Nova.rs, N1 i TV Nova medijski brendovi kojima građani Srbije najviše veruju: Istraživanje Rojtersa i Oksforda "Digital News Report 2025."

Na pitanje "Kom medijskom brendu verujete" 48 odsto ispitanika odgovorilo je - televiziji N1, 46 odsto - portalu Nova.rs, a 44 odsto - televiziji Nova. Dodatnih 21 odsto je za N1 reklo - niti verujem, niti ne verujem, a isto je za portal Nova.rs reklo 23 odsto, za televiziju Nova 24 odsto.

Svega 27 odsto ispitanika veruje vestima, a 40 odsto i više veruje medijima u vlasništvu United media

Među brendovima kojima publika veruje još su se našli i Danas, takođe u vlasništvu United media, kao i nedeljnik Vreme sa po 40% ispitanika koji veruju tim brendovima.

Svi ovi nalazi medijske brendove United media čine medijima kojima ubedljivo najviše veruju korisnici u Srbiji. Ovaj podatak je još važniji kada se zna da, prema istom istraživanju, svega 27 odsto ispitanika veruje vestima u globalu, a 58 odsto ima zabrinutost kada su u pitanju lažne vesti.

U takozvanoj "country page" Digital News Reporta 2025, čija je autorka renomirana profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, piše da je "medijsko tržište u Srbiji prezasićeno, slabo regulisano i pod snažnom političkom kontrolom".

Digital Media News Report, koji zajedno prave agencija Reuters i britanski univerzitet Oksford, jedno je od najvažnijih svetskih istraživanja posvećenih medijima i svake godine detaljno ispituje situaciju u medijima u više desetina zemalja. Ove godine, po prvi put deo izveštaja je i Srbija.

"Nakon nesreće u novembru 2024. godine, kada je 16 osoba poginulo usled urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u drugom po veličini gradu u Srbiji – Novom Sadu, usledili su antivladini protesti jer su demonstranti smatrali da je za tragediju odgovorna vlast. Studenti i mladi ljudi bili su aktivni u organizovanju neprekidnih i sve većih protesta širom zemlje od novembra 2024. Njihove optužbe o korupciji u vlasti i nefunkcionalnim institucijama dovele su do ostavke premijera i pada vlade u januaru 2025. godine. Međutim, predsednik Aleksandar Vučić i dalje je ostao na vlasti u aprilu, nakon što je 13 godina faktički upravljao zemljom, s još snažnijom kontrolom nad medijima. Demonstranti su pozivali i na bojkot provladinih medija, što je kulminiralo dvonedeljnom blokadom Javnog servisa RTS u aprilu 2025".

Kako se navodi dalje u tekstu, indeks Reportera bez granica za 2025. godinu smestio je Srbiju na 96. mesto od 180 zemalja, što je njen najniži rezultat u poslednje 23 godine. U novembru je ta organizacija osudila napade na kritičke novinare, korišćenje SLAPP tužbi protiv nezavisnih medija i činjenicu da zemlja nije ostvarila nikakav napredak u pogledu slobode izražavanja u prethodnoj godini.

Mejnstrim mediji pod sve većom kontrolom vlasti

"Ipak, iako su mejnstrim mediji pod sve većom kontrolom, anketa sprovedena za ovo istraživanje pokazuje da su građani Srbije najaktivniji korisnici društvenih mreža za informisanje u Evropi (67%), a to je naročito izraženo među mlađim generacijama. Skoro polovina (45%) mladih od 18 do 24 godine koristi TikTok za vesti, a sličan procenat koristi Instagram. Društvene mreže su bile posebno važne tokom trenutne krize, jer su ih studentski aktivisti koristili za širenje necenzurisanih informacija i organizaciju protesta", navodi profesorka Milivojević.

Dodaje i da je "zemaljska televizija i dalje glavni izvor informacija, a prosečno dnevno gledanje televizije (5,3 sata) među najvišima je na svetu. Postoje dva javna servisa – nacionalna Radio-televizija Srbije (RTS) i regionalna Radio-televizija Vojvodine (RTV) – kao i četiri komercijalna kanala s nacionalnom frekvencijom: RTV Pink, TV Happy, TV Prva i TV B92".

