Danas ova banja propada, a nekada je bila poznato lečilište.
Mataruška banja pored Kraljeva ima bogatu istoriju i neverovatan turistički potencijal, ali je godinama već zaboravljena i zapuštena.
U Jugoslaviji je bila treća po zdravstvenom značaju i smeštajnim kapacitetima, kao i registrovanim posetama. Danas je, ona jedna od retkih banja u Srbiji, koja, ne samo, da nije u funkciji, već je izbrisana iz agende banja, što znači kao takva više ne postoji, kako je naveo dr Predrag Petrović za „Politiku„.
Tokom stodvadesetpetogodišnjeg postojanja, Mataruška Banja je bila utočište mnogima. Prvo su u njoj smeštaj i mir našli ruski imigranti koji su izbegli za vreme Oktobarske revolucije 1918. i stigli do Srbije. Neki od njih su dali značajan doprinos infastrukturnom razvoju banje.
Drugi talas je doneo izbegličku decu poginulih boraca i siromašnih iz Srbije za vreme i posle Drugog svetskog rata (1942–1947). U trećem talasu u Mataruškoj Banji su zbrinute izbeglice pristigle u našu zemlju u doba mađarske revolucije, 1956. godine. Četvrti, najveći prihvat izbeglih i prognanih lica u ovoj banji desio se od 1991. do 1995. godine, tokom raspada SFRJ, kada su ovde stigli ljudi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije, dodaje dr Petrović.
Mataruška Banja je u Evropi i šire bila poznata po tome što je blagotvorna za lečenje neuroloških, reumatskih, degenerativnih, posttraumatskih i drugih bolesti, a pre svega po lečenju steriliteta i drugih ginekoloških oboljenja.
Lekovite mineralne vode Mataruške Banje koje se koriste u ovim terapijama za tretiranje navedenih bolesti specifične su po svom sastavu, pre svega zbog ogromne količine sumpora koji se u njima nalazi; zbog čega se ne koriste u terpijske svrhe pijenjem.
Pored sumpora, hemijskih sastav ovih lekovitih voda čine i: cezijum, stroncijum, fluor, berijum, litijum, kalijum, fosfor, rubidijum. Dva glavna hemijska sastojka ipak su sumpor-vodonik i natrijum-bikarbonat; voda spada u grupu sumporovitih alkalno-kiselih slabih hipeotermi.
U pitanju su, dakle, vode vulkanskog porekla. Prirodnih izvora ovih voda nema, koriste se bušotine, iskopani bunari i kaptaže. Temperature ovih toplih mineralnih lekovitih voda u Mataruškoj Banji se kreću od 37°C do 48°C.
Osim što je sama banja okružena prelepom vegetacijom, šumama, zelenilom i pomenutim planinama, u njenoj blizini se nalazi i nekoliko veoma značajnih kulturno-istorijskih spomenika: Manstir Studenica; Manastir Žiča; Srednjevekovni grad Maglić, piše na sajtu Banje Srbije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare