Burno negodovanje pokreta Opre Roma zbog pitalice u lektiri za treći razred osnovne škole izdavačke kuće Klet, u kojoj je romsko dete nazvano "Ciganče" otvorilo je pitanje da li bi sva književna dela u kojima se pominje "istorijski uvredljiv i protivzakonit naziv za Rome", kako navodi Opre Roma, trebalo izbaciti iz školskih programa i udžbenika.
Pojašnjenje IK Klet da izborom ove pitalice romsko dete nije pomenuto u negativnom kontekstu i da je namera bila da se skrene pažnja na društveni problem siromaštva, nije zadovoljilo Opre Roma koja i dalje smatra da je „namera izbora narodne umotvorine i asocijacije Roma sa siromaštvom rasistička“.
Zamerili su iz tog udruženja i Ministarstvu prosvete na neodgovornom vođenju obrazovne politike, reagujući na navode prosvetne vlasti da oni ne propisuju, niti odobravaju sadržaj lektire.
Iako pitalica koju je urednički tim Kleta odabrao da se nađe u lektiri sa narodnim umotvorinama nije navedena u programu za treći razred osnovne škole, na spisku književnih dela koja su se obrađivala ili se danas obrađuju na časovima srpskog jezika i književnosti postoje i ona u kojima se pominje termin Cigani.
Među njima je poema „Cigani“ Aleksandra Sergejeviča Puškina i zbirka pesama „Ciganski romansero“ Federika Garsije Lorke.
Starije generacije dobro se sećaju pesme Jovana Jovanovića Zmaja „Ciganin hvali svoga konja“ koja, prema rečima učitelja, nema nikakve veze sa diskriminacijom romske nacionalne manjine.
Da li književna dela u kojima se Romi nazivaju Ciganima treba izbaciti iz lektire jer podstiču diskriminaciju prema ovom narodu ili bi pak ona trebalo da budu povod da se na školskim časovima progovori upravo o diskriminaciji kojoj su često izloženi, za sagovornike Danasa nema dileme.
„U programu srpskog jezika i književnosti je pesma ‘Romansa mesečarka’ iz Lorkine zbirke ‘Ciganski romansero’ i to je prilika da se deci skrene pažnja na težak položaj romske zajednice, kao i da se to integriše u znanje đaka“, kaže za Danas Nenad Gugl, profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji.
Gugl napominje da su Romi dali ogroman doprinos kulturi, muzici, plesu, igri…
„Oni nose u sebi umetnički gen, odnos prema životu koji je pun žara i vrlo su dragoceni. Upravo ovakva umetnička dela služe da se predrasude koje ljudi imaju o Romima na neki način ponište, da se skrene pažnja na dobre strane kojih je mnogo, na dopinos te zajednice kulturi, a na kraju krajeva i na njihov način života koji je bez ostatka. Oni žive hrabrije od nas i to jeste stvar za divljenje“, kaže Gugl.
Opširnije pročitajte na portalu Danas.
***
BONUS VIDEO Međunarodni Dan Roma – između diskriminacije i integracije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar