INTERVJU Katarina Petrović, major policije, disident i pisac: "Ne kajem se, iako je cena koju još uvek plaćam prilično visoka"

Da li ste se u bilo kom trenutku pokajali zbog onoga što ste uradili?

Ne, nisam iako je cena koju još uvek plaćam prilično visoka. Kajanje u odnosu na taj čin bi bilo u suprotnosti sa mojim karakterom.

Da li ste očekivali takvu odmazdu režima i Vaš komentar na ponašanje tužioca, sudije, pojedinih kolega i ostalih ljudi sistema, koji su, na neki način, kršili zakon?

U samom startu nisam verovala da će sistem ići do kraja iako je svima, a posebno stručnim licima, bilo jasno da krivično delo nije postojalo. Ne bih preterano komentarisala ponašanje ljudi koji su bili uključeni u čitav postupak, ali verujem da je svako od njih postupao u skladu sa sopstvenom savešću.

Kako su reagovale kolege, ko je gledao u oči, a ko je skretao pogled?

Različite su bile reakcije, što je i očekivano. Mnogi su mi pružili podršku, neki glasno a neki tiho. Oni koji su skretali pogled, a takvih ima i danas, verovatno imaju svoje razloge.

Da li je pisanje knjige novi izazov režimu i da li očekujete neke reakcije?

Pisanje knjige nije izazov režimu, ni u kom slučaju, već je to isključiva potreba da se zabeleži jedno vreme, da se ne zaborave neki važni trenuci u životu. U početku je to bio zapis za ličnu arhivu, ali se vremenom javila ideja da se priča iz knjige podeli sa ljudima koji imaju želju da to pročitaju.

Očekujem da oni koji pročitaju knjigu razumeju poruku koju sam htela da pošaljem, da stanu pred ogledalo i postave sebi pitanje koji je njihov doprinos opštem dobru.

Kako ste izdržali dve godine sa prepolovljenom platom?

Odgovor na ovo pitanje se krije u ključnoj poruci knjige "Na putu ka slobodi", a to je da je podrška porodice rešenje svakog problema, pa i finansijskog. Neko ko je umeo da živi sa dosta skromnijim budžetom, lako se snađe i u ovakvim životnim situacijama.

Koji su novi prijatelji koje ste stekli a od kojih to niste očekivali?

Desila su se nova poznanstva, pa po neko i prijateljstvo. Bilo je naravno i iznenađenja, neki ljudi su se potpuno neočekivano pojavili i pružili podršku u teškim momentima, a zapravo su sve vreme, i do tada onako nenametljivo, bili tu.

Uložili ste godine života u policijsku karijeru, a bili ste spremni da sve žrtvujete zbog principa i osećaja pravednosti, šta je tačno prelomilo?

U mom karakteru je urođena reakcija na nepravdu, a onda su se školovanje i karijera samo nadovezali na to. Više od dve decenije nije malo, ali sam bila spremna da karijeru policajca ostavim iza sebe, u zamenu za slobodu govora i mišljenja. Splet društvenih okolnosti je bio preloman da kod mene izazove akciju i reakciju, a ostalo je istorija.

Kako su vaša porodica i najuži krug prijatelja reagovali na vaš postupak i progon kome ste bili izloženi?

Možda su samo na kratko bili iznenađeni mojim postupkom, ali je vremenom postalo jasno da sam to baš ja. Ponosni su na mene, od prvog momenta, iako su svi dobro osetili težinu tog progona kojem sam bila izložena. Suština jeste u tome da se sve može izdržati samo ako postoji zajedništvo, podrška i razumevanje.

Zašto ste ostali u policiji, iako su vam iz rukovodstva poručili da niste poželjni?

Ostala sam da bih dokazala da nisam kriva, kao i da sam radila isključivo u interesu javnosti i građana. Rukovodstvo ima svoju funkciju u sistemu, jasno propisanu, a to da li se nekom moj postupak lično dopao ili ne, stvar je subjektivne prirode. Moj postupak i status u sistemu su pitanje zakona, etike i moralnih stavova.

Da li vas je iznenadio veliki broj ljudi na promociji knjige i aplauz na kraju? Da li se Katarina Petrović, simbol hrabrosti, malo uplašila tolikog broja poštovalaca?

Iskreno, iznenadio me ogroman broj poštovalaca na prvoj promociji knjige u Dorćol placu. Očekivala sam podršku, ali svakako ne ovolikog auditorijuma. To me dodatno ohrabrilo, nikako uplašilo, a istovremeno podiglo prag odgovornosti prema građanima ove zemlje koju bezrezervno volim. Aplauzi su samo bili dokaz da sam na pravom putu.

Epilog bez epiloga u slučaju ‚"Meklaren" je poruka svim građanima?

U vremenu kada se nenormalnost normalizuje, ovakav epilog ovog slučaja je upravo poruka svakome od nas da razmisli da li zaista želi da živi u društvu gde se zakon primenjuje selektivno ili se uopšte ne primenjuje. Mislim da svaki pojedinac može dati svoj doprinos promeni sistema vrednosti a samim tim i promenama u društvu u cilju uspostavlanja istinske vladavine prava.