Sa 4 milijarde mogli smo da se spasimo gušenja, ali smo izabrali „Čistu Srbiju“

Društvo 27. apr. 202220:49
Podeli:
Foto:promo cista srbija; shutterstock

Kroz projekat „Čista Srbija“, država će gradovima obezbediti zastarela postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Investicija realizovana kroz kineski kredit od četiri milijarde evra ostaviće pustoš iza sebe za svega nekoliko godina, dok će akutni problemi ostati nerešeni – nećemo imati čistiju ni zemlju, ni vazduh ili vodu.

Iako deluje zdravorazumski da će projekat doprineti boljem stanju životne sredine, dugoročno on će napraviti nefunkcionalan sistem koji neće rešiti goruće probleme u zemlji. Umesto toga, novac se može investirati u rešavanje problema zagađenosti vazduha, ali to nisu prioriteti.

Milenko Jovanović ispred Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Nova.rs da se ovom investicijom ne rešavaju akutni problemi u zemlji, te da je pre bilo kakve realizacije neophodno napraviti spisak stvari koje treba uraditi.

„Potrebno je rešavati akutne probleme i nešto za šta se odmah može videti poboljšanje. Mi možemo da planiramo solarno grejanje u Beogradu, ali to može biti sprovedeno tek za 20 godina. Dakle, prvo je potrebno napraviti popis akutnih problema u vodi, vazduhu i zemlji. Srbija prečišćava možda 10-15 odsto otpadnih komunalnih voda, što je skandal. To su stvari koje ne trpe odlaganje“, naglašava Jovanović.

Milenko Jovanović Foto:Ivan Dinić/Nova S

Naš sagovornik ističe da je pitanje zemljišta potpuno zanemareno, te da je to neophodno rešavati.

„To više nije pitanje samo Bora ili Smederava, već su mnoge crne tačke u u zemlji potpuno zanemarene. Ogroman broj je tih crnih tačaka, a njima se niko ne bavi. Još jednom ističem, prvo se treba uraditi popis svih problema i krenuti u njihovu realizaciju. Dosta je bilo govora o Rio Tintu, od njega niko nije preminuo“, dodaje on.

Jovanović ističe da su prema zvaničnim podacima građani najviše izloženi problemima vezanim za kvalitet vazduha.

„Za dve milijarde evra mi možemo drastično da smanjimo problem aerozagađenja. Uz takva ulaganja zagađenje bi bilo niže za približno 15 odsto, što je barem 2.000 spašenih života. Pored toga, možemo investirati u nova ložišta, kvalitetniji lignit, suva drva. Ložišta moraju da se zamene širom Srbije, a najsiromašniji će dobiti besplatno, neko će dobiti u pola cene, a neko uz kredit. To su sve opcije kako da se investira ovoliki iznos“ objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o konkretnim rešenjima, deo ulaganja može se orijentisati na prelazak na loženje putem peleta i druge "čistije" materijale.

„Ukoliko se investira samo 2,6 miliona evra, Valjevo može postati svetski rekorder u smanjenju emisije zagađujućih materija. Za godinu dana se može smanjiti zagađenje za 20 odsto. To je jedan od primera kako se efikasnije mogu raspodeliti namenjenja sredstva. Posebno je pitanje ko će kontrolisati koriščenje ovog novca, ali to kinesku stranu i ne zanima“, zaključuje naš sagovornik.

Stručnjak i jedan od osnivača Nacionalne ekološke organizacije Dejan Lekić kaže za Nova.rs da iza ovakvih kredita isključivo stoji pitanje netransparentnosti.

„Problem prečišćavanja otpadnih voda jeste naša obaveza zbog evropskih integracija, a naša zemlja se nalazi na žačelju u Evropi kada je reč o prečišćavanju. Ogromni fondovi namenjeni su kreditiranju za poboljšavanje situacije oko stanja životne sredine, ali mi smo se odlučili za komercijalne kredite iz Kine. Što se mene tiče, jedini razlog uzimanja ovakvih kredita je netransparentnost“, kaže Lekić.

Dejan Lekić, nekadašnji, bivši načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine, intervju
Dejan Lekić Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Poput Jovanovića, naš sagovornik ističe da je neophodno napraviti listu prioriteta u koje treba investirati.

„U svim većim gradovima u Srbiji prekomerno je zagađen vazduh i umesto da napadnemo taj problem sa svih mogućih strana, mi ostajemo nemi na to. Cela populacija južno od Dunava izložena je prekomernom zagađanju vazduha. Umesto da sami stvorimo prioritete, nama neko sa strane određuje šta su akutni problemi u našoj zemlji. Polovina stanovništva udiše nezdrav vazduh, a time se ne bavimo. Za ovaj novac mogu se rešiti sve toplane ili se napraviti sistem subvencija“, objašnjava Lekić.

Prema njegovim rečima, cela stvar „smrdi“ jer ne postoje kriterijumi zbog kojih je uzet baš ovaj kineski kredit.

„Čak i ukoliko napravimo pomenuti sistem, on će biti funkcionalan nekoliko meseci jer nemate izgrađenu organizacionu strukturu. Mi zapravo glumimo da ćemo to da radimo“, zaključuje on.

Bonus video: Biljana Stojković - Prevareni smo, stižu mašine u Jadar

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar