Šokantni prizori iz prebukirane srpske bolnice: Ove scene su dijagnoza našeg zdravstva koja hitno mora da se leči

Hodnicima jedva može da se prolazi. Sve čekaonice su pune, pa čak i amfiteatar, u kojem nisu predavanja, već pacijenti, koji nemaju gde drugo da sednu, osim u prostoriji za studente.

“Preusmerili smo amfiteatar za pacijente jer nemaju gde drugo da sede dok čekaju preglede. Unutra je zvučnik putem kojeg čuju kada su prozvani”, kaže Mirjana, dok sa ekipom Nova.rs obilazi ustanovu u kojoj se od malignih bolesti godišnje leči 13.000 ljudi, među njima 6.000 novodijagnostikovanih i oko 70. dece.

Čeka se na prijem, laboratoriju, dnevnu bolnicu, hemioterapiju, ambulante... Spuštenih pogleda, oboleli izmučeni od podmukle bolesti sede, ili jedva stoje, oslonjeni na zid, u polumračnim hodnicima, čekajući da prozovu njihovo ime, ne bi li završili sa procedurama i što pre napustili bolnicu. Na hodniku, na pokrentom krevetu, leži žena pokrivena ćebetom.“Gde vam je pratnja? Zašto je ova žena sama?”, nervoznim glasom pita medicinska sestra i odmah poziva kolege da pacijentkinju pomere sa hodnika i liftom je prebace na odeljenje.

“Lečimo ljude od najtežih, najpodmuklijih bolesti u zgradi staroj 80 godina, a zidove ne možemo da rastegnemo, pa da svi komotno stanemo. Osim što smo ustanova tercijarnog nivoa, mi smo i nastavna baza. Imamo ovde studente koji od nas uče i za koje nam takođe treba prostor. Od perioda kada je zgrada podignuta i otvorena, do danas, broj pacijenata je utrostručen. Ovde sam 35 godina, a broj obolelih je sada više nego duplo veći pre 20 godina, to znam sigurno”, naglašava Mirjana, dok se probija kroz gužvu na prvom spratu, gde oboleli čekaju pregled, laboratorijske nalaze i hemioterapiju.

Nailazimo na doktora koji se sa studentima Medicinskog fakulteta provlači kroz nepreglednu gužvu, dok mladim, budućim kolegama, objašnjava metode lečenja onkoloških oboljenja.

“U dnevnoj bolnici je sve puno. Imamo 17 stolica, plus tri kreveta za teško obolele, koji ne mogu da sede dok primaju terapiju. U pripremi je nova dnevna bolnica, dok čekamo novu zgradu, koja nam je neophodna što pre”, kaže glavna sestra ove ustanove.

Stara zgrada povezana je sa novim objektom “Onkologija Dva”, u kojoj se rade samo zračne terapije. Prolazimo ispod “tople veze” i stižemo u deo “za mašine” koje spašavaju živote.

“Svakoga dana zračimo i do 400 pacijenata. Iako smo dobili dva nova aparata za zračenje, koji su vrlo precizni i sofisticirani, i dalje ne možemo da se oslobodimo noćne smene. Radimo u tri smene, ležeće pacijente, sa stacionara, zračimo uveče, a ambulantne tokom dana. Ono što su svetski standardi u radioterapiji, važe i kod nas. Ovde se zrače sva deca sa malignitetima. Dok se Skoplje nije uključilo u ove terapije, kod nas su se zračila sva deca i iz Makedonije i Albanije, ne samo iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, odakle i dalje najmlađe pacijente upućuju ovde,” objašnjava Mirjana.

Ljudi na zračenje dolaze redovno po dva, tri meseca u kontinuitetu.“Pokušavamo da prilagodimo ovaj prostor čoveku, znači da ljudima bude koliko toliko prihvatljivo kada su na terapiji, da se ne osećaju kao da dolaze kod Mengelea. Sada se spremamo da uvedemo i jednu od metoda koja se radi u samo par centara u celom svetu, a to je zračenje celog tela”, najavljuje Nikola Gavrilović, glavni tehničar radioterapije.

Aparate za zračenje i stručnjake koji na njima rade, poseduju i klinike u Nišu, Novom Sadu, nije Beograd jedini, ističe on.

“Međutim, postoje neke procedure, tehnike, koje samo mi radimo, među njima je i zračenje dece, a zbog čega je najveći broj pacijenata upućen u Beograd. Ipak je ovo Institut i mi smo nastavna baza za sve te centre, pa je razloga mnogo zašto su kod nas uvek najveće gužve”, naglašava Gavrilović.

U Institutu trenutno leži skoro 350 ljudi, a svakoga dana kroz dnevnu bolnicu prođe i do 500 obolelih.

“Posle najtežih talasa kovida, pacijenti su u velikom broju počeli da dolaze na lečenje raka, na dijagnostiku, terapije. Uvek je ovde bilo mnogo obolelih, pa iako se trudimo da što pre završe sve neophodne procedure, činjenica je da naši kapaciteti nisu dovoljni i da su zato ovolike gužve. Ova zgrada ne zadovoljava ni prostorne, ni organizacione potrebe pacijenata koje zbrinjavamo. Sobe u kojima leže pacijenti nemaju kupatila, već svi koriste zajedničke toalete na odeljenjima, što je nedopustivo u 21. veku. Vodimo kampanju da dobijemo novu zgradu, za koju postoji idejni projekat i određen je prostor za izgradnju i komisija za prostorno planiranje. Sa novom ministarkom, koju sam nasledio na ovom mestu, nadam se da ćemo imati podršku i da će ubrzo krenuti realizacija”, kaže za Nova.rs onkološki hirurg doc. dr Milan Žegarac, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Podsetimo na, nažalost, crnu statistiku koja pokazuje da u Srbiji od različitih vrsta raka godišnje oboli više od 40.000 ljudi, a da ova podmukla bolest odnese više od 20.000 života. Naša zemlja je na 18. mestu u Evropi po učestalosti obolevanja od malignih bolesti, a na drugom mestu po smrtnosti. Po broju umrlih od raka pluća smo na prvom mestu, a u samom vrhu smo i po broju umrlih od raka dojke i raka grlića materice, pa se nadamo da će država i Ministarstvo zdravlja uskoro odrediti rok za početak radova na izgradnji nove zgrade Instituta za onkologiju, koja je i obolelima i zdravstvenim radnicima preko potrebna.BONUS VIDEO: Direktor Instituta za onkologiju otvoreno o hororu koji preživljavaju i lekari i pacijenti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=intervjudrmilanzegaracdirektorinstitutazaonkologijuik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5511019"]