Režim u "Skaj-panici": Ministar pravde sprečava izbor tužilaca za JTOK, žulja ga i "oficir za vezu" u Evrodžastu

Nakon četiri sata, mahom, bespredmetne diskusije i rasprave, neprimerene situaciji u kojoj se zbog izmena seta pravosudnih zakona našao celokupni pravosudni sistem, druga redovna sednica Visokog saveta tužilaštva okončana je neusvajanjem dnevnog reda, za koji nije glasala većina članova Saveta.

Na tom neusvojenom dnevnom redu, prve dve tačke ticale su se upravo izbora novih devetoro tužilaca za Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) i to po konkursu koji je raspisan još krajem 2024, a potom i okončan pola godine kasnije.

Stupanjem na snagu takozvanih "Mrdićevih zakona", čiji je navodni autor, sumnjivog obrazovanja i uputnih sposobnosti otvoreno priznao da su isti doneti kako bi se sprečilo hapšenje državnih funkcionera i otkrivanje korupcionaških afera, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, trebalo bi da za tri nedelje ostane bez čak jedanaestoro tužilaca koji su tamo postupali po takozvanom nalogu o upućivanju, godinama unazad.

Svi oni u radu imaju i po nekoliko ozbiljnih predmeta iz oblasti oranizovanog kriminala, a njihovo proterivanje iz JTOK dovelo bi u pitanje dalji tok i opstanak njihovih predmeta, posebno što među njima i onih koji direktno ugrožavaju najviše državne funkcionere.

Upravo je zato danas trebalo da budu izabrani novi tužioci, njih devetoro, a sudeći po izjavama brojnih upućenih izvora, na vrhu rang liste koja broji više od 30 kandidata, upravo su oni "upućeni" tužioci, to jest oni koji već godina unazad postupaju u JTOK.

Iako bi po prirodi stvari njihov izbor trebalo da bude neupitan, po prirodi režima, gde su jedini kriterijumi lojalnost i odanost vođi, to pak, nije bio slučaj. Režim nesumnjivo ima sve razloge da ne veruje aktuelnom kompletnom sastavu JTOK, posebno nakon što su pokrenuti postupci u slučajevima "Nadstrešnica" i "Generalštab".

S toga nema sumnje da se jedini interes režima trenutno ogleda u daljem oduglovačenju okončanja davno sprovedenog konkursa, te smišljenom ometanju izbora novih tužilaca za JTOK. Umesto toga, na snazi su pokušaji da se lojalni kadrovi rasporede u JTOK jedinom preostalom zakonskom mogućnosti - novim upućivanjima.

Upravo je sa tom idejom, na današnjoj sednici, nastupao ministar pravde Nenad Vujić, koji je po položaju član Saveta, a po funkciji bespogovorni zastupnik svih režimskih interesa u ovom "nezavisnom" tužilačkom telu. Od početka sednice bilo je jasno da će upravo on, uz pomoć drugog člana Saveta, istaknutog pravnika i advokata Vladimira Simića (čija je supruga posle savetnice ministra pravde napredovala u savetnicu direktora BIA) pokušati da spreči izbor devetoro novih i očigledno nedovoljno lojalnih tužilaca, što su obojica naposletku dokazali glasovima protiv usvajanja predloženog dnevnog reda.

Apsurdne izjave

Sve to možda, i ne bi bilo toliko sporno, da je ministar Vujić došao na sednicu elementarno pripremljen i poučen zakonskim propisima i odredbama, kako bi, ako ništa drugo, mogao da odbrani i smisleno obrazloži svoj stav da je VST danas trebalo da se bavi novim upućivanjima, umesto konačnim izborom novih devetoro tužilaca.

Seriju apsurdnih izjava, otpočeo je "zamerkom", što je dnevni red unapred utvrdio predsednik saveta Branko Stamenković, bez prethodnih konsultacija sa drugim članovima Saveta. Ovim je ministar potvrdio, ne samo da ne zna da je predsednik Saveta taj koji predlaže dnevni red, već i da u tom trenutku učestvuje upravo u diskusiji o tom istom dnevnom redu, za koju kaže da je izostala, i o kom tek treba da se izjasni kad bude stavljen na glasanje.

Kao razlog da se danas ne sprovodi izbor, već odlučuje o novim upućivanjima, Vujić je pokušao da objasni činjenicom da će zbog novih zakona, JTOK već početkom marta morati da napuste svi ranije upućeni tužioci, kao i da je taj rok prekratak, da bi se u potpunosti sproveli izbori novih tužilaca, koji uključuju i vreme predviđeno za ustavne žalbe onih koji ne budu izabrani.

Budući da bi izbori trebalo da budu prioritet u odnosu na upućivanje, jer trajno rešavaju pitanje postupajućih tužilaca , kao i da bi konačni izbor onih koji već godinama postupaju kao upućeni u JTOK, u ovom trenutku trebalo da bude neupitan, kako za Savet, tako i za potencijalne podnosioce ustavnih žalbi, to jest druge kandidate koji su konkurisali - bez dana ikakvog postupanja u JTOK, postavlja se pitanje šta režim preko svojih izaslanika u VST, zapravo pokušava da sprovede.

