Jedna od njih je i Ivana Zarić, naša sagovornica, koja kaže da nije dobila ni opomenu, ni pritubu na svoj rad, a kamoli usmeno ili pismeno obaveštenje.

„Dve i po godine sam radila kao operater u proizvodnji, a otkaz  sam dobila u vreme kada sam bila na kovid bolovanju i to kao tehnološki višak, da bi nedugo zatim bio otvoren konkurs za novo upošljavanje. Međutim, sada se zapošljava preko agencije koju vodi supruga jednog od rukovodioca fabrike.

Smatram da mi je učinjena nepravda, jer ne znam osnov zašto sam dobila otkaz. Kada sam imala kovid loše sam se osećala. Bolovanje sam otvorila 15. novembra, a 17.  mi je dat otkaz koji je na kućnu adresu stigao tek 29. To me je baš pogodilo“, ogorčeno kaže ona za Nova.rs.

Ivana navodi da je podnela veliku žrtvu kada je otišla u Nemačku na obuku, budući da je ostavila malo dete, po nagovoru supruga, na čuvanje svojoj majci.

Ironija je, takođe, i u tome što je samo nekoliko meseci pre uručenja otkaza dobila ponudu za napredovanje u poslu, na mesto tim lidera. Ivanin odgovor je bio da trenutno ne može, jer bi morala da radi i noćnu smenu, a nije mogla da ostavi mlađe dete bez nadzora.

„Nadređeni su i zahtevali da uputim zahtev-molbu da budem oslobođena noćnog rada iako mi po zakonu to svakako sleduje dok dete ne napuni tri godine (to je napisano na običnom papiru, svojeručno). Kasnije su me slali i na prinudni odmor.

Mislim da sam nekome smetala zbog svog znanja koje sam posedovala i iz prethodog dugogodisnjeg rada u auto-industriji. Jedina „veza“ koju sam imala su moje sposobnosti, i kao sto sam već napomenula, dugogodišnji rad u predjašnjoj firmi koja se bavila istom delatnošću, a ne politika, ili stranka“, ogorčeno navodi.

Uprkos svim svojim referencama proglašena je tehnološkim viškom, a zanimljivo je da su nakon toga vršena nova zaposlenja radnika, ali preko agencije koju vodi supruga jednog rukovodioca u „Forverku“.

Prema njenim rečima, otkazi su deljeni u etapama, a nedeljno je bez posla ostajalo po desetak radnika u smeni.
„Ne bojim se posla i sam početak je bio dosta obećavajući. Međutim, ispostavilo se sasvim drugačije.

Radila sam šta je trebalo, trudila se da dostignem normu.  Nije bilo lako. U fabrici postoje isparenja. Guma sama po sebi nije zdrava, ali i neke druge stvari su prikrivene. Neko od radnika je našao papir na kome je pisalo koliko je to kancerogeno, što nama nikada nije sapšteno, niti smo upoznati sa tim. Ne kažem da sam nezamenljiva, ali dostra radnika ćuti, plaši se, nemaju drugi posao. Situacija u Čačku je takva da budi srećan da imaš bilo kakav posao“ kaže Ivana.

Plate su u skladu sa onim kako je i obećao gradonačelnik MilunTodorović, minimalac, na šta se još dodaje prevoz i ishrana.

„Rukovodioci imaju nešto veće plate dok su plate radnika nešto iznad minimalca. Ko ima prekovremeni rad može da izađe do 45.000 dinara „, precizirala je Ivana.
Ona ističe da svojom ispovešću za naš portal ne misli samo na sebe, već i ostale radnike u toj fabrici.
„Tamo su ostali divni ljudi i žao mi je zbog torture kojoj su izloženi. Bojim se i da li ću sada moći da nađemdrugi posao. Možda i zbog javnog istupa“, zaključila je ona.

Jedna od bivših radnica je, takođe, ispričala za naš portal da je velike nade polagala u „Forverk“, ali je preživela pakao i dobila otkaz.

„Zaista sam otišla sa velikim elanom u tu firmu u nadi da ću konačno rešiti egzistencijalne probleme i biti sigurna. U početku je bilo veoma teško jer sam imala zdravstvene probleme, iskakale su mi fleke po rukama, od isparenja nisam mogla da dišem. Vremenom sam se valjda navikla, nakon silnih poseta lekarima i bila uporna, jer sam želela samo sigurnost“, ispričala nam je (ime poznato redakciji).

Planirala je da, nakon sticanja statusa stalnog radnika, podigne kredit i reši stambeno pitanje.

„Sve moje namere su se raspršile kao mehur od sapunice kada sam dan nakon potpisivanja ugovora o radu na neodređeno vreme dobila otkaz uz obrazloženje da nisam ispunila očekivanja“, ispričala je ona. Kako je istakla, prema njenim saznanjima mnogo radnika je otpušteno, iz sličnih ili istih razloga.

„Ako ja nisam obavljala radne zadatke kako treba, u redu. Ali bila sam prisutna kada su otpuštali radnike koji su ranije dobijali pohvale. Sve je to velika prevara. To je naše „zlatno doba“. Verujte da sam ogorčena i razočarana.

Da nemam ove godine i decu slatko bih se pokupila i otišla iz ove zemlje. Ali šta je, tu je. Nadam se da će nam svima svanuti u aprilu“, zaključila je naša druga sagovornica.

Kako nam je ispričala jedna radnica ove nemačke fabrike koja posluje u Čačku, zaposleni su morali da potpišu papir, na kome stoji da su saglasni sa obradom gume, takve kakva jeste.

„To nije sve. Najverovatnije će nam uvesti radne subote, a mobilne telefone moramo ostavljati u kasetama. Ja ga i ne koristim, ali trebalo bi da bude pored mene zbog dece, ne daj bože da se razbole, da bi me ukućani obavestili“, ispričala je naša sagovornica.
Inače, kako saznajemo, bivši i oni radnici koji su sami dali otkaz, najverovatnije će organizovati protest u gradu zbog uslova i tortura koje su istrpeli.

OBEĆANJE – LUDOM RADOVANJE

Pre samo nekoliko godina slušali smo silna obećanja da će i Čačak konačno dobiti velikog inostranog investitora, koji će, ni manje ni više, zaposliti 1.000 žitelja grada pored Morave. Tada je urađena i stručna analiza koja je trebalo da ubedi javnost, dodatno, da vredi u dolazak „Forverka“ uložiti silne milione iz gradskog, ali i državnog budžeta.
Grad je za nemačkog investitora uradio sve što je mogao, pa i više od toga. Oteran je Konjički klub, upropašćena sjajna lokacija za stvaranje profitabilne turističke ponude sa izgradnjom sportsko-zabavno-rekreativnog centra. Za takvu investiciju nije trebalo puno novca, pare nisu nedostajale, nedostajala je vizija.

Grad Čačak, Vlada Srbije, Razvojna agencija Srbije, Ministarstvo privrede, javna preduzeća su stala iza ove investicije i svako je iz svog budžeta dao maksimalni doprinos da se sve realizuje onako kako treba i da mladi ostaju u gradu. Ali od zapošljavanja nije bilo ništa, a mladi odoše iz Čačka. Kud koji, mili moji.

Izgradila je lokalna samouprava, o trošku svojih građana, kompletnu komunalnu infrastrukturu za nemačkog investitora i dala je nemačkom kapitalisti za badava. Poklonila mu i pristupnu saobraćajnicu koja je i ime dobila po nemačkom gazdi.

A i predsednik Vučić je dolazio na otvaranje pred izbore. Doduše, već otvorene fabrike. Možda navrati i u martu. Naposletku se ispostavilo da Čačanima, koji su ušli na kapiju ovog preduzeća, nije „upala kašika u med“. Samo je nekima trebalo šest meseci, a drugima i malo više kako bi to shvatili.

Potpredsednica Gradskog odbora Narodne stranke u Čačku, Violeta Marković, rekla je za naš portal, da su ovakvi postupci sa radnicima posledica novog Zakona o radu po kome otkaz ne može da dobije samo trudnica koja je na bolovanju.

 

„Zaposleni u našoj zemlji nemaju apsolutno nikakvu sigurnost. Ovaj zakon je u stvari napravljen da bi samo odgovarao stranim investitorima, a oni dolaze ovde da bi imali roblje. Dolazak „Forverka“ se tretirao kao jedna od najvećih investicija koju je SNS vlast dovela u Čačak. Kada se donosila odluka da se 14 hektara zemlje  bez nadoknade da nemačkom investitoru lično je gradonačelnik MilunTodorović rekao da će mladi ostati u Čačku, da će da se vrate, a da će grad kroz porez na zarade vratiti ono što je poklonio investitoru, da će u upravi biti ljudi koji su odrasli u Nemačkoj i da će poštovati pravila koja važe u toj zemlji, da će se radnici sindikalno organizovati i da će tako moći da bolje brane svoja prava i pregovarati o visini plate.

Obećavali su nam divne stvari, a danas vidimo da od toga nema ništa, a radnici čak potpisuju ugovore u kome stoji da je zabranjeno sindikalno organizovanje „, navela je Marković za Novu, podsetivši da je „Forverk“ prihvatio da podnosi godišnje izveštaje da li je ispunio svoje obaveze i da bi danas trebalo da imaju 545 radnika, stalno zaposlenih, ne preko agencija.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram