Postoje neka pravila u novinarskom poslu koja se već godinama sve manje uvažavaju, još manje poštuju. Što bi se, rezonuju mnogi, pridržavali bilo čega, sad kad je sve dozvoljeno i kad je sve manje poštovanja i prema profesiji, i prema javnosti, i prema istini.

„Ako se činjenice ne uklapaju u moj tekst, to gore po činjenice“, govorio je još na početku karijere jedan od bardova te „nove bezosećajnosti“. Što bi se, rezonuju sledbenici takve novinarske „škole“, ako više nisu važne činjenice, obazirali na neke uglavnom nepisane uzuse.

Takvo je i pravilo da se navođenjem inicijala štiti identitet maloletnika, ali i pravo pretpostavke nevinosti osumnjičenih do izricanja sudske presude. Za neku docniju analizu svakako je interesantno masovno kršenje oba ova običaja u slučaju koji ovih dana trese Karaburmu.

Iako je u početku korektno navođeno da je u nedelju 18. jula na pešačkom prelazu u Ulici Marijane Gregoran nesavesni vozač pokosio Mihaila Balića (43) i njegove sinove L. B. (4) i S. B. (9), a onda dodao gas i pobegao, već dva dana kasnije, kad je preminuo stariji Stefan, a počeli protesti građana – postalo je veoma važno da žrtva ima puno ime i prezime.

Iako je u početku korektno navođeno da je “brzom akcijom policije uhapšen 38-godišnji L. G.”, onog trenutka kad se pročulo da je pušten iz pritvora – više ništa nije moglo da zaustavi ni proteste, ni objavljivanje podataka iz podebljeg dosijea počinioca ovog ugrožavanja učesnika u saobraćaju, nanošenja povreda sa smrtnim ishodom, napuštanja mesta nesreće i nepružanja pomoći.

Činjenica da je Lazar Galić zvani “Laza Bojler” čak deset puta pravosnažno osuđen za razna krivična dela, uz još šest prekršajnih saobraćajnih prijava, kao da je automatski ukinula njegovo pravo da ne bude kriv dok se to ne potvrdi sudskom presudom. Presuda javnosti i strah nadležnih od eskalacije nezadovoljstva građana, za početak, rezultirali su ne samo njegovim punim identitetom, već i vraćanjem u pritvor.

Najapsurdnije je da su na kraju inicijali ostali samo sutkinji koja je Galića pustila iz pritvora. Istina polovično, pa je objavljeno da je reč o Radmili Đ. iz Prvog osnovnog suda, koja “ne voli da sudi saobraćajke”! Time je upravo pravosuđe detektovano kao glavni krivac što nam deca ginu po ulicama, a višestruki povratnici neometano ugrožavaju sve nas.