Utisak koji se nameće jeste da je posredi namera da se konačni izbori za "nepredvidivi" JTOK i dalje drže na dugom štapu, a da se oni koji bi nesporno trebalo da budu izabrani i dalje drže u istom statusu, kao i da budu brojčano pojačani upućenim "lojalistima".

Drugi Vujićev argument, takođe je bio baziran na elementeranom neznanju, jer je izbor pokušao da ospori izostanakom bezbednosne provere kandidata, iako su oni još kao upućeni kroz istu morali da prođu, kao i da taj dokument ostaje na snazi i po nekoliko godina.

Treći, podjednako blamantni argument bio je da bezbednosna provera nije sprovedena ni za kandidate koji su zainteresovani da budu na spisku novih upućenih, što je ministru ujedno bio argument da se današnja sednica odloži za kraj meseca, tik pred istek onog zakonskog roka, dok se bezbednosne provere ne sprovedu, očigledno neobavešten da iste traju najmanje nekoliko meseci.

"Nepodobni" oficir za vezu

Drugi sat bespredmetne diskusije na današnjoj sednici VST, protekao je u osporavanju još jedne tačke dnevnog reda - razmatranja inicijative za upućivanje tužiteljke Vrhovnog tužilaštva Gordane Janićijević, kao tužioca za vezu pri Evrodžastu.

Ministar Vujić i u ovom delu rasprave uspeo da se istakne elementarnim nepoznavanjem zakonskih propisa, osporavajući predlog da tužiteljka Janićijević bude ta koja će biti upućena u Evrodžast. Najpre je njen izbor pokušao da ospori činjenicom što je ona već bila na toj funkciji, a da zakon nalaže da se na istu ne može birati dvaput ista osoba.

Da li je posredi neuspeli pokušaj zamajavanja ili je ministar Vujić ponovo zaboravio da je prethodni mandat tužiteljki Janićijević otpočeo u vreme dok je na snazi bio stari zakon, te da zbog toga ima pravo na još jedan, nesporno je naposletku bilo u drugom planu. Ono što se ubrzo ukazalo kao osnovni problem u vezi sa njom zapravo je činjenica što se na jedno ovako, po režim, osetljivo mesto, šalje jedna od najbližih saradnica Zagorke Dolovac.

Vujić je opet u neznanju ocenio da bi Savet trebalo da odlučuje i bira kandidate za to mesto, sa čim se donekle složio još jedan član Saveta Predrag Milovanović. On je konkretno kazao da uopšte ne dovodi u pitanje stručnost tužiteljke Janićijević da bude na tom mestu, ali da bi u ovom trenutku mogao da se izabere i neki drugi, podjednako kvalitetan pojedinac za tu funkciju.

Predložio je konkretno tužiteljku Svetlanu Nenadić, članicu Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, iza koje su godine iskustva i postupanja u okvirima međunarodne saradnje, posebno u oblasti ratnih zločina.

Predsednik Saveta Branko Stamenković istakao je pak, da je za saradnju sa Evrodžastom zaduženo i nadležno Vrhovno tužilaštvo, te da je to i razlog zašto se za tu funkciju delegira neko od tužilaca iz Vrhovnog tužilaštva, što je osiguralo novih sat vremena rasprave i tumačenja zakonskih odredbi.

Da ministar Vujić nije baš najbolje upućen u sve potpisane sporazume o međunarodnoj saradnji, kojom ga je Uglješa Mrdić svojim zakonima sad i potpuno ovlastio, dokazao je i pre nekoliko meseci kada je "zaboravio" da obavesti Vrhovno tužilaštvo da su SAD zatražile od Srbije da im isporuči britanskog i kineskog državljanina koje su potraživali zbog špijunaže., a koji su uhapšeni u Beogradu.

Kao i za Evrodžast, sporazumom Srbije i SAD, jedino ovlašćeno i zaduženo za postupanje u predmetima međunarodne pravne pomoći jeste Vrhovno tužilaštvo. Umesto njima, Vujić je postupak ekstradicije prepustio beogradskom VJT i Nenadu Stefanoviću , čiji je prvi zamenik Miodrag Marković, prvom prilikom, tražio da se špijunima odredi blaža mera - kućnog pritvora iz kog su ubrzo obojica pobegla.

Poslednji sat sednice protekao je u raspravi u vezi sa krivičnom prijavom koju je ministar pravde podneo protiv predsednika Saveta Branka Stamenkovića, zbog nedavno održanih izbora za novi saziv tog tela, a koji zapravo i dalje nisu okončani.

Rezultat glasanja za usvajanje dnevog reda, naposletku je bio sedmoro za, dvoje uzdržanih i dvoje protiv.

Epilog - Visoki savet tužilaštva je blokiran, čak i kad svi dođu na sednicu.