Osam dekana beogradskih fakulteta napravilo je platformu za spas srpskog školstva. Ovo su ključni delovi

Dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju nedavno su održali sastanake na kojima su razgovarali o tome kako motivisati mlade da upisuju nastavničke fakultete.Jedan od predloga je da se uvedu posebne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete, ali i da se popravi materijalni položaj nastavnika.Za to je neophodno značajno povećati plate. Smatraju da plate u prosveti treba da budu za 30 do 50 odsto više od prosečnih u Republici.Srbiji.Nova.rs je u razgovoru sa pet dekana beogradskih fakulteta, na kojima se školuje nastavnički kadar, došla do ključnih predloga za spas srpskog školstva.

Draškić: Obrazovni sistem uzdrman do temelja

Iva Draškić, dekan Filološkog fakulteta u izjavi za Novu kaže da je u više navrata konstatovano da je obrazovni sistem Srbije ozbiljno narušen i uzdrman do temelja."Svesni opasnosti koja preti mladim generacijama u Srbiji, kao i državi kao takvoj, jer bez solidnog i stabilnog obrazovnosg sistema nema ni stabilne države, članovi Senata su formirali radnu grupu sastavljenu od dekana fakulteta koji školuju nastavnike; pomenuta radna grupa je održala niz sastanaka na temu očuvanja obrazovnog sistema u Srbiji. Sastanci se održavaju u konstruktivnoj radnoj atmosferi i nastojanju da se definišu faktori koji su doveli do urušavanja obrazovnog sistema u Srbiji i razmotre i predlože načini na koje se uočeni problemi mogu rešiti - što je i ključni cilj rada ove radne grupe", kaže Draškić.Dodaje da je izrađen dokument u kome su predočeni problemi i predlozi rešavanja postojećih.Zaključci sa tog sastanka su sledeći:Dramatičan pad kvaliteta nastavnog kadra u Srbiji – česta je pojava da se kao natavnici u osnovnim i srednjim školama zapošljavaju ljudi koji nemaju odgovarajuću kvalifikaciju.Položaj nastavnika u društvu –nastavnici su potcenjeni, što se odražava na odnos kako učenika, tako i njihovih roditelja prema nastavnicima. Potcenjeni, prezreni, povremeno i maltretirani od strane učenika i njihovih roditelja. Kada je u pitanju položaj nastavnika u društvu, ključni faktor je finansijski aspekt. Nastavnici su ekstremno malo plaćeni, čime se signalizira da ni državi kao takvoj nije stalo do ovog zanimanja.Urušavanje kvaliteta srednjoškolskog obrazovanja – neadekvatni i loši programi; pogrešno formulisani standardi o ishodima i ciljevima.Primetan je značajan pad interesovanja za upis na studijske programe fakulteta namenjene školovanju nastavnika.

Roglić: Plate su ponižavajuće 

Goran Roglić, dekan Fakulteta za hemiju ističe da su on i njegove kolege uradile analizu stanja i dali određene predloge."U tim predlozima smo predvideli da je neophodno da Ministarstvo uradi analizu po regionima, za koje predmete nedostaju nastavnici, a nakon toga predlažemo da se usvoje stipnedije za te regione", kaže dekan Fakulteta za hemiju.Dodaje da se zalažu i za zakonske izmene koje bi regulisale napade od strane učenika i roditelja na nastavnike i brojnih druge pritiske."Smatramo da su plate ponižavajuće. Mi smo u pozciji da upisujemo jako mali broj studenata", kaže Roglić.

Isitče i da je jedan od predloga da Ministarstvo prosvete preuzme troškove akreditacije određenih smerova."Zhatevamo reviziju planova i programa nastave u osnovnim i srednjim školama. U velikoj meri te revizije u poslednjih dvadesetak godina su urađene kao rezultat nekih evropskih projekata, bez ikakvih konsultacija sa fakultetima koji školuju nastavnike. Tako da smo u poziciji da je fond časova iz pojednih prirodnih predemeta smanjen za 15-20%, dok je obim gradiva ostao isti. Neophodno je uraditi ozbiljne analize planova i programa, osim ako ne želimo da školujemo ljude za šrafciger industriju",zaključuje Roglić.

Stanisavljević: Povećati ugled nastavnika 

Ljubiša Stanisavljević, dekan Fakulteta za biologiju  kaže da treba povećati ugled nastavnika."Jedna od preporuka za rešavanje ovog problema jeste da se poveća ugled samih nastavnika. Na tome treba najviše da radi ministarstvo, odnosno država kroz, pre svega, novčane stimulacije. Najpozantiji primer je Fisnska - oni su podigli plate nastavnicima tri puta. Uradili su otpuštanje svih nastavnika, a potom su preko leta raspisali konkurse, na koje se javio odgovarajući kadar", isitče Stanisavljević.Dodaje da se na taj način popravio kvalitet nastavnika.Ističe i da se pored stipendiranja pojedinih studijskih programa, prijavljuje mali broj kandidata."Javlja se i taj problem da neki ljudi koji nisu izvorno biolozi, preko nekih kratkih programa,dobijaju određene sertfikate i ntaj način se zapošljavaju. Na taj način se gubi kvalitet", ističe dekan Fakulteta za biologiju.

Šećerov: Važno očuvati status nastavnika 

Dekan Fakulteta za Geografiju, profesor Velimir Šećerov navodi da je do sada održano nekoliko sastanaka dekana, kao i da je platforma juče ussaglašena i prosleđena Rektoratu beogradskog Univerziteta ."Platforma sada ide ka Rektoratu i očekujemo da će se Senat uskoro izajsniti. Svakako, to je platforma potpisnika dekana beogradskih fakulteta", kaže Šećerov.Dodaje da potpisana platforma ima dva krupna dela."U prvom su predočeni problemi, u drugom su predložene mere koje mi vidimo kao moguće rešenje za status studijskih smerova. U suštini ova platforma je naša reakcija, pošto uviđamo u poslednjih 7-8 godina da je interesovanje đaka za studiranje nastavničlih smerova dramatično opalo", ističe dekan geografskog fakulteta.Ističe da je važno očuvati status nastavnika.

Sinani: Obrazovanje stub društva - bez njega nema budućnosti 

Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta kaže da je su se dekani usaglasili sa platformom i da sada čekaju odgovor Univerziteta."Gorući problem je taj što Srbija nema nastavni kadar, odnosno nema kvalifikovane nastavne kadrove. To znači da je ugrožena budućnost školstva u Srbiji. Smatram da je ovo jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava danas pored svih političkih oklnosti i drugih", kaže SInani.Dodaje da se nedovoljan broj studenata školuje koji će naslediti nastavnike koji odlaze u penziju."Već postoji manjak tog kadra. U Beogradu se taj problem manje oseća. Ovaj problem najviše je vidljiv u sredinama i regionima koji su udaljeni od centara. Mi bukvalno već sada dolazimo u situaciju da decu školuju kadrovi koji za to nisu kvalifikovani - geografi predaju matematiku, učitelji predaju neke predmete prekvalifikovani", napominje dekan Filozfskog fakulteta .Zaključuje da je obrazovanje stub društva i da bez njega nema budućnsoti.BONUS VIDEO: Gost: Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gostognjenradonjiprofesorfilozofskogfakulteta-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5474779"]