„Probudi se“: Može urbanizacija Košutnjaka, ali bez seče

Društvo 06. jul. 202008:08
Podeli:

Pre zuba vremena košutnjačka stabla mogao bi da nagrize zub motorne testere. Posle privatizacije Avala filma planska dokumentacija pokazuje da će zbog novog stambeno-poslovnog objekta biti žrtvovana trećina gradske šume.

Na ovu temu su u jutarnjem programu TV Nova S „Probudi se“ razgovarali predstavnik udruženja Bitka za Košutnjak Dejan Jovanović i profesor Arhitektonskog fakulteta u penziji Mihajlo Timotijević.

Jovanović kaže da su bila upozorenja da će doći do seče stabala u šumi u Košutnjaku, ali da se nije znalo šta se planira sagraditi na mestu posečenog drveća.

„Imali smo upozorenja od nekih ljudi da se priprema ovo što se priprema, s tim što su bile različite informacije šta je u pitanju, šta će to da nikne. Za sve je bilo zajedničko da će stradati velika površina. Nismo imali baš sve detalje. Prošle godine smo pokušali da upozorimo, ali nije vredelo“, tvrdi Jovanović.

On navodi da u planskoj dokumentaciji postoji informacija da će trećina stabala u Košutnjaku nestati, ali smatra da se ne treba fokusirati samo na broj stabala.

„Čak i da nema nijedno stablo, jednostavno kapacitet saobraćaja i druge infrastrukture ne zadovoljava ni minimum da se može tolika kvadratura graditi tu. To je jedna zamka sa kojom su nas prevarili investitori, Putevi Srbije i ministarstvo. Kad se vežete za broj stabala, onda oni kažu zasadićemo tri puta više stabala negde i nadoknaditi drvnu masu“, mišljenja je predstavnik udruženja Bitka za Košutnjak.

Penzionisani profesor Arhitektonskog fakulteta Mihajlo Timotijević ističe da postoji opravdana urbanizacija Košutnjaka, ali se mora znati i način na koji će se to sprovesti.

„Postoji potreba za urbanizacijom i uređenjem prostora, ali u sasvim drugom pravcu. Ono što je ovde nekako najvažnije jeste to što se zaboravlja da je dolazak Avala filma 60-ih godina u parkovsku zonu bio unikat, kao afirmacija tog zelenog prostora. Avala film se prikazati kao nešto što je vezano za kulturu, a stotine hiljada kvadrata poseći ogroman broj stabala i učiniti jedno veliko zlo ne samo ovog dela grada nego Beograda u celini“, poručuje profesor Timotijević.

Kako dodaje, kvadratura od oko 600 hiljada kvadratnih metara mora da donese posledice i promene u saobraćajnim tokovima u vreme u kome se gura budućnost nekog velikog transportnog sistema na Makiško polje.

„Mi danas vidimo koja je to gužva u Košutnjaku i koji su to problemi, nisu od juče, ali se višestruko uvećavaju i na ovaj način stvaraju ogromne ekološke probleme i postojećim i budućim stanovnicima“, naglašava Timotijević.

Komentari

Vaš komentar