NATO više nije isti: Evropa traži sopstvenu bezbednost zbog nepredvidivog Trampa

Odgovor mnogih analitičara jeste da NATO može preživeti, ali ne isti NATO.

Tramp i dugogodišnje nepoverenje prema saveznicima

Trampova skepsa prema međunarodnim savezima nije nova. Još devedesetih godina tvrdio je da saveznici treba da „plate“ za zaštitu koju im SAD pružaju. Kao predsednik, taj stav je dodatno zaoštrio, NATO je nazivao „zastarelim“, „beskorisnim“, pa čak i „papirnim tigrom“.

Posebne tenzije nastale su nakon neslaganja oko rata u Iranu, kada pojedine članice nisu podržale američku politiku. Tramp je to ocenio kao neuspeh NATO-a, uz poruku da će SAD „zapamtiti“ ko nije stao uz njih.

Da li SAD mogu da napuste NATO?

Iako postoje zakonske prepreke koje otežavaju izlazak SAD iz NATO-a bez odobrenja Kongresa, pravni stručnjaci upozoravaju da predsednik ima široka ovlašćenja u spoljnopolitičkim odlukama. U prošlosti su američki predsednici već jednostrano napuštali međunarodne sporazume.

Međutim, čak i bez formalnog izlaska, Tramp ima načine da oslabi NATO iznutra, smanjenjem broja američkih vojnika u Evropi, povlačenjem iz komandnih struktura ili blokiranjem donošenja odluka unutar saveza, piše Politiko.

Evropa gubi poverenje i traži alternativu

Ovakva politika ostavila je dubok trag među evropskim saveznicima. Poverenje u SAD kao ključnog bezbednosnog partnera ozbiljno je poljuljano, što je pokrenulo raspravu o budućnosti evropske bezbednosti. Evropske zemlje sada imaju tri opcije: da čekaju promenu vlasti u Vašingtonu, da pokušaju da izgrade potpuno nezavisni odbrambeni sistem ili da transformišu NATO u savez sa manjom ulogom SAD.

Novi NATO – sa Evropom u glavnoj ulozi

Treća opcija sve više dobija na značaju, stvaranje „evropskijeg“ NATO-a. To znači da bi Evropa i Kanada preuzele veću odgovornost za sopstvenu odbranu, dok bi američki uticaj bio smanjen.

Već su vidljivi prvi koraci: povećanje vojnih budžeta, obnavljanje obaveznog služenja vojnog roka u nekim državama i ubrzana proizvodnja naoružanja. Paralelno, razvijaju se i dodatne inicijative, poput zajedničkih evropskih vojnih projekata i jačanja saradnje sa Ukrajinom u oblasti odbrambenih tehnologija.

Trka s vremenom

Ipak, ključni problem ostaje vreme. Izgradnja ozbiljnog evropskog bezbednosnog sistema zahteva godine, možda i više od pet, dok se političke i bezbednosne okolnosti menjaju mnogo brže.

U tom procesu važnu ulogu i dalje imaju SAD, njihova saradnja može ubrzati transformaciju, dok bi dalje udaljavanje dodatno zakomplikovalo situaciju.

Kraj jedne ere?

Jasno je da NATO ulazi u novu fazu. Savez koji je decenijama bio oslonjen na američku vojnu i političku moć sada traži novi balans. Paradoksalno, upravo pritisak iz Vašingtona mogao bi da podstakne Evropu da konačno preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Ako se taj proces uspešno sprovede, NATO bi mogao da opstane, ali kao potpuno drugačiji savez nego što je bio do sada.