Buđ, vlagu, prljavu posteljinu, posuđe, zapuštene sobe, kupatila, ali i ambulante, zatekla je Svetlana Mihajlović (37) iz Beograda, kada je stigla u poznati Institut za rehabilitaciju Selters banje u Mladenovcu. U ovoj ustanovi, u kojoj je na tretman za oporavak posle povrede noge došla o svom trošku, ostala je samo 24 sata i jedva dočekala da pobegne, tražila da joj vrate novac, jer kako za Nova.rs u očaju kaže, jedva je u tako nehumanim uslovima izdržala i jednu noć.
Svetlana je u martu ove godine pala i slomila skočni zglob, a kada je skinula gips krenula je na fizikalne terapije u Dom zdravlja Rakovica na Kanarevom brdu.
“Išla sam na terapije u državnu ustanovu više od dva meseca, ali bolovi nisu prestajali. Kada su terapije prošle i dalje sam bila u lošem stanju. Molila sam ortopeda da mi da uput za banjsku rehabilitaciju, ali me je uporno odbijao i govorio da nemam pravo na Banju, a ako želim da idem, da je platim sama. Prvo sam privatno krenula na fizikalnu jer mi ova u domu zdravlja ništa nije pomogla, a potom sam uplatila Banju Selters“, priča Svetlana.
O svom trošku stigla je u banju u četvrtak prošle nedelje i iste večeri tražila je da joj vrate novac i da napusti ovu ustanovu.
„Ono što me je tamo sačekalo je kao horor film. Došla sam na mesto za oporavak, rehabilitaciju, gde bi prema nekim nepisanim pravilima trebalo sve da bude pod konac, da je lečenje, sobe, kreveti, hrana besprekorna, jer je namenjeno ljudima koji su na terapijama. Pritom tamo je bilo još ljudi koji nisu došli preko osiguranja, već su kao ja – platili boravak! Ipak, sačekala me je soba u kojoj se jedva diše od vlage, rđe i prljavštine, posteljina puna buđi i fleka od krvi, na kojoj je valjda trebalo da spavam, prljavo posuđe iz kojeg se jede, u kupatilu buđ čak i na sapunu. Uslovi i u ambulantama su jezivi, a sestre ne brišu krevete za preglede posle pacijenata. Strašno sve to izgleda. U ambulanti gde sam bila na pregledu, posle mene, kao ni pre, nisu menjali papir na krevetu na kojem pacijenti leže. Sve je toliko zapušteno i neuslovno da sam se zgrozila, pripala mi je muka“, opisuje Svetlana kako je izgledao susret sa Seltersom.
U ovu „čuvenu“ srpsku banju došla je da se oporavi, a iz nje je, brže bolje, otišla u stanju šoka.
Pročitajte još:
„Došla sam u banju u Mladenovcu o svom trošku kako bih se što bolje i što pre oporavila. Platila sam iz svog džepa, iako su mi tamo lekari rekli da sam imala indikacije da u banju dođem o trošku osiguranja i da nije trebalo da plaćam. Međutim, meni je u domu zdravlja ispričana druga priča. U svakom slučaju ni besplatno ne bih tamo ostala duže od jednog dana. Kada sam zvala sobaricu da mi očisti sobu, ona mi je ljutito odbrusila da je soba čista i da ne može da izgleda bolje. Potom sam otišla do recepcije i prijavila tu štroku. Međutim, sobarica ni tada nije htela da mi promeni posteljinu i da očisti. Kada sam je i treći put, lepo zamolila da dođe i donese mi novu posteljinu i naglasila joj da neću spavati u takvim uslovima, odgovorila mi je:’Posteljinu čistu nemam, a nemamo ni sredstava za ribanje tako da to Vam je to!‘“, seća se Svetlana tretmana koji je sačekao u ovoj banji.
Osim „higijenom“ u sobama, bila je zatečena stanjem u ambulantama.
„Tamo je sve prljavo i zapušteno, od mesta gde se održavaju terapije i vežbe, do soba i restorana gde se jede. Nakon pregleda, koji mi je unapred bio dogovoren, tog prvog dana, vratila sam se u sobu i nazvala muža u suzama. Rekla sam mu da ne želim tamo da ostanem i da odmah dođe po mene. Potom je on nazvao recepciju, a oni su mu objasnili da ne mogu istog dana da mi vrate novac jer želim da napustim objekat, već da moram da sačekam jedan dan da se vrati šef zbog papirologije“, priča Svetlana.
U tih 24 sata ništa nije jela, nije spavala, samo je čekala da što pre „pobegne“.
„Bila sam očajna i gladna, ali nisam mogla da se nateram da jedem sa tih prljavih tanjira, a tamo nije bilo ni prodavnice da negde nešto kupim. Tu jednu noć preležala sam budna, u svojoj odeći, koja je bila čista, trudeći se da što manje kožom dodirujem buđavu posteljinu na krevetu. Rekla sam sutradan upravi Seltersa da je sramota da primaju pacijente dok je ustanova u ovakvim uslovima. Molili su me da ostanem, uprkos svemu, čak su mi rekli da će mi obezbediti drugi apartman i da će očistiti sobu. Međutim, nije problem samo u sobama, već i u ambulantama, kupatilima, restoranu, posuđu iz kojeg se jede. U poverenju su mi zaposleni rekli da ljudi neprestano odlaze iz ove banje, samo zbog prljavštine, a higijeničari i sobarice tvrde da nemaju sa čim da čiste. Posle te jedne, neprospavane noći, spakovala sam se i otišla“, naglašava naša sagovornica koja se trenutno nalazi u banji u Kuršumliji.
Nakon odlaska iz Seltersa, zbog jakih bolova koje i dalje trpi, odmah je uplatila rehabilitaciju u Kuršumliji.
„Ovde je raj. Sve je predivno, čisto i dostojno čoveka, nemam nijednu zamerku. Oplakala sam onaj jedan dan u Seltersu i ne mogu da verujem da smo kao društvo dotle došli, da dozvolimo da se jedna onakva bolnica raspadne. Tamo odlaze ljudi na oporavak o trošku osiguranja ili sami plaćaju rehabilitaciju. Dan sa smeštajem, hranom i terapijama je 5.700, dok je u Kuršumliji duplo skuplje, oko 9.500 dinara. Ako je potrebno da Selters poskupi da bi bili imali bolje uslove, onda neka tako i urade, ali s obzirom da većinu oporavaka plaća Fond, verujem da ne smeju da dižu cene, pa se zato i raspadaju“, zaključuje Svetlana.
Na naša pitanja o lošim higijenskim uslovima u zgradi Instituta za rehabilitaciju, iz Selters banje u Mladenovcu nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Da li je Gamzigradska banja na prodaju?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare