Tri eksplozije, neuspešne privatizacije, ogromni dugovi: Dve decenije turbulencija u kruševačkoj fabrici “Trajal” u kojoj “vedri i oblači” Bata Gašić

Tragedija koja je od jutros uzdrmala celu Srbiju i u kojoj je izgubljen jedan mladi život, a četiri radnika povređena, nije prva koja se dogodila u najznačajnijoj i najvećoj fabrici u Kruševcu.

U pogonima za proizvodnju eksplozivnih sredstava dogodile su se eksplozije 2007. i 2008. godine. Na sreću, tada niko nije smrtno stradao, ali je teže i lakše povređeno desetak radnika.

Eksplozija 2007. godine bila je u pogonu za proizvodnju protivgradnih raketa, a 2008. godine, akcident je izbio u ogranku “Detonit” u kome se proizvode ekpslozivna i pirotehnička sredstva. U obe nesreće povređeno je desetak radnika, a eksplozija 2008. prema tadašnjim svedočenjima, bila je toliko jaka, da se iznad fabike pojavila “pečurka”, a od siline detonacije popucala su prozorska stakla na kućama u naselju Parunovac.

Trajal – od giganta, preko stečaja, do kandidata za privatizaciju

Fabrika Trajal nekada je važila za jednu od najvećih u staroj Jugoslaviji, ali je sa raspadom zemlje počela da propada i maltene u potpunosti uništena.

U poslednjih 20 godina, fabrika je prošla kroz izuzetno turbulentna vremena i transformacije vlasništva. Tako su srpskim privrednim potencijalom svojevremeno upravljali Bugari i Amerikanci, ali su obe privatizacije neslavno završene.

Prvo je bugarska kompanija “Brikel” 2006. godine za 12,5 miliona evra došla u posed 70 odsto akcija Trajala, uz obavezu da za pet godina investira 25 miliona evra. Međutim, Bugari se nisu dugo zadržali u fabrici, a ugovor o privatizaciji zvanično je raskinut 2013. godine.

Zatim je fabriku guma 2011. godine za 13 miliona evra kupila američka kompanija “Kuper”, da bi je 2021. preprodala takođe američkoj firmi “Goodyear”.

U trenutku prve privatizacije 2006. godine u pet fabrika Trajal korporacije radilo je oko 3.400 radnika, a prema poslednjim zvaničnim podacima iz 2022. fabrika upošljava 1.232 radnika.

Period tokom promene vlasničke strukture u Trajalu, obeležen je čestim promenama poslovodstva, prekidima proizvodnje, isključenjem struje, nedostatkom sirovina, čestim štrajkovima radnika, što je sve na kraju dovelo do stečaja 2016. godine.

Trajal je u jednom trenutku imao dugovanja koja su iznosila preko 130 miliona evra.

Bratislav Gašić nezvanični “alfa i omega” Trajala

U Kruševcu, ali i širom Srbije opšte je poznato da Bratislav Gašić “vedri i oblači” u najvećoj kruševačkoj fabrici.

Svojevremeno je i sam Gašić otkrio zanimljiv detalj iz svoje biografije i izjavio da je bio baštovan u fabrici Trajal.

S dolaskom SNS na vlast, porastao je Gašićev uticaj u samom Kruševcu, ali i u Trajalu.

Toliko, da su sada njegovi sinovi najuticajniji ljudi u istoimenom fudbalskom klubu. Stariji sin Vladan je predsedniik kluba, dok je mlađi direktor.

U samoj Trajal korporaciji Gašić je “uživao” veliku podršku menadžmenta, koji je 2015. godine “molio” predsednika Vučića da ga ne smenjuje sa mesta ministra odbrane.

Podsetimo, te godine Bratislav Gašić je izjavio da “voli novinarke koje lako kleknu”, posle čega je bio smenjen.

Zaposleni u Trajalu, na čijem čelu je tada bio, a i danas je Miloš Nenezić, skupljali su potpise podrške da Gašić ostane ministar odbrane. Međutim, iz sindikata Sloga su tada naveli da radnici nisu svojevoljno davali potpise podrške, već da su na to bili primoravani i da je menadžemnt na njih vršio pritisak.

Povratak Trajala na zdravije noge

Posle turbulentnih vremena, privatzacija, stečaja i milionskih dugova, Trajal je počeo da se oporavlja.

Tokom 2020. otvorena su dva nova pogona - za proizvodnju raketne gorivne trake i za asembliranje neelektričnih detonatora, a te pogone lično je otvorio tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji nije propustio priliku da u celom poslovnom poduhvatu spomene svog prethodnika na čelu ministarstva Bratislava Gašića.

S novim pogonima, Trajal je od gubitaša počeo da prihoduje, pa je 2021. godinu, prema zvaničnim podacima završio sa profitom od 1,7 milijardi dinara, a ukupan neto dobitak na kraju 2022. iznosio je 26,9 miliona dinara.

Ko je sve “vlasnik” Trajala?

"Trajal" je danas u državnom vlasništvu, a posluje u formi akcionarskog društva. Prema podacima sa Centralnog registra hartija od vrednosti, najveći broj akcija - 31,6 odsto "pripada" Registru akcija i udela. Tu se zapravo akcije prenose nakon raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije, a registar se vodi u Ministarstvu privrede.

Po broju akcija potom sledi PIO fond sa udelom od 22,3 odsto, a Republika Srbija je vlasnik 17,9 odsto akcija. Tu je i grad Kruševac sa sedam odsto, potom JP Srbijagas sa 6,7 odsto, Republički zavod za zdravstveno osiguranje koje poseduje šest odsto udela, EPS sa oko tri posto akcija, a u prvih 10 su još Elektrodistribucija Srbije (1,1 odsto), Akcionarski fond AD Beograd (1,1 odsto) i Nacionalna služba za zapošljavanje (0,99 odsto).

BONUS VIDEO: Policija na ulazu u fabriku Trajal u Kruševcu