"Četiri komericijalne televizije s bliskim vezama s političkom elitom"

"RTS i dalje privlači najširu publiku, a njegov centralni informativni program u proseku gleda 2,5 miliona gledalaca, tik ispred komercijalnog kanala Pink. Sve četiri komercijalne televizije u vlasništvu su domaćih kompanija sa bliskim političkim i čak porodičnim vezama s političkom elitom. Gledano ukupno, mejnstrim televizija snažno podržava i propagira političku agendu predsednika Vučića. Jedno istraživanje pokazalo je da se predsednik pojavio više od 300 puta na televiziji tokom 11 meseci 2024. godine i 141 put u prvih 90 dana 2025".

Kako ocenjuje, glavni izvor nezavisnih vesti dolazi preko kablovskih kanala N1 i TV Nova, oba u vlasništvu United Media Group. Njihov vodeći kanal, CNN-ov partner TV N1, pokrenut je 2014. godine i u ovoj anketi se pokazao kao najjači informativni brend, sa 40% nedeljnih korisnika offline i 32% online.

"N1 meta napada i kampanja blaćenja zbog profesionalizma i poverenja koje uživa"

"N1 je veoma kritičan prema vlasti, a zbog visokog profesionalizma i poverenja koje uživa, često je meta napada i kampanja blaćenja od strane državnih zvaničnika i provladinih medija", navodi se u izveštaju.

Prihodi od oglašavanja u medijima, navodi se dalje u tekstu, "rastu po stopi od 5% godišnje i trenutno premašuju 270 miliona evra, što nije dovoljno za održavanje 2.153 registrovana medija".

"Štampa gubi čitaoce i prihode, pa sada čini samo 5% oglašivačkih prihoda u poređenju sa preko 27% za online medije. Tržište štampe je prezasićeno sa devet nacionalnih dnevnih listova i osam nedeljnika, od kojih neki prelaze na online ili kablovsku televiziju. Samo tri dnevna lista su u stranom vlasništvu: Blic je deo Ringier grupe, a Danas i nedavno osnovana Nova pripadaju United Media Group. Ipak, tržištem novina dominira lokalna tabloidna štampa, koju kritikuju kao glavne proizvođače govora mržnje i lažnih vesti. Prema Savetu za štampu, tri tabloida (Alo, Informer i Srpski telegraf) prekršili su Kodeks novinara više od 4.000 puta u prvih devet meseci 2024. godine. Ipak, u istom periodu dobili su više od 2 miliona evra državnog novca kroz oglašavanje i unosne ugovore sa državnim preduzećima. Regulator elektronskih medija takođe je dodelio regionalnu TV dozvolu Informeru krajem 2024", objašnjava se u tekstu koji prati izveštaj.

Izvori vesti: 85 odsto korisnika je onlajn

Prema istom izvoru, 85 odsto ispitanika u istraživanju "Digital news report" informiše se o vestima onlajn (bilo koji izvor), 67 odsto preko društvenih mreža, 54 odsto preko televizije, 53 odsto preko veb portala i aplikacija, 21 odsto putem radija i 15 odsto putem novina. Pošto je Srbija prvi put deo istraživanja, nema uporedivih podataka sa proteklim godinama.

Kada je reč o uređajima sa kojih korisnici konzumiraju vesti, 87 odsto je reklo da je to preko smartfona, 67 odsto putem kompjutera, a 27 odsto preko tableta.

Od društvenih mreža koje koriste za informisanje, na prvom mestu je Fejsbuk (45 odsto), slede Jutjub i Instagram (po 33 odsto), TikTok (21 odsto), Viber (18 odsto) i X (bivši Tviter - 14 odsto).

Gotovo trećina ispitanika (29 odsto) deli vesti putem društvenih mreža, mesidžing aplikacija ili imejla.

Po ovom izveštaju, stanovništvo Srbije je procenjeno na 7,1 miliona ljudi, a penetracija interneta je 85 odsto.