Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) sumnja u nezavisnost Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) pri odlučivanju o akreditacijama.
Nacionalno telo za akreditaciju izgubilo je status punopravnog člana ENQA, i do daljeg mu je dodeljen status „pridruženog člana“, saopštio je NAT na svom sajtu i dodao da priznavanje diploma naših visokoškolskih ustanova „ni na koji način nije uslovljeno članstvom u ovom udruženju“.
Ključna zamerka ENQA je da domaći NAT ne ispunjava njihov standard nezavisnosti kada je reč o institucijama-članicama.
NAT je u saopštenju pojasnio da je najvažnija primedba od strane Borda ENQA bila ta da Nacionalni savet za visoko obrazovanje može da promeni odluku o akreditaciji koju je doneo NAT u žalbenom postupku, čime je ugrožena nezavisnost donošenja akreditacionih odluka od strane NAT.
Direktorka NAT Jelena Kočović za Nova.rs da je NAT još u julu 2019. pokrenuo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju ali i inicijativu za donošenje novog Zakona o akreditaciji koji bi regulisao ovu oblast.
„Napominjem da je NAT otklonio sve suštinske primedbe koje je uputila ENQA osim ove koja se odnosi na žalbeni postupak, a koja je zakonsko ograničenje i bez promene zakona nije bilo moguće da se otkloni.“
Kočović dodaje da će ENQA ponovo razmatrati status NAT za dve godine.
Član koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) i profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević, međutim, smatra da je gubitak statusa NAT „više od pitanja izgubljenog prestiža“, i da bi naši diplomci mogli da se suoče sa dodatnim procedurama prilikom provere diploma u inostranstvu.
„Već smo primetili da naši studenti ne prolaze toliko dobro kao ranije prilikom konkurisanja za postdiplomske studije van zemlje, i bojim se da bi to moglo da se pogorša sa prevođenjem statusa NAT u pridruženog člana ENQA“, kaže Pavićević za Nova.rs.
„Dešavalo se da NAT uputi zamerke institucijama koje su konkurisale za akreditaciju da bi se one, umesto da otklone te zamerke, obratile žalbom direktno Nacionalnom savetu. Tako se dešavalo da u žalbenom postupku ‘zaobiđu’ NAT i dobiju akreditaciju“, objašnjava Pavićević.
Ivanka Popović: Odluka nije kaznena, već podsticajna
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović za Nova.rs ocenjuje da ENQA nastupa kao profesionalno udruženje koje ima obavezu da promoviše i podstiče kontrolu kvaliteta u visokom obrazovanju.
„Mislim da odluka o statusu NAT nije kaznena već podsticajna, i da u ovom slučaju nije bila dovoljna najava da su inicirane promene u regulativi, već da će NAT te promene uzeti u obzir kada se zaista i dese“, kaže Popović.
Ona je ocenila da odluku ENQA ne smatra kaznenom već merom čiji je cilj „da nas podstakne da brže radimo“.
Prema njegovom mišljenju, to ukazuje da problem ne leži u radu NAT već da se radi o sistemskoj manjkavosti u proceduri akreditacija visokoškolskih ustanova.
Podsetimo, Nacionalno telo za akreditaciju je zamenilo Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteteta (KAPK) Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017, kada je usvojeno rešenje da od sedam članova Upravnog odbora NAT-a, dva predlaže Privredna komora Srbije, a tri ministarstvo obrazovanja.
Takođe, istim zakonom je propisano da i 9 od 17 članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje predlažu Privredna komora Srbije i nadležno ministarstvo.
Kada je reč o proceduri priznavanja diploma, u NAT kažu da će ona teći „na isti način kao i do sada, po kriterijumu ocene planova i programa po kojima su podnosioci zahteva za priznavanje diploma studirali.“
Za bivšeg pomoćnika ministra obrazovanja fizičara Milovana Šuvakova odluka ENQA je „alarmantan inidikator lošeg stanja u sistemu obrazovanja“ i ukazuje na to da u našoj zemlji u suštini nema osiguranja kvaliteta visokog obrazovanja.
„Uzmimo samo kao primer poslednju aferu na Megatrend univerzitetu, gde se pokazalo da su hiljade diploma nostrifikovane na osnovu papira koje su izdavale fantomske firme iz inostranstva koje nisu registrovane kao visokoškolske ustanove“, podseća Šuvakov.
Prema njegovim rečima, ako bi se tako nešto desilo u zemlji koja ima osiguranje kvaliteta obrazovanja, momentalno bi se aktivirali mehanizmi vanrednog nadzora i istrage koja bi rezultirala oduzimanjem dozvole za rad takvom Univerzitetu.
„Kod nas, NAT nema ingerencije da reaguje po službenoj dužnosti, a čak i kad reaguje u nekim slučajevima, Nacionalni savet za visoko obrazovanje ih preglasa“, kaže Šuvakov.
DOPUNA: Prvobitni tekst je dopunjen izjavama Jelene Kočović i Milovana Šuvakova.
