Pitanje za krizni štab: Zašto ne testiramo kontakte?

Društvo 03. nov. 202020:23 > 20:27
Podeli:
Foto: TANJUG / ZORAN ZESTIC / an

Broj zaraženih skače iz dana u dan i svima je jasno da je u pitanju treći talas koji preti da bude gori od prethodna dva. Dok se Evropa zatvara, a Slovačka sprovodi masovno testiranje građana, u Srbiji, međutim, ne postoji čak ni obaveza testiranja kontakata osoba za koje se utvrdi da su pozitivne na koronavirus.

„Tesitrajte, testirajte, testirajte“, jedna je glavnih preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Predstavnik SZO u Srbiji Marijan Ivanuša neprekidno ponavlja da je uz poštovanje osnovnih epidemioloških mera važno da se testiraju ljudi koji imaju simptome i kao i da se u karantin stave njihovi kontakti.

„Ako neko ima simptome odmah da ide da se testira, da se stave kontakti u karantin i naravno, oni koji imaju simptome da idu pravovremeno na lečenje, jer pravovremeno lečenje može spasavati živote“, naveo je više puta poslednjih dana Ivanuša.

Foto:Tanjug/Michael Kappeler/dpa via AP

Slovačka je testirala skoro polovinu svog stanovništva u nadi da će usporiti širenje virusa i izbeći zatvaranje stanovništva, kome već pribegavaju mnoge evropske zemlje. Možda je to, prema ocenama nekih epidemiologa i preterana mera.

Međutim, iskustva iz naše svakodnevnice predstavljaju drugu krajnost. U Srbiji se ne testiraju čak ni kontakti osoba za koje se potvrdi da su pozitivne, već samo dobiju preporuku da vode računa o epidemiološkim merama i da se jave lekaru ukoliko dobiju neke od simptoma zaraze.

Zašto je to tako nismo uspeli da dobijemo odgovor od viđenijih članova Kriznog štaba, jer su ostali nemi na naše pozive i SMS poruke.

Na početku epidemije imali smo restriktivnu politiku kada je u pitanju testiranje jer nije bilo dovoljno testova, to su nam jasno već prvih meseci priznali pojedini članovi Kriznog štaba. Mada su i tada članovi porodica zaraženih stavljani u izolaciju, čak su u pojedinim slučajevima kontrolisani da li se pridržavaju te mere.

Međutim, prema svim najavama sada bi trebalo da ima dovoljno testova, bar su tako obećali ključni ljudi države. Jasno je da ne možemo kao Slovaci da testiramo milione ljudi (između ostalog zato što nemamo ni kapacitete), ali zar ne bi bilo logično da ukoliko je neko pozitvan, bude odmah bez ikakavih dodatnih razloga testirana bar njegova najbliža okolina?

Na to već danima u svom obraćanjima upozorava i epidemiolog Zoran Radovanović.

Gužva pred kovid ambulantom Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

„Tu nema mesta maštovitosti ni improvizacijama, jer se treba osloniti na već relativno bogata strana saznanja, kao i na naša sopstvena iskustva. I srednjoškolci su već naučili uporno ponavljanu poruku Svetske zdravstvene organizacije: testirati, testirati, testirati. Dakle, dobitnu kombinaciju predstavlja masovna primena PCR testa, a uskoro i antigenskih, ali ne i seroloških testova. Cilj je otkrivanje i izolovanje pozitivnih ispitanika, pa zatim uporno traganje za njihovim kontaktima, tj. osobama koje su od njih mogle da se zaraze“ napisao je nedavno Radovanović.

Uz pitanje da li imamo dovoljno testova, sledi i ono o tome šta rade laboratorije „Vatreno oko“, koje su tako slavodobitno otvarane po Srbije. Zar to nije dovoljno kapaciteta da se provere kontakti?

Uz sve ove nedoumice uznemiravaju i iskustva iz pojedinih bolnica gde je za obolele ukinut kontrolni test.

„Nakon dve nedelje lakše kliničke slike i popijene propisane terapije, kada sam doktorki rekla da se osećam dobro, ona je potvrdila da sam zdrava bez ponovljenog PCR testa“ iskustvo je jedne Beograđanke koja je nedavno prebolela koronu.

Pojedini lekari misle da možda problem nisu više ni testovi, koliko nedostatak zdravstvenog kadra da isprati i testitranje, ali i proveru kontakta i eventualnu njihovu izolaciju. Ako ne testiramo kontakte, ne radimo kontrolne testove, ne vodimo računa o samoizolaciji, da li smo to mi, odnosno rukovodeći zdravstveni ljudi ove zemlje, odlučili da se prepustimo dolasku virusa, pa da vidimo ko je jači.

Jasno je da mentalitet našeg naroda, a bojim se prvenstveno onih koji ga predvode, voli ta nerealna odmeravanja snaga sa mnogo jačim od sebe, u kojima mi uvek, bar u mašti, pobedimo. Da u ovom nadmentanju cena junačenja ipak nije suviše velika?

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar