Otkud mom detetu bolest poljupca? Slađanina ćerka (6) je dobila mononukleozu, sada ima važan savet za sve roditelje koji strahuju od virusa koji hara beogradskim školama

Beograđanka Slađana Isailović primetila je kod svoje šestogodišnje ćerke herpes na usnama. To ju je zabrinulo jer, kako kaže, devojčica ranije nikada nije imala herpes."Lenka ima jak imunitet. Dok je bila mlađa, češće se razboljevala kao, između ostalog, sva deca koja idu u vrtić. Međutim, iznenadila sam se videvši herpes. Pošto mi je rekla da je ništa ne boli, pritom je normalno jela, poslala sam je sutradan u vrtić, da ne izostaje pošto ide u predškolsko. Tu sam napravila grešku", kaže ova majka.Vaspitačica joj je, kako prepričava, skrenula pažnju da Lenka ima hepres na usnama i da tog dana ništa nije jela."Pretpostavljala sam da će se razboleti, a pošto drugih simptoma nije bilo, ostavila sam je narednog dana kući sa mnom. I to je trajalo nekih dva dana, to njeno nejedenje, a treći dan sam primetila da su joj uvećane žlezde iza uha. Odvela sam je u dom zdravlja na pregled. Izvadili su joj krv, sačekali smo nalaze i doktorka je rekla da je u pitanju mononukleoza i da je trebalo ranije da dođemo jer rezultati pokazuju da je virus zakačio slezinu".Srećom, devojčica je brzo dobila odgovarajuću terapiju, tako da je poslata kući na lečenje."Doktorka mi je rekla da je trebalo da dođemo tog prvog dana, ali kako sam mogla znati da je mono virus. Srećom, nije došlo do pucanja slezine. Nisam, pravo da vam kažem, ni znala tačno kakva je to bolest, ni da li suprug i ja možemo da se zarazimo. U njenoj grupi u vrtiću niko od dece, Bogu hvala, nije imao slične simptome, tako da mi je drago što nije zarazila nekog. Ali se onda pitam otkud njoj mononukleoza?", navodi ova majka.

Najčešće se javlja kod starije dece i mlađih odraslih osoba 

U poslednjih deset godina, na teritoriji Beograda registrovano je ukupno 2.067 obolelih od infektivne mononukleoze. Najveći broj obolelih je registrovan 2016. godine – 335, a najmanji 2022. godine – 19.Načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom Zavodu za javno zdravlje epidemiolog dr Slavica Maris kaže za Nova.rs da je oboljenje široko rasprostranjeno, te da mogu oboleti svi, a najčešće se javlja kod starije dece i mlađih odraslih osoba uzrasta od 15-25 godina."Infektivna mononukleoza je zarazno oboljenje uzrokovano Ebstain Barr virusom, koji spada u grupu herpes virusa. Češće se javlja kod osoba koje imaju oslabljen imunitet, kao što su osobe sa HIV infekcijom ili obolele od AIDS-a, nakon transplantacije organa, osobe koje primaju terapiju koja utiče na slabljenje imuniteta. Infektivna mononukleoza se najčešće prenosi putem kapljica, preko pljuvačke, znatno ređe preko vazduha i putem zaraženih predmeta (čaše, flaše), jer je virus, uzročnik bolesti, slabo otporan u spoljašnjoj sredini", objašnjava dr Maris.

Prema njenim rečima, infekcija je najčešće blagog toka ili asimptomatska odnosno bez klinički ispoljenih simptoma bolesti."Simtomi i znaci infektivne mononukleoze mogu obuhvatiti izrazitu malaksalost, povišenu temperaturu, glavobolju, bol u grlu, kašalj, curenje nosa, uvećanje krajnika. uvećanje limfnih žlezda vrata koje se grupišu i jako su bolne na dodir, uvećanje jetre i slezine, bolovi u mišićima.. Kod male dece oboljenje obično ima blagi tok i mnogo se teže prepoznaje", navodi naša sagovornica.Naglašava da je prilikom postavljanja dijagnoze, zbog sličnih simptoma bolesti, potrebno isključiti bakterijske infekcije grla, a posebno one uzrokovane "β hemolitičkim streptokokom gr. A"."Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, krvne slike (povećan broj limfocita), nalazom IgM i IgG antitela na Ebstain Barr virus u krvi obolele osobe, ultrazvučnim pregledom abdomena".

Terapija simptomatska

Terapija je, kaže dr Maris, simptomatska."Zbog bolova u grlu, koriste se pastile, a ako su bolovi izraženi, uzimaju se lekovi protiv bolova (analgetici). Za spuštanje temperature koriste se antipiretici (lekovi za spuštanje temperature). Kod uvećanja jetre i slezine koriste se kortikosteroidi. U lečenju infektivne mononukleoze se ne preporučuje upotreba antibiotika, jer može izazvati pojavu ospe po telu. Antibiotici se primenju u lečenju sekundarnih bakterijskih infekcija, koje se javljaju u oko 30% obolelih od infektivne mononukleoze. Do ozdravljenja najćešće dolazi nakon nekoliko nedelja. Nakon ozdravljenja preporuka je da se ne bavi fizičkom aktivnošću, kako ne bi došlo do komlikacija u vidu zapaljenja jetre (hepatitisa) ili pucanja slezine. Preležana bolest ostavlja dugotrajan imunitet", objašnjava epidemiološkinja.BONUS VIDEO: Šta je virus Zapadnog Nila - ima li razloga za strah?