture kojoj su izloženi. Bojim se i da li ću sada moći da nađemdrugi posao. Možda i zbog javnog istupa", zaključila je ona.Jedna od bivših radnica je, takođe, ispričala za naš portal da je velike nade polagala u "Forverk", ali je preživela pakao i dobila otkaz.

"Zaista sam otišla sa velikim elanom u tu firmu u nadi da ću konačno rešiti egzistencijalne probleme i biti sigurna. U početku je bilo veoma teško jer sam imala zdravstvene probleme, iskakale su mi fleke po rukama, od isparenja nisam mogla da dišem. Vremenom sam se valjda navikla, nakon silnih poseta lekarima i bila uporna, jer sam želela samo sigurnost", ispričala nam je (ime poznato redakciji).

Planirala je da, nakon sticanja statusa stalnog radnika, podigne kredit i reši stambeno pitanje."Sve moje namere su se raspršile kao mehur od sapunice kada sam dan nakon potpisivanja ugovora o radu na neodređeno vreme dobila otkaz uz obrazloženje da nisam ispunila očekivanja", ispričala je ona. Kako je istakla, prema njenim saznanjima mnogo radnika je otpušteno, iz sličnih ili istih razloga."Ako ja nisam obavljala radne zadatke kako treba, u redu. Ali bila sam prisutna kada su otpuštali radnike koji su ranije dobijali pohvale. Sve je to velika prevara. To je naše "zlatno doba". Verujte da sam ogorčena i razočarana.

Kako nam je ispričala jedna radnica ove nemačke fabrike koja posluje u Čačku, zaposleni su morali da potpišu papir, na kome stoji da su saglasni sa obradom gume, takve kakva jeste."To nije sve. Najverovatnije će nam uvesti radne subote, a mobilne telefone moramo ostavljati u kasetama. Ja ga i ne koristim, ali trebalo bi da bude pored mene zbog dece, ne daj bože da se razbole, da bi me ukućani obavestili", ispričala je naša sagovornica.Inače, kako saznajemo, bivši i oni radnici koji su sami dali otkaz, najverovatnije će organizovati protest u gradu zbog uslova i tortura koje su istrpeli.

OBEĆANJE - LUDOM RADOVANJE

Pre samo nekoliko godina slušali smo silna obećanja da će i Čačak konačno dobiti velikog inostranog investitora, koji će, ni manje ni više, zaposliti 1.000 žitelja grada pored Morave. Tada je urađena i stručna analiza koja je trebalo da ubedi javnost, dodatno, da vredi u dolazak "Forverka" uložiti silne milione iz gradskog, ali i državnog budžeta.Grad je za nemačkog investitora uradio sve što je mogao, pa i više od toga. Oteran je Konjički klub, upropašćena sjajna lokacija za stvaranje profitabilne turističke ponude sa izgradnjom sportsko-zabavno-rekreativnog centra. Za takvu investiciju nije trebalo puno novca, pare nisu nedostajale, nedostajala je vizija.Grad Čačak, Vlada Srbije, Razvojna agencija Srbije, Ministarstvo privrede, javna preduzeća su stala iza ove investicije i svako je iz svog budžeta dao maksimalni doprinos da se sve realizuje onako kako treba i da mladi ostaju u gradu. Ali od zapošljavanja nije bilo ništa, a mladi odoše iz Čačka. Kud koji, mili moji.

Izgradila je lokalna samouprava, o trošku svojih građana, kompletnu komunalnu infrastrukturu za nemačkog investitora i dala je nemačkom kapitalisti za badava. Poklonila mu i pristupnu saobraćajnicu koja je i ime dobila po nemačkom gazdi.

A i predsednik Vučić je dolazio na otvaranje pred izbore. Doduše, već otvorene fabrike. Možda navrati i u martu. Naposletku se ispostavilo da Čačanima, koji su ušli na kapiju ovog preduzeća, nije "upala kašika u med". Samo je nekima trebalo šest meseci, a drugima i malo više kako bi to shvatili.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram