Posle niza tekstova objavljenih na portalu Nova.rs o neregularnostima na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), problemima sa nedostatkom kadra, medicinskim aparatima, ali i o odnosu nadređenih prema zaposlenima i pojedinih lekara prema pacijentima, našoj redakciji javila se bivši oficir (identitet poznat redakciji, zbog sudskog procesa koji vodi protiv VMA, zamolila je da ostane anonimna), dermatovenerolog, koja je 2020. dala otkaz u ovoj ustanovi. Ona je sa VMA ponela ružne uspomene na mobing, verbalno zlostavljanje, poniženja, uvrede, koje su dovele do njenog odlaska, ali i sudskog procesa protiv ove bolnice, koji i dalje traje.
Pročitajte još:
Nekada đak generacije u osnovnoj, a potom i u srednjoj školi, jedna od najboljih studentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu, specijalista i doktor medicinskih nauka, očigledno nije bila dovoljno dobra za VMA.
„Bila sam kapetan prve klase i aktivno vojno lice. Došla sam na VMA 2014., sama, bez ičije veze i pomoći. Videla sam sebe tamo zauvek. Nikada nisam pomislila da ako se jednom zaposlim na VMA, što mi je bila životna želja, da ću dati otkaz i pobeći glavom bez obzira. Ipak, zlostavljanja koja sam podnosila svakoga dana tokom šest godina, bila su neizdrživa. Nisam imala izbora, morala sam da se sklonim“ priča naša sagovornica.
Najteži dani počinju od momenta kada je specijalizirala.
„Uvrede, poniženja, maltretiranje od strane mojih nadređenih, bile su neshvatljive i nepodnošljive. Najgore je bilo početkom 2019. i trajalo je do 2020., kada sam konačno dala otkaz“, kaže doktorka, koja je posle Medicinskog fakulteta završila Školu za rezervne oficire, a potom radila u Gardi skoro tri godine, u činu poručnika i potporučnika.
Kada je počela da radi na VMA, bila je na trećoj godini doktorata.
„Moja tadašnja nadređena zabranila mi je međutim da nastavim doktorat. Izjavila je da ne mogu istovremeno da doktoriram i specijaliziram, što naravno nije bilo tačno jer sam sama finansirala svoje školovanje. Ipak, ona je insistirala da prekinem, iako je znala da ako sačekam da se završi specijalizacija, gubim posle pravo na doktorat. Rekla sam joj da ću prestati, ali nisam. Kad sam završila, pozvala sam ih na odbranu i tada je počelo njeno svakodnevno obračunavanje sa mnom“, seća se naša sagovornica najtežih dana.
Doktorka, koja joj je bila šef, ali i njen zamenik, sve su radili da je, kako kaže, nateraju da ode sa VMA.
„Oni su bili civili, a ja aktivno vojno lice sa doktoratom. Nisu mogli da me podnesu, a mene od njih nije imao ko da zaštiti. Trpela sam uvrede, kažnjavali su me bez povoda, blatili i ponižavali pred kolegama. Svako jutro počinjalo je vikanjem nadređene doktorke i to su svi slušali, a ja sam u sebi vrištala i molila se da prestane. Kada mi je dete u školi dobilo napad astme, zamolila sam je da izađem sa posla i odem po njega, nije dozvolila“ priča naša sagovornica, koja je samohrana majka.
Sa završenim doktoratom i kao specijalista dermatologije, otišla je na put, na Kongres u Vašington u Sjedinjene Američke Države, gde su je predložili za predsednika Svetskog dana vitiliga.
„Poslali su taj predlog mojoj nadređenoj i doktoru, koji je u to vreme bio predsednik Dermatološkog društva Srbije. Kada sam se vratila na VMA, u martu 2019., sačekao me je pakao. Ona mi je odmah oduzela bolesničku sobu koju sam vodila i sve moje pacijente i bez objašnjenja me poslala da radim u kabinetu, a ne na odeljenje. To je inače zabranjeno, jer nije moje radno mesto. Svima sam pisala i tražila pomoć, narednih pet meseci. Pisala sam na kraju inspektoratu Ministarstva odbrane, koje je poslalo inspekciju. Nakon inspekcijskog nadzora, naložili su joj da me vrati na moje radno mesto jer je prekršila pravilo službe i Zakon o vojsci. Izjavila je da sam tamo poslata po kazni jer sam koristila previše godišnjeg odnora, a ja do tada nisam iskoristila nijedan dan odmora“, naglašava.
Zbog predloga za predsednika Svetskog dana vitiliga i zbog objave radova u naučnom časopisu, disciplinski je kažnjena.
„Posle objave naučnoistraživačkih radova, nadređena doktorka me je kaznila disciplinskom opomenom jer nisam, kako je rekla, poštovala interno pravilo, da moram nju da pitam pre nego što objavim bilo kakve radove. Međutim, istraživanje nije vršeno na klinici, što je značilo da nisam imala obavezu joj da prijavljujem bilo šta. Takođe, nisam bila prva koja je na VMA objavila radove, ali sam jedina koja je zbog toga kažnjena“.
Prilikom donošenja opomene, organizovala je čak i glasanje na VMA, na zajedničkom sastanku, priča dalje doktorka.
„Ona je kolegama, u mom prisustvu, podelila listiće, da glasaju za ili protiv mene. Bio je to jeziv i ponižavajuć potez, krajnje neljudski“.
Uprkos svemu, uprava VMA, podržavala je „zlostavljače“.
„Otišla sam kod onih koji vode tu ustanovu, da preklinjem za pomoć. Samo sam želela da ostanem tu da radim, na miru, da prestanu da me maltretiraju. Rečeno mi je da se smirim i da ćutim“, sa gorčinom se seća naša sagovornica.
Oterali su me iz vojske, jer me tamo nisu želeli, sa tugom u glasu kaže ova doktorka.
„Bila sam jedini oficir žena, sa doktoratom, a došla sam tamo sama, nisu me doveli ni mama, ni tata, ni muž, niti bilo ko drugi. A svi oni bili su umreženi i štitili su se međusobno i dalje se štite“.
Kada je raspisan konkurs za izbor u zvanje asistenta na dermatologiji VMA, konkurisale su tri osobe.
„Bile su dve devojke, koje su tek upisale doktorat, imale su dva naučno-istraživačka rada, a treći kandidat bila sam ja, sa završenim doktoratom i preko 100 naučno-istraživačkih radova, ujedno sam bila i kapetan prve klase, dok su one bile civili. Mene su odbili. Razlog je bila disciplinska mera opomene od strane moje nadređene. Tada mi je konačno bilo jasno zašto sam ‚preventivno‘ kažnjena“, zaključuje ona.
Posle svega, tužila je VMA za mobing.
„Kad napadnete ustanovu, posebno vojnu, onda se oni dobro štite. Sistem koji funkcioniše na VMA je čitav lanac komande u kojem svi jedni druge pokrivaju. Da je bilo ko nešto uradio, promenio i sprečio užasno ophođenje prema meni, ali i drugim kolegama, ne bismo završili na sudu, a možda bih i dalje tamo radila“, naglašava doktorka.
Prvo je ona tužila VMA za mobing, dok je još bila zaposlena u ustanovi, a onda su njeni nadređeni pokušali nju da tuže.
„Apsurd! Oni su pokrenuli proces u VMA za mobing, nakon moje tužbe, u kojoj sam se od njih branila. E tada sam stvarno morala da odem, jer sam videla sa kakvim psihama imam posla. To je bio kraj“, kaže ova doktorka, koja je trenutno na subspecijalizaciji u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije u Beogradu.
Bonus video: Lekari kao izborni aduti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare