Iako je bivša dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu prof. Ljiljana Marković falsifikovala i plagirala radove i sebi "napakovala" silne funkcije dok je bila na ovom položaju, njoj se prema odluci Ustavnog suda, donetoj, inače, u slučaju plagiranja doktorata Siniše Malog, ne može oduzeti zvanje redovnog profesora.
Sadašnja dekanka Filološkog fakulteta prof. Iva Draškić Vićanović kaže za Nova.rs da nije pravnik te ne može da tumači odluku Ustavnog suda. Ona podseća na slučaj doktorantkinje Milice Jotov koja je izgubila zvanje doktora nauka jer je plagirala svoj doktorski rad. Zanimljivo je da je ovoj doktorantkinji upravo profesorka Marković bila mentor.
„Ja sam filozof po obrazovanju i zaista bi bilo neumesno da bilo šta komentarišem u vezi sa odlukom Ustavnog suda“, navodi Draškić.
Ona ističe slučaj doktorankinje Milice Jotov, kojoj je Ljiljana Marković bila mentor.
„Milica Jotov je dobila javnu osudu za plagijat dojtorske disertacije, žalila se Odboru za profesionalnu etiku no zalba joj je odbijena. Senat UB je u januaru ove godine oduzeo zvanje doktora nauka. Ljiljani Marković nije oduzeto zvanje jer nije bilo prijava u vezi sa njenom doktorskom disertacijom. Za sada niko to nije uradio“, kaže naša sagovornica.
Pročitajte još:
Prema njenim rečima, profesorka Marković je dobila pet javnih opomena i jednu javnu osudu za knjigu „Pravni sistem Japana“.
„Za plagirane tekstove dobijala je javne opomene, a za plagiranu knjigu javnu osudu. Etička komisija Filološkog fakulteta trenutno radi na obradi još nekih zahteva i ni ja , niti bilo ko od članova Etičke komisije ne dajemo izjave za javnost dok traje postupak, odnosno dok se ne završi proces“, kaže Draškić Vićanović.
Dodaje da bi, ukoliko neko prijavi da je doktorat Ljiljane Marković plagijat, Etička komisija razmotrila i temeljno ispitala slučaj.
„Eticka komisija izuzetno odgovorno i skrupulozno radi svoj posao“, ističe dekanka.
Sadašnja dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović kaže da nije imala sreće kada je stupila na dužnost dekana, s obzirom da joj je prethodnica Marković, kako kaže, ostavila ogroman broj problema, finansijski i pravni haos i urušen fakultet kao instituciju.
„Težak mi je zadatak jer sam nasledila mnogo problema. Pored bavljenja finansijskim malverzacijama i proneverama prethodnika, moram naravno da se bavim i revitalizacijom fakulteta. Studenti su nam se vidno osipali, pa sam mnogo truda uložila u posao oko nove akreditacije i promocije Fakulteta, a slučajem sa plagijatima Ljiljane Marković bave se stručne komisije i Etička komisija, a to je vrlo naporan posao“, objašnjava Draškić Vićanović.
Ljiljana Markovic je ostavila mrlju u istoriji Beogradskog univerziteta postavši prvi dekan od njegovog osnivanja kome je Odbor za profesionalnu etiku izrekao meru javne opomene.
Zbog toga ona više nije mogla da obavlja dužnost dekana, a fakultetska tela razmatrala su sumnje da je Marković plagirala dvocifren broj radova i knjiga, uključujući i prisvajanje dela prevodioca sa kojom deli isto ime i godinu rođenja.
Na izborima u Beogradu 2018. Ljiljana Marković je bila na listi „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ za gradske odbornike, kada je i izabrana na tu dužnost. Međutim, ona je ostavku na to mesto podnela tek godinu dana kasnije, i to nakon upozorenja Rektorata da po Statutu ne može istovremeno da bude i dekan i odbornik.
To je samo jedan od „grehova“ koji joj je na teret stavio Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, koji je u svom konačnom rešenju odlučio da prvi put u svojoj istoriji, nekom dekanu izrekne javnu opomenu.
Na podugačkom spisku razloga, osim činjenice da su, prema Statutu Univerziteta, nespojive funkcije dekana i „lica izabranog na funkciju u državnom organu“, navodi se da je Ljiljana Marković u svojim rukama ujedinila još nekoliko nespojivih funkcija, pa je u isto vreme bila dekan, prodekan za finansije i upravnik odseka za finansijsko i materijalno poslovanje.
Visokoškolska ustanova nije ovlašćena da uređuje osnove prestanka radnog odnosa nastavnika i saradnika, niti može „oduzimati zvanja“, ocenio je Ustavni sud. Ocenjeni su kao neustavni i stavovi odredbe Statuta Unverziteta u Beogradu kojom se utvrđuje „opšti preduslov u pogledu neosuđivanosti za infamna krivična dela i povredu Kodeksa“.
Načini prestanka radnog odnosa predviđeni su Zakonom o visokom obrazovanju i Zakonom o radu, pa je stoga nezakonita odredba člana 8 i 8-a Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.
Ustavni sud je naveo da je javna osuda, kao jedna od mera za povredu Kodeksa, iz osporenog pravilnika, pretvorena u pravni osnov za gubitak stečenog naučnog naziva doktora nauka.
Jednostavnije rečeno, nijedna etička mera, pa ni javna osuda ne može se, protivno Ustavu i zakonu, pretvoriti u radno-pravnu sankciju, što je upravo ovim pravilnikom, kao podzakonskim aktom, predviđeno, piše Politika.
Ustavni sud je takvu odluku doneo prošlog leta, a inicijaticvu za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinih akata Univerziteta u Beogradu pred Ustavnim sudom podneo je ministar finansija Siniša Mali.
Iz Ustavnog suda su tada za Nova.rs potvrdili da su toj instituciji podnete dve inicijative o usaglašenosti akata univerziteta sa zakonom i ustavom, od kojih je jednu podneo advokat Dušan Tomić iz Beograda, koji je, angažovan u kancelariji Igora Isailovića koji se ranije pominjao kao advokat Siniše Malog.
BONUS VIDEO: Školarina veća za 60 hiljada: Studenti arhitekture blokirali fakultet
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar