Položaj radnika u Srbiji danas bi mogao da se okarakteriše kao "najnevažnija sporedna stvar na svetu", radnik je potpuno obespravljen, o njemu se ne govori i doživljava se kao "nužno zlo", kaže za portal Nova.rs Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.
U prvomajskom intervjuu za naš portal, Ristić navodi da u Srbiji imamo desničarsku vlast, koja programski ne prepoznaje radnike.
Srpski radnik danas je potpuno obespravljen sa tendencijom daljeg gubitka svih prava, smatra Ristić i dodaje da ga kao sindikalnog aktivistu onespokojava najavljena izmena Zakona o radu.
„Za sledeću godinu planirana je izmena Zakona o radu, a svesni smo da se sve izmene rade pod pritiskom krupnog kapitala. Ovde pre svega mislim na inostrani kapital, a prema dosadašnjim iskustvima sa stranim investitorima, strahujem da te izmene neće biti u interesu ljudi koji žive u ovoj zemlji“, kaže Ristić navodeći da i tokom pandemije virusa može da se definiše odnos države prema radnicima.
„Mi sada imamo situaciju da će od ponedeljka sve fabrike početi da rade, bez jasno definisanih zaštitnih mera koje treba da postoje. Ni u jednom dokumentu koji je Vlada donela ne postoje tačno propisani uslovi rada u vremenu pandemije. Prvenstveno mislim na industrijskog radnika, ali takvog dokumenta nema ni za radnike u kancelariji.
Postoje opšti uslovi – dva metra, maska i rukavice, ali nigde nije predviđeno kako će to da se kontroliše. Kada u fabriku uđe dve- tri hiljade ljudi, to je nemoguće ostvariti. Takođe, Vlada nigde nije navela ni koja je maska predviđena za koje radno mesto, uglavnom su radnici dobijali platnene maske, a imamo stav Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da maske od tekstila nisu adekvatna zaštita, pa se i na tom primeru vidi nebriga države prema radnicima“, objašnjava Ristić.
Kao deo radničke obespravljenosti, Jugoslav Ristić navodi i činjenice da se u privatnim kompanijama, kao i u fabrikama u inostranom vlasništvu zabranjuje sindikalno delovanje. Prema njegovim rečima, pokušaji da se pokrene sindikat, završavaju se otpuštanjem radnika koji se na to usude.
„Sindikati su civilizacijska potreba, to je grupna odbrana radničkih prava. Zabranjivati sindikalno delovanje predstavlja kršenje civilizacijskih normi. Danas imamo situaciju da se u firmama koje su došle u Srbiju zabranjuju sindikati. Ide se čak i dotle da postoje strane kompanije koje u svojim matičnim zemljama imaju sindikate, ali ne dozvoljavaju sindikalno udruživanje srpskih radnika“, kaže Ristić i dodaje da takvo postupanje inostranih poslodavaca proističe iz stava države.
Radničko udruživanje je retka pojava i u privatnim kompanijama u domaćem vlasništvu, kaže.
„Sindikati su preostali uglavnom u državnim preduzećima i onima koja su preživela privatizaciju, a imaju tradiciju sindikalnog organizovanja od ranije. Radnicima je Ustavom zagarantovano pravo da se sindikalno organizuju, ali se u Srbiji to prećutno toleriše, a otkazi sindikalnih lidera se podvode pod ‘tehnološki višak’. Očigledno je da nesavesni poslodavci sindikat vide kao prepreku i gledaju da ga u svakom smislu eliminišu“.
Neisplaćivanje zarada na vreme i neplaćanje prekovremenog rada su najčešći prekršaji poslodavaca prema radnicima u Srbiji, navodi Ristić uz objašnjenje da se radnicima „zakida“ na sve moguće načine. On smatra da je za poboljšanje statusa radnika potrebna nova privredna strategija.
„Da bi se promenio položaj radnika u društvu, potrebno je da država razume da su radnici esencija svakog društva, da su oni najznačajniji deo koji stvara novu vrednost i društveni dohodak. Tek kada budemo imali takvu državu, imaćemo i zadovoljne ljude. To je suština, mi nemamo državu koja je posvećena ljudima koji žive ovde, već državu koja je posvećena stranim investitorima i radi po stranim nalozima. Takva država ne može da bude dobra za svoje građane i zato kažem da je radnik ‘najnevažnija sporedna stvar na svetu'“, zaključio je Ristić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare