Rudar iz Leposavića zaražen mišjom groznicom: Hitno prevezen u UKC Kragujevac

Rudar koji je radio u Leposaviću, doveden u bolnicu u lošem stanju pošto s ezarazio mišjom groznicom, potvrdila je za "Blic" načelnica infektološkog odeljenja KBC Kosovska Mitrovica dr Danica Radomirović.On je prebačen je u intenzivnu jedinicu Kragujevac.Radomirović je pojasnila da se to desilo pre dve nedelje, te da su oni sumnjali na to oboljenje, ali pošto nemaju mogućnost dijagnostike, to se moralo obaviti u Kragujevcu."Čovek je radio u rudniku, ali na spoljnim radovima. Tu negde je i došlo do infekcije koja se prenosi preko glodara", kazala je ona i dodala da se pacijent sada oporavlja.

Šta je mišja groznica?

Kako je za "Blic" objasnio prof. dr Branislav Tiodorović, mišja groznica javlja se retko, ali da svakako treba biti oprezan u određenim situacijama, naročito kada je čuvanje hrane u pitanju."Mišja groznica javlja u jesen, ali može i tokom leta, ali treba napomenuti da se zaista javlja retko. Obično se javlja kod seoskog stanovništva, na planinama, gde čuvaju ovce, stoku... Poljskih miševa sada ima nešto više što može napraviti problem ako se recimo loše čuva hrana kao što je mleko, a posebno sir. Oni mogu da zaraze hranu, a najopasnije je što uriniraju preko mleka ili sira preko hrane koja nije zaštićena. Kada neko uzme tu hranu može da se zarazi, tako se mišja groznica javlja kod ljudi u gradu preko namirnica. Ali svakako, oni koji proizvode sir u svom domaćinstvu ili mleko, znaju kako se to drži a razlog je upravo taj da miševi ne dođu do njega", kaže profesor Tiodorović.Broj registrovanih slučajeva u Republici Srbiji se u proteklih 10 godina kreće od 3 do 52 godišnje (prosečno oko 15 obolelih godišnje) i najviše zavisi od brojnosti glodara. Najveći broj obolelih u pomenutom periodu je bio 2014. godine.Kako su nedavno za "Blic" objasnili iz Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", od početka 2023. godine do sada je registrovano 14 obolelih od hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom od čega su četiri slučaja sa područja Moravičkog okruga.

Rezervoar virusa su mišoliki glodari kod kojih se virus održava u prirodnim žarištima.Ljudi se zaražavaju u kontaktu sa glodarima ili njihovim izlučevinama, odnosno predmetima koji su zagađeni izlučevinama glodara, uključujući i hranu i vodu koja nije na odgovarajući način zaštićena. Takođe, ljudi se mogu zaraziti i udisanjem kontaminirane prašine. Bolest se ne prenosi sa čoveka na čoveka, uglavnom se javlja kod određenih kategorija ljudi koji su zbog prirode posla kojim se bave više izloženi (šumari, poljoprivrednici i dr.). Inkubacije koja traje od 3 do 45 dana, ispoljava najčešće u blagoj formi sa infektivnim sindromom sličnom gripu i završava se potpunim ozdravljenjem bez posledica. U tim slučajevima je teško postaviti dijagnozu jer se najčešće i ne traži specifična laboratorijska dijagnostika za ovu bolest. Kod manjeg broja obolelih se javljaju teže kliničke forme praćene visokom temperaturom (do 40 stepeni), bolovima u krstima, stomaku, izraženom malaksalošću, sa hemoragičnim i bubrežnim sindromom. Česte su i plućne manifestacije. Kod teških formi letalitet se kreće i do 10%", navode iz "Batuta".BONUS VIDEO: Šta je virus Zapadnog nila, ima li razloga za strah?