Riklijev metod – tajna lečenja prirodom zbog koje iz celog sveta i danas dolaze na Bled

Kada danas dođete na Bled, reputaciju jednog od najlepših mesta na planeti u trenutku će opravdati prizorom blistavog jezera i malog ostrva sa crkvom, okruženim alpskim pejzažom i elegantnim vilama raspoređenim oko šetališta. A između svega toga, nalazi se skroman spomenik Arnoldu Rikliju, čoveku koji je zaslužan za to što je Bled još sredinom 19. veka postao jedno od najpoznatijih mesta za prirodno lečenje u Evropi.

Rikli je tvrdio da su sunce, vazduh, voda i kretanje najbolja terapija, a upravo na Bledu našao je "magičnu formulu", mnogo pre modernog wellnessa.

Ko je bio Arnold Rikli i zašto je došao na Bled

Arnold Rikli (1823–1906) bio je švajcarski prirodni terapeut i jedan od pionira helioterapije (lečenja suncem) i klimatoterapije. Nije bio klasičan lekar, više vizionar i praktičar prirodne medicine. Na Bledu ćete čuti da je od detinjstva imao zdravstvenih problema jer je proveo određeno vreme u nekoj fabrici, te da je sve vreme sebi tražio lek.

Na Bled dolazi 1850-ih godina, pre svega zbog klime – kombinacije alpskog vazduha, jezerske vlage i velikog broja sunčanih dana. Tu osniva centar za "atmosfersko lečenje" u prirodi.

Njegov moto bio je: "Voda je dobra, vazduh je bolji, ali svetlost je najbolja."

Za ono vreme - prilično radikalan, ali Bled je ubrzo krenuo da privlači njegove poklonike, koji su se bez pogovora odricali komfora i podvrgavali lekovitim kupkama, goli i bosi uspinjali uz litice, živeli od ovsene kaše i sunca, ali disali punim plućima.

U čemu je suština Riklijevog metoda

Riklijev metod nije bio jedan tretman. Bio je to način života, u skladu s prirodom.

Sunčanje kao terapija

Rikli je verovao da sunčeva svetlost jača organizam, podstiče cirkulaciju i imunitet. Pacijenti su praktikovali kontrolisane sunčane kupke - u određeno doba dana, postepeno, bez naglih izlaganja. U 19. veku to je bilo revolucionarno, jer je tada preovladavalo mišljenje da sunce iscrpljuje organizam.

„Vazdušne kupke“

Jedna od najneobičnijih praksi bile su takozvane vazdušne kupke - boravak napolju, često u vrlo laganoj odeći ili su ljudi bili gotovo goli kako bi im tela bila u direktnom kontaktu sa čistim planinskim vazduhom. Rikli je smatrao da koža mora da „diše“. Tada je to bilo gotovo skandalozno, a ni danas nudizam nije baš opšteprihvaćen u ovom kraju sveta.

Hidroterapija

Iako je isticao vazduh i sunce, voda je svakako imala važnu ulogu i nikako nije slučajno što je Rikli za svoju bazu izabrao jezero. Koristile su se hladne i mlake kupke, naizmenične toplo-hladne procedure, kupanje u jezeru, obloge i tuširanja... Cilj je bio jačanje cirkulacije i otpornosti organizma.

Kretanje i šetnje

Rikli je insistirao na svakodnevnim šetnjama. Osmislio je uređene staze oko Bleda i po okolnim brdima i hodanje je bilo obavezni deo terapije - uglavnom bosih nogu i po različitim prirodnim podlogama (šljunku, drvetu, travi) u skladu sa njegovom idejom stimulacije tela kroz kontakt sa prirodom. Kada danas šetate oko jezera, zapravo hodate kroz istoriju jednog od prvih organizovanih zdravstvenih programa u Evropi, a Straža je glavna stanica.

Ishrana

Riklijev metod upotpunjava umerena, pretežno vegetarijanska ishrana, bez prejedanja i bez alkohola. Bez suplemenata, bez komplikacija i bez svega "suvišnog" - primer je ovsena kaša bez dodataka ili okrugli medenjaci koji će vas i danas dočekati u Rikli Balance hotelu. Inače, tu i danas možete naručiti Riklijev režim ishrane, ali retko ko može da odoli ostatku menija.

Kako je Bled postao evropski zdravstveni centar

Baš zahvaljujući Rikliju, krajem 19. veka, Bled postaje popularna destinacija aristokratije i bogatih slojeva iz Austro-Ugarske i šire Evrope. Dolazili su zbog klime, ali i zbog reputacije Riklijevog centra i gradili te divne vile oko jezera trudeći se da ih uklope u ambijent (mada je danas na dobrom delu tog kraja zabranjeno graditi bilo šta kako bi se sačuvala priroda).

Riklijev centar je zapravo bio početak zdravstvenog turizma u Sloveniji. On je imao svoje drvene paviljone, sunčališta i uređene prostore za terapije. Sam nije gradio raskošne objekte, sve je bilo skromno, a priroda je bila glavna scena.

Posle Riklijeve smrti, metod je vremenom izgubio prvobitni zamah, ali ideja je ostala duboko vezana za identitet Bleda, pa sad imamo i pomenuti Rikli Balance Hotel, i dalje najpopularniji, iz kojeg lepo možete da započnete tu turu isceljenja prirodom...

Riklijev metod danas – između tradicije i modernog wellnessa

Danas se Riklijevo ime najviše vezuje upravo za hotel i wellness centar Živa na Bledu, čiji se savremeni spa programi pozivaju na njegovu filozofiju. Tu su impresivni sauna rituali, hidroterapijski bazeni, programi relaksacije, lokalna i sezonska kuhinja, vođene šetnje u prirodi...

Sve je dostupno čak i zimi, a u blizini hotela nalazi se i Riklijev relaksacioni park i staza za hodanje po različitim terenima.

Međutim, Riklijev metod nije bio "spa vikend". Bio je disciplina. Buđenje rano. Boravak napolju bez obzira na vreme. Hodanje, bosih nogu. Minimalizam u ishrani. Kontakt sa prirodom bez filtera.

Naravno, današnji wellness je komforniji i komercijalniji. Ali filozofija je ista: uspori, izađi napolje, diši. A Bled je i danas pravo mesto za to.

Za još zanimljivosti o Bledu, ali i priča s putovanja po drugim krajevima sveta - zapratite Putničarenje na Instagramu.