Izdavačka kuća Klet saopštila je danas da će biti zamenjena sporna pitalica koja se našla u lektiri "Narodne umotvorine lake za đake trećake" autorke Nataše Stanković Šošo.
„Sporna pitalica će, uprkos činjenici da je autentična i preuzeta iz relevantnih izvora, u sledećem izdanju biti zamenjena novom, koja obrađuje istu temu – društveni problem siromaštva“, kaže se u saopštenju.
U pomenutoj knjizi pitalica glasi: „Pitalo Ciganče majku: Koji je dan najdulji u godini? – Oni kad se čeka večera bez ručka“.
Uputivši još jednom izvinjenje romskoj nacionalnoj zajednici kojoj su povređena osećanja izborom pitalice, iz „Klet“ su podsetili da sporni izraz nije upotrebljen prvi put u „Narodne umotvorine lake za đake trećake“, već se nalazi u literaturi koja predstavlja pouzdani izvor za pripremu udžbeničkih izdanja, poput lektire.
„Knjiga “Narodne umotvorine lake za đake trećake“ sadrži izbor narodnih brzalica, razbrajalica, zagonetki, pitalica i poslovica primerenih uzrastu učenika i
preuzetih u autentičnom obliku iz relevantnih zbirki i antologija usmenog stvaralastva“, saopštio je izdavač.
Kako je navedeno, sporna pitalica se može naći u izvorima kakvi su „Antologija govornih narodnih umotvorina“, knjiga devet, matice srpske i Srpske književne zadruge iz 1972. godine, i „Od kako se zemlja ohladila (prozni oblici srpske narodne književnosti i male folklorne forme“ Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz 1997. godine.
Iz „Klet“ su istakli da se „kriterijum za izbor kratkih usmenih formi u lektiri zasnivao na autentičnosti građe, njihovoj primerenosti uzrastu učenika, tematskoj raznovrsnosti i poučnosti“.
„Odabrani primeri pružaju mogućnost učenicima da uvežbaju izgovor brzalica i razbrajalica, razumeju prenesena značenja zagonetki, bogate rečnik, uočavaju bitne pojedinosti, osobine, postupke likova i razumeju poentu u pitalicama“, kaže se u saopštenju.
Iz „Klet“ su još jednom istakli „da je odabirom pitalice namera autorke Stanković Šošo bila da omogući učenicima da promišljaju o siromaštvu iz različitih pozicija“.
Izdavač je podsetio i da poemu „Cigani“ Aleksandra Sergejeviča Puškina i zbirku pesama „Ciganski romansero“ Federika Garsije Lorke učenici godinama unazad obrađuju u školskim klupama.
„Dosad nijednom nismo imali priliku da čujemo da je reč o diskriminaciji ili omalovažavanju romske nacionalne zajednice“, istakli su iz „Klet“.
Prema njeihovim rečima, „slično se može reći i za pesmu Jovana Jovanovića Zmaja “Ciganin hvali svoga konja“, kao i mnoga druga književna i umetnička dela koja u svom nazivu ili tekstu sadrže spornu reč“.
BONUS VIDEO Međunarodni Dan Roma – između diskriminacije i integracije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar