29
Ukoliko niste svesni gde živite, shvatićete čim vas zaboli zub. Pavle je morao kod zubara, a njegova priča je jedno u nizu svedočansatva o kolapsu zdravstvenog sistema i objašnjenje zbog čega u Srbiji nije lako imati baš sve zube u vilici.
Večita „boljka“ u Srbiji jeste pregled kod zubara. Skupi su, čeka se i retko gde se desi da vas dočekaju kako treba, uvek su ljuti što ste došli. To se upravo desilo i meni, Pavlu Ivkoviću.
Naime, zvao sam svoj Dom zdravlja u Vrčunu jedno barem deset puta. Na kraju, upornost se isplatila, javila mi se žena koje je bila nervozna (bio bih i ja da radim u takvim uslovima), no da se vratim na temu, imao sam problem sa zubom koji je ispao sam od sebe, a koren mi je ostao u vilici, kada sam je pitao kada radi zubar, rekla mi je da radi u jutarnjim časovima i to samo tri puta nedeljno. Nije mi bilo pravo da to čujem, ali sam nastavio da se raspitujem oko cene i zakazivanja.
Plati pa se klati
Rekao sam da mi je hitno i da imam jake bolove, a ona mi je objasnila da se pregled zakazuje i da moram da platim privatno snimanje zuba, jer kod njih to nema, pored toga se naplaćuje i anestezija, ili imate opciju da vam rade bez nje, pa da skakućete po ordinaciji – ako se pre toga ne onesvestite. Pored svega toga, naplaćuju i vađenje zuba…pa molim vas, zašto ja plaćam osiguranje i kome?
Videvši da je „vrag odneo šalu“, odlučio sam se za varijantu da odem kod privatnog lekara kako bih rešio taj mali problem, bacio sam se u akciju i našao ordinaciju na Banovom Brdu koja mi je za vađenje zuba tražila 4.000 dinara, nije velika cifra, ali u ovim uslovima bogme jeste. Nastavio sam dalje i naišao na još jednu ordinaciju u Mirijevu koja je imala drastično niže cene i rekli su mi da dođem kad god hoću.
Put pod noge i klackanje u autobusu bez klime, a leto je
Seo sam u autobus, i krenuo lagano da izvadim zub koji me je boleo jako, a i počelo je da mi otiče lice. Nakon vožnje od sat vremena, došao sam na odredište i ušao u kliniku. Tamo su me dočekali sa osmehom na licu, i prosledili kod doktora Jovana Čikića. Stiže čovek, nasmejan, razdragan i upućuje me u celu priču, kaže mi kako ništa to ne boli jer je video da sam menjao boje kao semafor.
Akcija
Seo sam u staru dobru Džek Trbosek stolicu i preznojavao se, nakon toga mi je rekao da idemo da snimimo zub, a potom mi je dao anesteziju. Ljudi moji, on je mene pitao samo da li osećam nešto, a u sledećem momentu mi je rekao da ustanem i kroz osmeh da je zub izvađen. Šlog! Nisam mogao da verujem. Zahvaljivao sam mu se i sad mu se zahvaljujem, a onda sam ga pitao zbog čega je ostao u Srbiji kada svi idu preko, i dobio sam odgovor:
„Ovde mi je super, radim nisu uslovi kao u inostranstvu, ali moj narod i porodica“, rekao mi je Jovan, a onda sam ga pitao da li mogu da napišem tekst o njemu, o čoveku koji mi je ubio strah od zubara, rekao je da mogu i da jedva čeka da se pohvali roditeljima, a inače je iz Pančeva te ga i ovim putem pozdravljam.
Crvena za sve
Kad sam završio ćaskanje, došao sam na pult da platim sve, a onda mi je devojka koja je bila jako fina i nasmejana dala račun koji je za sve to iznosio 1.000 dinara. Aman, kod državnog lekara plaćam isto, pored toga što plaćam osiguranje, jedna ordinacija mi traži 4.000 a ovde 1.000, pa ljudi moji ko koga ovde krade i zašto? Zar smo došli do toga da ne možemo ni da se lečimo kako treba.
Naravoučenije, dok dođete na red kod naših lekara prođe godina i jače, a kod privatnika takođe platite i završite mnogo brže, što je dodatno jako bitan faktor dočekaju vas kako dolikuje i sa osmehom.
Bonus video: Dojava bombe na VMA i KBC Dragiša Mišović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
