Privatizacija i prodaja banja u Srbiji, mahom firmama bliskim vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, nezaustavljiva je još od 2019., a posle Kuršumlijske, Gamzigradske, Vranjske, Mataruške, Zlatarske…, čini se da je red stigao i na poznatu Banju Selters u Mladenovcu, u kojoj godišnje na lečenje i oporavak odlazi najveći broj građana naše zemlje o trošku zdravstvenog osiguranja. Naš portal pisao je o lošim uslovima u kojima se u Institutu za rehabilitaciju leče građani Srbije. Oni važe i za one koji su tu o trošku fonda, ali i one koji plate za lečenje.
Buđ, vlagu, prljavu posteljinu, posuđe, zapuštene sobe, kupatila, ali i ambulante, zatekla je Svetlana, kada je stigla u poznati Institut za rehabilitaciju Selters banje u Mladenovcu. U ovoj ustanovi, u kojoj je na tretman za oporavak posle povrede noge došla o svom trošku, ostala je samo 24 sata i jedva dočekala da pobegne, tražila da joj vrate novac, jer kako je za Nova.rs u očaju ispričala, jedva je u tako nehumanim uslovima izdržala i jednu noć. Kao dokaz svega što je navela, poslala je našem portalu i slike na kojima se sve to vidi.
Napisala nam je da je nakon odlaska iz Selters banje, zbog jakih bolova koje i dalje trpi, odmah uplatila rehabilitaciju u Kuršumliji.
„Ovde je raj. Sve je predivno, čisto i dostojno čoveka, nemam nijednu zamerku”, rekla nam je ona.
Na naše pitanje rukovodstvu banje o lošim uslovima odgovor nije stigao, ali jeste na pitanje o potencijalnoj prodaji. V.D direktora Snežana Kostić je navela da o „rečenom Institut za rehabilitaciju nema saznanja“.
U zvanično objavljenom završnom računu za 2022. godinu, navodi se da je manjak prihoda u 2021. bio oko 40 miliona dinara, a u 2022. skoro 50 miliona. Zanimljiv podatak je i da su, bar prema završnom računu, i primanja iz budžeta značajno smanjena. U 2021. godine Selters je zabeležio prihod iz budžeta u iznosu od 28,1 milion dinara, a u 2022. taj prihod je bio svega 3,3 miliona dinara.
A kako je došlo do toga da u Kuršumliji bude “predivno” – prijatnije, čistije i udobnije za pacijente?
Ono što je činjenica jeste da se prodaje ne dešavaju iznenadai preko noći. To po pravilu traje neko vreme jer prethodno treba oboriti vrednost banje.
Svima je već odavno jasno da je recept za ovakav “banjski raj” u Srbiji – višegodišnje puštanje banje “niz vodu”, stavljanje rehabilitacionih centara na doboš, a potom prodaja, tačnije privatizacija, po mogućstvu firmama bliskim vladajućoj stranci u državi.
Naime, investiranje u banje sve je popularnije u Srbiji poslednjih godina, a kako je svojevremeno saopšteno, u planu je prodaja svih 27 banja koje su u vlasništvu PIO fonda.
Sume koje se ulažu su milionske, a investitori su većinom bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Interesovanje za komplekse u banjama poraslo je pre nekoliko godina pošto je država uvela mogućnost dobijanja subvencija za obnovu hotela. Tako, na primer, kupac kupi banju za milion, a od države dobije subvenciju od 10 miliona.
Najsvežiji primeri ovakve matrice su upravo Kuršumlijska Banja i hotel „Žubor“.
Kumršlijska Banja
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u februaru ove godine svečanom otvaranju kompleksa “Žubor” u Kuršumlijskoj Banji, koji je kupilo AD Planinka za 1,4 miliona evra. Inače, Planinka je za rekonstrukciju hotela od države dobila daleko više novca – 2,5 miliona evra. Takođe, neki od glavnih ljudi kompanije i najvećih akcionara, članovi su vladajuće partije, a čine i lokalnu vlast u Kuršumliji.
Predsednik odbora direktora Akcionarskog društva „Planinka“ Radovan Raičević, predsednik je Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Kuršumliji.
„Kako je ovo izgledalo 2006. godine… bilo je kao da je bombardovano, bile su ruševine, a sada je ovde velelepni hotel“, rekao je Vučić tokom obilaska banje.
Preduzeće „Planinka“ je ovom kupovinom dobila hotel sa pratećim objektima površine 16.000 kvadrata i još 95.900 kvadrata zemljišta. Prema pisanju Insajdera, hotelski kompleks u Kuršumlijskoj banji je izgrađen sredstvima od penzijskih doprinosa 70-ih godina prošlog veka kada je PIO fond ulagao u banje, namenski za lečenje radnika i penzionera.
Prema podacima fonda u ovu banju uloženo je 18 miliona evra, a privatizacijom je u penzijsku kasu vraćeno 12 puta manje novca.
Planinka“ u svom vlasništvu ima i Prolom banju i Lukovsku, koje su prodate u ranijim talasima privatizacije. Preduzeće poseduje i fabriku „Prolom voda“, a 1995. godine im je na staranje dat i park prirode Đavolja varoš.
Vrnjačka Banja
U Vrnjačkoj Banji su biznismeni koji se dovode u vezu sa naprednjacima, kupili dva hotela. Aleksandar Papić, blizak saradnik Nebojše Stefanovića, kao jedan od vlasnika firme „Alkantara invest“, kupio je u Vrnjačkoj Banji hotel „Slavija“ za 725.000 evra. Taj hotel je kasnije promenio naziv u „Tonanti“. Tokom 2017. godine, novi vlasnik hotela „Fontana“ postao je Dragoljub Zbiljić, vlasnik firme „Elektrotehnika Južna Bačka“, kompanije čiji se poslovni uspeh prethodnih godina, veže za poslove dobijene od države.
Vranjska Banja
Kompanija „Milenijum tim“, jedan od glavnih saradnika vlasti na skupim projektima finansiranim iz budžeta Republike Srbije, kupila je 2019. godine 8.246 kvadrata zemljišta u Gradskoj opštini Vranjska Banja i nezavršeni hotel od 3.148 kvadrata, u vlasništvu PIO fonda, za 252.564 evra, odnosno 22 evra po metru kvadratnom. Prodaja se odnosila na nepokretnosti, a izvorište geotermalne vode u najtoplijoj banji u Evropi (temperatura i do 94 stepena), zvanično je ostalo u državnom vlasništvu.
Kako je pisao portal Nova ekonomija, ovoj kompaniji država je odobrila novčanu pomoć od 10 miliona evra za izgradnju dva hotela i dve klinike.
Pročitajte još:
Firma, inače u vlasništvu biznismena Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka, angažovana je na najvrednijim projektima u državi kao što je Beograd na vodi.
Niška Banja
Poverenik SNS-a za Niš Zvezdan Milovanović učestvovao je 2019. godine u kupovini hotela „Srbija” u Niškoj banji, a tada je istakao da hotel nije kupio sam, već kompanija „Tvinel”, čiji je on jedan od vlasnika. Milovanović tom prilikom nije hteo da saopšti koliko je plaćen hotel.
Gamzigradska Banja
Preduzeće „Romulijana“ u Gamzigradskoj Banji prodato je za 41,3 miliona dinara (oko 350.000 evra) i to nakon četiri neuspešne prodaje. Novi vlasnik je fizičko lice Jasna Milovanović. Banjski kompleks je bio u stečaju od 2016. godine.
Banja Zlatar
Banjski kompleks Zlatar u Novoj varoši prodat je u martu 2021. godine za preko 2,5 miliona evra. Novi vlasnik je „Metal investmens Jurop“ d.o.o iz Beograda. Ova banja je nekad bila poznata kao centar za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja.
Mataruška i Bogutovačka Banja
Godinama već Mataruška banja je zapostavljena i ruinirana, a posle privatizacije 2021. godine, kada je procenjena vrednost od 1.8 miliona evra, njeno stanje se, nažalost, i dalje ne menja. Naime, Matarušku i Bogutovačku banju je za 1,84 miliona evra kupilo preduzeće FMO Ekonom iz Ušća kod Kraljeva. Novi vlasnik, koji se ujedno i jedini prijavio za ovu licitaciju, bavi se – proizvodnjom metalnih ormara i drugog kancelarijskog nameštaja od metala, a u banje već dve godine nije ulagao, pa je motiv ove kupovine pod znakom pitanja.
Mataruška Banja bila je decenijama poznata u svetu po blagotvornom lečenju neuroloških, reumatskih, degenerativnih, posttraumatskih i drugih bolesti, a pre svega steriliteta i drugih ginekoloških oboljenja.
Banje na čekanju…
U “prodajnom izlogu” su već neko vreme Ribarska Banja u Kruševcu, „Gejzir“ u Sijarinskoj Banji, „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška Banja, specijalne bolnice za rehabilitaciju u Bujanovcu, zatim specijalne bolnice u Vrdniku, Banji Koviljači, Ribarskoj i Sokobanji, a očigledno i Institut za rehabilitaciju Banje Selters u Mladenovcu, koje još čekaju “najbolju ponudu”.
***
BONUS VIDEO: Da li je Gamzigradska banja na prodaju?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar